ЦРТЕЖ КОЈИ СВЕДОЧИ О ПРОЛАЗНОСТИ. Радови академика и професорке Милице Стевановић у популарном пројекту Центра зас графику ФЛУ

М. Краљ

18. 12. 2023. у 15:24

ФИНАЛЕ године у којој јој је припала награда за животно дело УЛУС-а, као и она поводом 120 година Музеја града Беогарда, донело је још једно признање академику и професорки Милици Стевановић: Центар за графику, њеног Факултета ликовних уметности у Београду обележиће четврт века од покретања ексклузивне и популарне едиције "Календар", издањем које ће бити посвећено њеним делима.

ЦРТЕЖ КОЈИ СВЕДОЧИ О ПРОЛАЗНОСТИ. Радови академика и професорке Милице Стевановић у популарном пројекту Центра зас графику ФЛУ

Фото Центар зуа графику ФЛУ

Истовремено, промоцију календара за 2024. годину, под истим називом "Поглед на Жарково" пратиће и отварање изложбе, у четвртак у 19 часова, са њеним радовима из збирке Музеја савремене уметности Београд, Галерије "Арте", као и две приватне колекције. Сама графика "Поглед на Жарково" настала је на основу оригиналног цртежа Милице Стевановић из 1968. године, коју су мајстори штампе, уметнице Тамара Пајковић и Марија Анђелковић у сарадњи са графичким дизајнером Иваном Крговићем, извеле као графику у комбинованој техници ситоштампе и литографије, у тиражу од 75 потписаних оригиналних примерака.

- Као и већина слика, објеката и цртежа Милице Стевановић и овај из 1968. је настао као непосредан однос аутора са околином и простором. Како нас је као студенте подучавала, тих осамдесетих година двадесетог века, простор не чини засебну целину од објеката који га настањују, већ су сви део јединственог визуелног поља - истиче, између осталог, професор Миливој Мишко Павловић, руководилац Центра за графику ФЛУ.

Фото Центар зуа графику ФЛУ

Поглед према Жаркову

После педесетак и више година, поглед на Жарково из Миличине баште није исти, примећује професор Павловић и додаје:

- У међувремену, базен на Кошутњаку се изградио, ливаде су нестале под надирућом урбанизацијом, дојучерашње село је постало део метрополе. Остала је вечна истина обнављања и промене, трајно забележена цртежом која сведочи о пролазности.

Све генерације уметника

ПРОЈЕКАТ "Календара" Центра за графику и визуелна истраживања, покренут је 1999. године на иницијативу тадашњег руководиоца професора Небојше Радојева и кустоскиње Љиљане Ташић. Први календар за 2000. годину изведен је у сарадњи са професорком Маријом Драгојловић. До сада су се на "Календару", нашла дела уметника различитих генерација - Бојана Бема, Срђана Ђилета Марковића, Боре Иљовског, Миодрага Рогића, Душана Оташевића, Предрага Нешковића, Зорана Насковског, Владимира Перића, Ивана Шулетића, Добривоја Бате Крговића, Владимира Николића и Немање Николића, Марка Стојановића, Николе Велицког, Владимира Вељашевића, Нине Ивановић, ...

У свом богатом ликовном и педагошком раду, Стевановићева, која је редовни члан САНУ од 2018. а дописни од 2009, бавила се писањем теоријских текстова који се односе на проблеме уметничког образовања, опажања, процесе стварања, релације уметност-друштво, проблеме урбанистичког, односно амбијенталног обликовања, и наравно простора...

- У тексту "Поимање простора" (2015), навела сам један могући модел простора: он се, наравно, не може свести на коцку у коју су упаковане линије које стреме ка недогледу; употребљивији модел данас био би налик на тело амебе (која у себе "гута" и ту коцку), тело које реагује на сваки додир, надражај или импулс који га покреће и мења његову конфигурацију - истиче професорка Стевановић. - А таква гибања унутар тела видног поља производи посматрач, кретањем свога погледа, са своје почетне позиције - и физичке и менталне - у односу на посматрано које га окружује, позиције која се и сама донекле мења под утицајем прикупљаних нових података о посматраном.

Фото Центар зуа графику ФЛУ

Часовник на поду, колекција МСУБ

Према њеном мишљењу, актуелно и веома учестало разматрање "краја капитализма", посебно кроз уметност, као и разматрање проблема који настају у друштву и покушаји њиховог решавања, а без истрајног, бескомпромисног, системског "формалистичког" истраживања и ревидирања слике о природи, неефикасно је, а стога закључује:

- Тек систематско (системско!) бављење природом указивало би на настајање новог општег система вредности, на одређене путеве напретка у одређеном друштву, путеве који припадају оријентацији која је "природњачка", не догматска. То је начин на који би уметност - не илустративно, декларативно, него делатно, најдиректније и најплодотворније изражавала и подстицала могуће конструктивне социјалне преображаје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДОДИК УОЧИ САСТАНКА СА ПУТИНОМ: Открио шта ће тражити од руског председника

ДОДИК УОЧИ САСТАНКА СА ПУТИНОМ: Открио шта ће тражити од руског председника

ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик открио је, уочи састанка са председником Русије Владимиром Путином у Санкт Петербургу, да ће тражити од председника Руске Федерације да се размотри начин на који би се могло обезбедити присуство Републике Српске и њена видљивост на Форуму БРИКС.

06. 06. 2024. у 15:30

НЕМАЧКА ИМА НОВИ ПЛАН ЗА УКРАЈИНУ: Спрема се другачија стратегија

НЕМАЧКА ИМА НОВИ ПЛАН ЗА УКРАЈИНУ: Спрема се другачија стратегија

ЗАПАД мора да подстакне Украјину да започне мировне преговоре са Русијом како би избегао глобални сукоб, рекла је Алис Вајдел, копредседавајућа десничарске немачке странке Алтернатива за Немачку (АфД), током говора у Бундестагу.

06. 06. 2024. у 15:19

НЕКАД БИЛИ БЛИСКИ, ПРЕКИНУЛИ КОНТАКТ: Зашто Ноле и Ана више не причају?

НЕКАД БИЛИ БЛИСКИ, ПРЕКИНУЛИ КОНТАКТ: Зашто Ноле и Ана више не причају?

ОДНОС Ане Ивановић и Новака Ђоковића дуго је тема спекулација и нагађања, а како и не би када се знају још од малих ногу и када је свима добро позато да су некада били изузетно блиски.

06. 06. 2024. у 15:23

Коментари (0)

ШПАНАЦ БЕСАН НА РАФУ! Није фер, није праведно! Ја сам то заслужио, не Надал, али...