ОТВОРЕН КУСТЕНДОРФ: Као на филму, светлост ће победити таму

Никола Јанковић
Никола Јанковић

23. 01. 2024. у 22:20

Страха од овог времена и овог живота не сме бити, као у случају филма, светлост ће и у животу победити таму. Ј

ОТВОРЕН КУСТЕНДОРФ: Као на филму, светлост ће победити таму

Н. Јанковић

ош један празних духа, борбе за добро, почео је у Мокрој гори, отворен је у крцатој „Проклетој авлији“ седамнаести по реду Међународни филмски фестивал „Кустендорф“. Под слоганом „Не надзор, кинематографија“, у наредним данима публика, остварени аутори и они на којима свет остаје, направиће још један корак ка остатку света - покушавајући да га учине бољим.

Током свечане церемоније отварања фестивала, публика је видела позоришни, бунтовни игроказ, обраду мотива из филма „Подземље“, за то су се побринули студенти треће године Факултета драмских уметности у Београду. Свој духовити, безобразни и паметни наступ имала је кантауторка Дуда Буржујка, а затим је Емир Кустурица уручио нааграду „Дрво живота“ госту фестивала, италијанском редитељу Матеу Гаронеу.

- Као припадник најмлађе гарде филмских стваралаца (смех, прим.аут), нажалост у годинама када суза може да потече и на рекламу, и у време када избегавам чак и олимпијаде на којима се добијају награде, односно - врло често суза потече кад неко добије бронзану уместо сребрне медаље, пун је осећајности моменат поновног сусрета са Матеом. То је редитељ чији ми је први филм показао да постоје нације у Европи које штите своје филмско наслеђе. То ми је показао Матео са својим филмом „Гамора“. Кад сам видео „Гамору“ мени се и плакало и смејало, то је све оно што један обичан гледалац треба да проживи кроз филм. То је филм који у најбољем смислу потврђује тезу да чак и ове глупе камере могу да буду употребљене за паметан филм. Своје излагање закључујем речима да смо се срели на премијери мог филма „Црна мачка бели мачор“ у Венецији, 1998. године. Тада ми је пришао један момак, Матео, и рекао: Господине Кустурица ја сам инспирисан вашим филовимима“, а ја сам мало позирао и озбиљно рекао: Врло добро. Хвала Матео, фестивал је отворен – рекао је Емир Кустурица, поздрављајући редитеља мрачних бајки данашњег времена.

Матео Гароне је неколико часова пре овог трена у „Проклетој авлији“, обавештен да се његов филм „Ја, капетан“, нашао у конкуренцији за „Оскара“, па је динамика и иначе необичног и испуњеног дана дотатно појачана.

- Велика је част примити награду од једног од најзначајних филмских аутора нашег времена. Захвалан сам Емиру на ремек – делима која нам је подарио, као и на позивима да у континуитету долазим у Мокру гору. Овај фестивал је интиман и личан, аутентичан а ја сам део породице Кустендорфа - рекао је Матео Гароне, примајући „Дрво живота“.

Министар културе у влади Србије, Маја Гојковић, поздравила је фестивалску публику.

- Велико је задовољство што сам и ове године на Мећавнику и на отварању овог по много чему јединственог културног догађаја. У наредним данима Мокра Гора биће европска и светска престоница филма у његовом најкреативнијем и напрефињенијем издању. Оном у коме се слави уметност а естетика филмског израза и лепота филмског језика имају примат над суровим законима филмске индустрије и комерцијализације не само културе већ и људских живота - рекла је Маја Гојковић – Већ седамнаест година ово је место окупљања љубитеља седме уметности, добрим делом јер овде имамо победу саджине над формом, оригиналног над свакодневним. То је тријумф уметности као највишег домета људског духа, који буди најфинија осећања, опија својом магијом и безграничним путевима маште води нас на незаборавна путовања. Кустендорф је међу најзначајнијим, а свакако је најаутентичнији филмски фестивал данашњице и зато што годинама негује своју публику и привлачи нову. Посебан је и због осећаја слободе у времену када спектакл и релативизација стваралаштва прете да потисну квалитет и оригиналност. Срећом по човечанство, праве уметничке вредности , само себи познатим начинима пробалази пут до људског срца и душе. Слобода стваралаштва, једна је од највећих универзалних вредности, као и слоган фестивала: Не надзор, кинематографија. У вечној дисхармонији са било којом врстом ауторитета, имагинарним „великим братом“ и законима тржишта.

