ЈЕСЕЊИ ЧЕТВРТАК У БЕОГРАДУ: Патрик Бесон у "Поену" о свом недавном боравку у српској престоници

Шармантан миг, пун свежег и двосмисленог хумора, дао је чувени француски писац Патрик Бесон Београду и Београђанкама, у својој редовној уводној колумни у француском недељнику "Поен".

Фото: Горан Чворовић

- Шта радити јесењим четвртком у Београду, него гледати програм босанске телевизије? Канал 45. Има 149 канала у Србији, али ниједан француски. Под Милошевићем, били смо бомбардовани, али смо имали немачке, италијанске, енглеске, француске, па чак и кинеске програме да се тешимо. Налазили смо страну штампу на киосцима, сада тешко налазимо киоске – пише Бесон.

Направио је и "анализу" ТВ програма.

- После вести, сентиментална турска драма. Осећања која постају драме: зар не би било паметније без њих? Српска телевизија емитује стране програме са титловима. То барем показује да гледаоци знају да читају, што је у Француској немогуће да се провери – истиче књижевник, "пецкајући" своје земљаке.

Није заборавио ни најбољег светског тенисера. Пријатељ Србије истиче "као да радости песме и конзумације владају у овој малој земљи која би пала у заборав после грађанског рата 1992-1999, да није било српског вегетаријанског шамиона у тенису, Новака Ђоковића."

Примећује да на 149 канала има реклама у изобиљу:

- За све оно што се једе и пије у породици. И што се добро носи. Што се песме тиче, она никад не престаје. То је химна мудром ратнику.

"Пецнуо" је, на себи својствен начин, и младе Београђанке.

- Београдске девојке, све, или скоро све, имају исту равну косу и исте напумпане усне. Као да један манијакални фризер и помахнитали хирург некажњено лутају између Саве и Дунава, са својим инструментима за мучење сакривеним испод радне одеће – шали се Бесон, додајући да су специјалитет српске престонице џиновски празни тржни центри, питајући се да ли све београдске девојке своје фармерке уске у струку и патике купују на "Амазону".

Имао је свој поглед и на момке.

- Младићи у Србији одају промену својим модерним изгледом, обријаних глава, с црним наочарима, заводљивим брадама и истакнуте мускулатуре, али ће и они свеједно завршити седи и погрбљени, или можда мање прави, седећи испред шаховске табле на Калемегдану, са пет-шест другара њиховог годишта који ће им безбрижно саветовати најбољи потез који не треба да одиграју и најгори који не смеју да промаше – био је надахнут Бесон.

Описао је и суботњи ручак са Драганом Станићем из Матице Српске и његовим преводиоцем Тањом Шотром.

- Тања Шотра нас води у Мадеру, где затичемо солидну и блиставу београдску буржоазију, са родитељима, децом, па чак и бакама и декама. Неко мора да плати рачун – наставља у свом препознатљивом стилу Бесон.

Истиче да му Драган Станић нуди турнеју:

- По Србији, по Црној Гори и Косову, где, каже, и сам иде сваке недеље без проблема.

Део његовог боравка у Београду дефинитивно је посвећен телевизијском програму.

- Управо сам гледао у соби 403 хотела "Палас" филм о Фредију Меркурију (Боемска рапсодија, 2018) који је снимио мој идол Брајан Сингер – "Дежурни кривци" (1995), "Операција Валкира" (2008) и, изнад свега, 1998. године, "Савршени ученик". Рекох себи: Зашто не ја? – бележи славни писац.

На крају текста објављеног у уводнику "Поена" уз фотографију две анимниме девојке које с узвишења Косанчићевог венца гледају на пристаниште, Бесон даје ефектну завршну слику свог боравка у српској престноници.  

- У кафеу "Супермаркет", где сам претходног дана заборавио мали портрет Тита (3 евра), после прослављања победе Новака у Паризу, кратак сусрет са мојим издавачем Невом Саравијом, једном од оних великих плавуша на којима почива свет – закључује Бесон.

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације