Био је наш шмекер. Наш Бунтовник, каткад и без разлога. Наш Џемс Дин, веле многи. Потом, Монтгомери Клифт. Доцније, Марлон Брандо. Играо је последњих година много и сјајно, а опет није доспео да игра довољно дуго да би и та његова маестрална глумачка зрелост потрајала пред очима гледалаца. Ипак, одавно се у филмску историју уписао заувек и прерастао у звезду, икону, легенду. И то остаје. Човек са вишком судбине, и то је био Лаушевић.
ДОБРО познат филмски наслов од сутра у позоришној форми: "Лето кад сам научила да летим" (по мотивима романа Јасминке Петровић) премијерно ће бити изведен на Великој сцени ужичког Народног позоришта, у режији Горана Головка и драматизацији Браниславе Илић.
У ГОДИНИ јубилеја, четири деценије постојања, Звездара театра биће домаћин позориштима којима су претходних година ишли у госте. Тако ће на њиховој сцени бити изведене представе из Никшића, Тивта, Бањалуке и Загреба.
ПОСЛЕ словеначке представе "Сексуално васпитање II - Борба", још једно предавање - перформанс на програму 58. Битефа: сутра у Културном центру Београда извешће се пројекат српских уметника Ирене Ристић и Ђорђа Живадиновића Гргура под називом "Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени".
Коментари (0)