КУСТУРИЦА: У НЕМАЧКОЈ ПОНОВО РАДИ БИОСКОП

Н. Јанковић

- Све потиче из сумње. Мислим да је најважније овде било да се направи село, јер фестивал није само очување идентитета архитектуре овог народа, него је очување онога што вреди и шта смо ми. Заправо у периоду црног таласа и у златном периоду тзв. забавног филма поставили смо у бившој Југославији и у Србији стандард који је мерив са оним што се дешава у читавом свету. Ми смо у међуврмену изгубили тај стандард, правимо филмове који су, како је говрио покојни Шиба Крвавац, тзв. „тркопиш филмови“ који се праве само да би били направљени а не да би садржајно и формално одговорили времену у коме живимо – рекао је Кустурица - Овде није било много наших филмова не због тога што мислимо да нису добри, него зато што је лествица у свету увек била високо дигнута када су у питању аутори. Ово је место које је преживело, а преживео је и светски филм. Сад се показује да је велики ресет који је требало да уследи након произведеног вируса који је требало све да нас уништи показао као пропала инвестиција. Кажу Немци, у Немачкој се поново иде у биоскопе, у Француској такође упркос стеницама које тамо владају по биоскопима. Као што литературу није могла да убије вештачка интелигенција. Зато ми је драго да је фестивал преживео, и да ће најбољи светски аутори овде имати удомљење, и шта год буде са светским филмом овај фестивал ће постојати макар као преглед највећих светских достигнућа. Мислим да је Бергман жив да би он био овде, Бресон би такође био овде да је жив. Сви би овде стизали као и Фархади, и Гароне и Сорентино и сви ти Швеђани, Норвежани...

Гојковићева је нагласила, да посебно радује приказивање једног нашег филма „Изгубљена земља“, аутора Владимира Перишића. Овај филм је био у конкуренцији за престижну награду „Лимијер“. На крају, Гојковићева је честитала Матеу Гаронеу на признању „Дрво живота“, професору Кустурици пожелела успешан фестива,л а посетиоцима доживљај који се памти. И свима нама, да филмска слика победи таму.

Свечаности на Мећавнику су присуствовали су амбасадор Руске федерације у Србији Александар Боцан Харченко, чукун – унук Лава Толстоја - Владимир Толстој, глумац Мики Манојловић, главни уредник „Новости“ Милорад Вучелић, бројни представници друштвеног и политичког живота, филмска публика, остварени аутори и студенти бројних филмских академија.

ГАРОНЕ: КАД САМ ОВДЕ, СРЕЋАН САМ

Уочи самог доласка у Мокру Гору, прослављени редитељ Матео Гароне сазнао је да је његов филм „Ја, капетан“ номинован за „Оскара“.

- Када је Паоло Сорентино био овде, рекао ми је да иде у Холивуд јер му је филм номинован за „Оскара“. Послао сам му недуго затим поруку, да ће „Оскара“ добити. Узвратио је поруком, када се то заиста и догодило, да сам био у праву и да му је претходна посета „Кустендорфу“ донела срећу – рекао је Емир Кустурица, након што је дочакао италијанског редитеља у Мећавнику.

- Ово је јединствен фестивал, разликује се од других јер је ово велика породица. Лепо је сетити се колико ме је Емир подржавао када сам почео да се бавим филмом. Када сам имао 22 године ишао сам у Венецију на фестивал, јер сам волео филмове, у то време сам био сликар. Његова подршка ми је помогла и ја позив пријатеља да овде дођем никада не бих могао одбити. Није важно где се у том тренутку налазим, а посета можда и мени донесе срећу, као Сорентину. Срећан сам кад сам овде. Ово је моја трећа посета „Кустендорфу“, а ако добијем тог „Оскара“ можда прославимо баш овде – рекао је Гароне.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

АЛТА Банци награда за најбрже растућу банку у Србији