НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Четрдесет шест година од одласка једног од највећих српских писаца
На данашњи дан, 30. новембра 1977. године, умро је један од највећих српских писаца - Милош Црњански. Био је књижевник, новинар, преводилац, критичар и дипломата. Убрајан је међу 100 најзнаменитијих Срба.
![НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Четрдесет шест година од одласка једног од највећих српских писаца НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Четрдесет шест година од одласка једног од највећих српских писаца](/data/images/2023-10-26/413895_miloscrnjanski1_fmob.jpg)
Фото Архива
Црњански је рођен у осиромашеној грађанској породици. Отац Тома био је нижи чиновник, који је због темпераментног заступања српске мањинске политике „прогнан” из Баната, из Иланџе у Чонград, који је био нека врста „тадашњег чиновничког Сибира”. Мајка Марина Вујић била је родом из Панчева. Црњански су стара свештеничка породица у Иланџи, чије се пароховање завршава са поп Јованом, сином поп Димитрија, а пре тога су његови преци живели у Српском Итебеју, преко пута цркве, где се и данас налазе три куће Црњанских.
Одрастао је у Темишвару, а у лето 1912. одлази у Опатију и уписује се у ријечку експортну академију. Играо је фудбал у клубу "Викторија" на Сушаку. Године 1913. уписао је студије медицине у Бечу, које никада није завршио.
Прву песму „Судба” Црњански је објавио у сомборском дечјем листу „Голуб”, 1908. године. Године 1912. у сарајевској „Босанској вили” штампана је његова песма „У почетку беше сјај”, послата из Бечкерека.
У Бечкереку (данашњем зрењанину) је и мобилисан, на почетку Првог светског рата и послат на галицијски фронт, где је убрзо рањен као редов аустроугарске царске и краљевске 29. регименте. Већи део времена од 1915. Црњански проводи у ратној болници у Бечу.
Године 1916, ради у Дирекцији државних железница у Сегедину. Следеће године је враћен у војску и прекомандован у Коморан и Острогон. У Бечу 1918. уписује Експортну академију, а већ наредне у Београду књижевност и уређује лист „Дан”.
У југословенској престоници упознаје се са Видом Ружић са којом се 1921. венчава. Вида је била кћерка некадашњег министра просвете Добросава Ружића. Године 1922. постаје наставник у панчевачкој гимназији и дипломира на Филозофском факултету у Београду. То му омогућава да од 1923. до 1931. године буде професор је Четврте београдске гимназије.
Сарадник је „Политике”. Истовремено, издаје „Антологију кинеске лирике“ и новинар је у листу „Време“. У „Српском књижевном гласнику” 1927. излазе први наставци његовог романа „Сеобе”.
Између 1928. и 1929. био је аташе за културу при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину, а 1930 за роман „Сеобе” добија награду Српске академије наука. Следећих година путује бродом по Средоземном мору и извештава из Шпаније. Између 1935. и 1941. ради у дипломатској служби у Берлину и Риму. По избијању Шпанског грађанског рата, као дописник "Времена" извештава из Франковог штаба.
По избијању Другог светског рата евакуисан је из Рима и, преко Мадрида и Лисабона, у августу 1941. одлази у Лондон, где је провео Други светски рат и узео британско држављанство.
Ради различите послове. Књиговођа је обућарске радње "Хелстерн" на Бонд стриту и разноси књиге фирме "Хачардс" на лондонском Пикадилију, док његова супруга шије лутке и хаљине за робну кућу "Херодс". Ово ће искористити за окосницу "Романа о Лондону". Црњански успут стиче диплому Лондонског универзитета и диплому за хотелијерство и менаџерство. Постаје и члан међународног ПЕН-клуба, који му обезбеђује да се на машини откуцају његови романи.
![](/data/images/2022-12-15/298692_319089628-1145262006352407-775688104974183324-n_iff.jpg?1701358631)
бмс
Занимљиво је да током живота у емиграцији никада није јавно негативно говорио о комунистичком режиму или новоформираном државном уређењу у Југославији, јер је сматрао да издаја отаџбине представља највећи грех и највећу срамоту.
У Југославију се вратио 1965. године у друштву са југословенским амбасадором у Лондону, Срђом Прицом.
Преминуо је 30. новембра 1977. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Осим "Сеоба" и "Романа о Лондону", памтимо га и по "Лирици Итаке", "Ламенту над Београдом", "Стражилову", "Дневнику о Чарнојевићу", "Ембахадама"...
Према жељи из тестамента Народна библиотека Србије је 1979. године примила заоставштину Милоша Црњанског.
Препоручујемо
![ЗАШТО ЧИТАТИ ЦРЊАНСКОГ? Књижевно вече у НБ Стефан Првовенчани у Краљеву ЗАШТО ЧИТАТИ ЦРЊАНСКОГ? Књижевно вече у НБ Стефан Првовенчани у Краљеву](/data/images/2023-05-25/354895_kraljevo-plakat-knjizevno-vece-u-kraljevackoj-biblioteci-foto-nb-stefan-prvovencani_t.jpg?time=1685003472)
ЗАШТО ЧИТАТИ ЦРЊАНСКОГ? Књижевно вече у НБ "Стефан Првовенчани" у Краљеву
25. 05. 2023. у 10:35
![ФИЈАКЕРИЈАДА У ИЛАНЏИ: У селу Милоша Црњанског обележавају летњег Светог Николу ФИЈАКЕРИЈАДА У ИЛАНЏИ: У селу Милоша Црњанског обележавају летњег Светог Николу](/data/images/2023-05-12/350389_1507484-10152322727013744-7157689767014447584-o_t.jpg?time=1683902830)
ФИЈАКЕРИЈАДА У ИЛАНЏИ: У селу Милоша Црњанског обележавају летњег Светог Николу
12. 05. 2023. у 13:36
![„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли... „КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...](/data/images/2021-05-10/94398_untitled_kf.jpg?time=1719076408)
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."
НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.
22. 06. 2024. у 19:05
![ЕКСПЛОЗИЈЕ У КИЈЕВУ: Украјинци јављају да је погођена престоница, ракете су стигле са мора, а бомбардовали су и мигови ЕКСПЛОЗИЈЕ У КИЈЕВУ: Украјинци јављају да је погођена престоница, ракете су стигле са мора, а бомбардовали су и мигови](/data/images/2024-06-27/501005_rat-u-ukrajini_kf.jpg?time=1719475326)
ЕКСПЛОЗИЈЕ У КИЈЕВУ: Украјинци јављају да је погођена престоница, ракете су стигле са мора, а бомбардовали су и "мигови"
МИКОЛ Олешчук, командант Ратног ваздухопловства Украјине, на Телеграму је изнео податке о руском нападу
27. 06. 2024. у 09:15 >> 09:17
![ОСУЂЕНА НАЦИ БАКА (95): Упорно негирала Холокауст - тврдила да је Аушвиц био радни логор ОСУЂЕНА НАЦИ БАКА (95): Упорно негирала Холокауст - тврдила да је Аушвиц био радни логор](/data/images/2024-06-27/501006_profimedia-0689344950_kf.jpg?time=1719472864)
ОСУЂЕНА НАЦИ БАКА (95): Упорно негирала Холокауст - тврдила да је Аушвиц био радни логор
СУД у Хамбургу осудио је 95-годишњу жену на затворску казну од скоро годину и по дана због истрајног негирања Холокауста.
27. 06. 2024. у 09:21
Коментари (0)