МИТОВИ НА СВЕТЛУ ДАНА: Изложба студената докторских студија новосадске Академије уметности у Паризу (ФОТО)

Шта има ново? – стално је питање у свету уметности, а то је уједно и наслов изложбе докторанада са Академије уметности у Новом саду, која је отворена у Културном центру Србије у Паризу.

Фото: Горан Чворовић

- Нисмо правили селекцију, већ смо радили на томе да индивидуално свако унутар своје уметничке праксе покаже максимум. Многи од њих немају прилику да излажу у иностранству, па смо желели да се представе у Паризу и да доживе то искуство – истиче за "Новости" њихов професор техника и метода савременог уметничког стваралаштва, париски визуелни уметник Игор Антић.

Концепт изложбе, коју је финансијски подржало Министарство културе Србије, обухватао је широк спектар уметничког израза - графике, слике, видео-радове, инсталације, аудио-записе и мултимедијална истраживања. Својим радовима, учесници испитују цивилизацијске апсурде. Ђорђе Марковић је тако представио рад "Љубитељ уметности" у коме костимиран у маскоту миша обилази париске музеје и снима однос конзервативних институција према таквој врсти необичних посетилаца.

Као конзерватор папира у Архиву Војводине, Вишња Николић  има научни задатак, који успешно обавља, да сачува књиге од пропадања. Као уметница, ради управо обрнуто, па је на књизи контрадикторног наслова "Ратници мира", већ пронађеној у оштећеном стању, током времена пратила развој плесни и бактерија. Књига је излована, посетиоци могу да је посматрају кроз стаклену заштиту, а цео процес документован је фотографијама.

Сара Апостоловић истражује на тему српске митологије, о улози мушкараца и жене у митовима, без сазнања да ли је одређени догађај стваран или измишљен. Пронашла је причу о женама у селу Скела које су бежале од Турака и, да би сачувале част, скакале у реку да се удаве.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

- Направила је врло естетизован и технички перфектан видео, као да проучава психолошка стања тих жена које улазе у реку и нечег што се могло догодити. Као да реконструише тај мит и извлачи га на светло дана – каже Антић.

Новак Ђоковић насликан уљем и одраз у огледалу, рад уметнице Андријане Васиљевић, изложен је под називом "Дигитална голгота и слобода личности", док је Сунчица Пасуљевић Кандић поставила инсталацију с платнима која се гледају и читају уз помоћ светла. Павле Голијанин посуду за припрему јела замењује чауром гранате, Смиљана Којић Грандић снег с телевизора своди у тачку Великог праска, док Владимир Маркоски језиком масовне културе пародијски приказује портрете краљице Елизабете, Рокфелера и Ал Капонеа.

Милена Цветковић  пушта да со у стакленим посудама ствара кристализоване облике, Владимир Клепић видео-анимацијом враћа сећање на рат кроз сваки нови рат који долази, а Нора Љубановић Еветовић даје визију веза између живота и смрти. Код Весне Павловић Пажђерски присуствујемо трансформацији слике у скулптуру, Јелена Симић архитиповима даје лично тумачење дубоко укорењених симбола у људској психи, Стефана Јовановић линеарним структурама и ритмом приказује трајање у времену, док Сеад Зејнелагић евоцира стање током сликарског поступка.

Француска публика има прилику да види ове радове до 26. јануара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације