НА РУЧКУ СА ШИМБОРСКОМ: Шест деценија преводилачког стажа Бисерки Рајчић донело је и мноштво драгоцених познанстава

ВЕЋ шездесет година Бисерка Рајчић се бави превођењем и добитник је свих најважнијих домаћих, као и награда у Пољској, укључујући Награду за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије и Сребрни орден заслуга за Републику Пољску, који додељује председник ове државе. Почасни је члан њиховог Удружења писаца и почасни грађанин Кракова.

Фото: В.Ц.С.

Објавила је више сопствених књига и превела 105 пољских, руских, чешких, словачких, бугарских и словеначких писаца, филозофа, теоретичара уметности... Крајем прошле године изашла је њена књига разговора са значајним личностима - "Поетика разговора (1980-2023)", у издању Трећег трга и Сребрног дрвета. За исте издаваче потписује и преводе две нове књиге: преписке нобеловке Виславе Шимборске и великог песника Збигњева Херберта "Неки злобни богови наругали су нам се свирепо", као и Чеслава Милоша и Витолда Гомбровича "Конфронтације".

Осим што је преводила најпознатије пољске песнике, Бисерка Рајчић се са многима и приватно дружила. Херберт би одсео у њеном стану када је обилазио Београд, а са Шимборском и Евом Липском редовно се виђала на ручковима у Кракову. Размењивале су књиге, а присуствовала је и чувеној лутрији коју је нобеловка организовала када је од награде купила "озбиљан" стан - од 60 квадрата. Прво је живела годинама у Дому писаца, у соби три са три метра, а затим у гарсоњери од 25 квадрата.

Принтскрин Јутјуб

- Виславу Шимборску сам упознала 1963. године, када је делегација од три пољска аутора дошла у госте Удружењу писаца Југославије. Она је била међу њима. Требало је да их дочека Петар Вујичић, мој колега и најзначајнија особа по моје преводилаштво и образовање, али због његовог дневног распореда сачекала сам их ја и сместила у хотел "Палас". У подне су имали састанак у Удружењу, а увече су ишли код Иве Андрића. Сутрадан сам их провела Кнез Михаиловом и Калемегданом - сећа се наша саговорница.

Када је 1969. отишла у Пољску, Шимборска је становала у Дому писаца, где је живела и Ањела Кот, сестра чувеног шекспиролога и критичара Јана Кота. Она и Шимборска ишле су заједно у гимназију. Ањела је била историчарка и радила у Академији наука.

- Њој сам најзахвалнија за упознавања са различитим људима, укључујући папу Јована Павла Другог - каже Бисерка.

У посебним пријатељским односима била је и са Корнелом Филиповичем, дугогодишњим партнером Шимборске.

- Он и Вислава су били посебни, имали су свој круг људи. Када је почело стварање "Солидарности", учествовали су у томе. Филипович, иако левичар, никада није био у Партији. Шимборска је била, јер ју је убедио први муж, да би могла да се запосли. Оца је изгубила рано, па је већ у петнаестој почела да ради. Успела је да заврши гимназију и упише студије, најпре социологије, па пољске књижевности. Виђале смо се она, Ева Липска и ја деведесетих година, када сам чешће добијала стипендију и ишла у Пољску. Приликом тих сусрета, Шимборска никада није причала о писању, док сам са Евом и Адамом Загајевским много разговарала о поезији - прича преводитељка.

Бисерка рајчић са својим књигом и новим преводимаFoto: Фото: В.Ц.С.

POGLEDAJ GALERIJU

Када је, после добијања Нобелове награде, купила стан, Шимборска је почела да позива госте. Пошто није била нарочита куварица, храну би спремао један млађи колега.

- Имала је изузетан смисао за хумор и волела вицеве. Сваки пут кад идем у Пољску, молила сам пријатеље да ми испричају неки виц, који запишем - сећа се наша саговорница.

Пољска нобеловка волела је и необичне поклоне, рецимо људске фигуре без руку или ногу. Из наше земље добила је од Бисерке један древни камен, али и занимљиве ситнице са новосадског бувљака. Од неког другог преводиоца добила је каубојски шешир, који је користила за организовање лутрије. На таквој лутрији, 2009. године, Бисерка и преводилац из Израела, који је седео до ње, извукли су врсту маске која се држи у врелој води да би могла да се развуче преко лица. Онда те две "маскиране" особе воде необичан разговор.

- Преводитељка из Данске нас је упозорила да би врела пластика могла да нам се залепи за лице и згули кожу. Тако смо неискоришћене маске понели за успомену - каже.

За Нову годину и Божић Шимборска је пријатељима слала колаже које је сама правила, па их тако Бисерка има 27.

- Херберт је био шармантан човек. Ни са ким се није тако дописивао, иако је имао много пријатеља, као са Шимборском. Био је изузетно образован. Имао је три завршена факултета. Говорио је, поред више живих језика, и старогрчки и латински. Потицао је из необичне породице енглеско-јерменско-пољског порекла. Живели су изузетно богато у Лавову, у данашњој Украјини, а касније скромно у Пољској. Почео је да студира књижевност, а завршио економију и право. А онда је студирао филозофију и бавио се ликовном критиком. Никада није био у Партији, што га је коштало доброг посла - каже Рајчић.

Лично је упознала и Чеслава Милоша, као и чувеног редитеља Анджеја Вајду. Описује их као срдачне и пријатне.

- После сам их сретала у Кракову, јер су обојица живела у центру града - каже Рајчић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације