СРЖ ЖИВОТА ОВДЕ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА: Италијански редитељ Матео Гароне, добитник награде за стваралаштво на "Кустендорфу" (ФОТО)

НАЈУСПЕШНИЈИ филмски приповедач мрачних бајки модерног времена и нашег друштва, добитник око 60 најзначајнијих европских признања, аутор "Средишње земље", "Римског лета", "Прве љубави", "Гоморе", "Ријалитија", "Пинокија", "Приче над причама" и других остварења, гост је "Кустендорфа". Од Емира Кустурице, Матео Гароне је у Мокрој гори добио признање "Дрво живота" за целокупно стваралаштво, а публика у Србији у прилици је да види његову мигрантску сагу "Ја, капетан", номиновану за награду Оскар.

Н. Јанковић

- Моје везе са Професором су старе: имао сам 22 године, бавио сам се сликарством и желео сам да закорачим у свет филмске режије. Тако сам 1998. године отишао у Венецију на премијеру Кустуричиног филма "Црна мачка, бели мачор". После филма, пришао сам му и рекао да сам инспирисан његовим филмовима. Сећам се да је Емир само рекао: "Врло добро, младићу!" Године су прошле од тада, ево ме данас у Мокрој гори по трећи пут, срећан сам јер у рукама држим награду "Дрво живота" и окружен сам људима који су моја друга породица. Нема тога на другим местима, да са ствараоцима себи блискима делите приватне, интимне тренутке, срж живота овде је најважнија - каже Гароне, редитељ који је само неколико минута раније званично обавештен да се његов филм после освојеног Сребрног лава у Венецији, нашао и у најужем избору за награду Оскар Америчке филмске академије

Гаронеа од остатка света одваја дар да мрачне стране стварности, велике и универзалне теме изнесе на начин супротан политички коректним, западноевропским "главним токовима". Упркос томе, његова остварења пробијају тај зид коректности и стижу до баш те, неповерљиве публике. Сваки његов филм добро је полазиште за упознавање Гаронеовог света: узмимо "Ријалити", свима добро познато окружење информационог доба, он је дефинисао речима "да данас људи желе да буду неко и нешто вољенима, макар и на потпуно погрешан начин". Овај пут, он нам доноси причу о афричким мигрантима на Медитерану, причу коју површно знамо по кратким вестима, када неки брод потоне носећи безимене несрећнике у смрт.

- Ово је филм који покушава да публици понуди искуство миграната из њихове перспективе: вести нам показују тек бродове у Медитерану, акције спасавања људи који су се запутили пут Европе стављајући живот на коцку ради могућности бољег живота, а многи тај сан нису остварили и покушај су платили главом. Ако то посматрамо као проблем фамозних људских права, онда их овде нема, она су избрисана код нас "развијених". Мигранти не могу добити визе за западноевропске земље, не могу као млади Европљани купити авионску карту и једноставно отпутовати па се вратити кући.

Пут ових људи је другачији, они стављају живот на коцку ради парчета среће коју углавном неће наћи. Током снимања, догађали су се тренуци провиђења, каже редитељ.

- На пример, филм не би био добар без натуршчика, главног глумца, тинејџера Сејдуа Саруа, Сенегалца. Он је на кастинг невољно дошао са сестром. Испред улаза је била огромна гужва и неко им је рекао да неће стићи на ред, да су закаснили да се пријаве. Таксијем су кренули кући, он је журио да игра фудбал са пријатељима, када је схватио да је изгубио кључ од куће. Вратили су се, неко му је гурнуо текст који треба да чита у руке, а ја сам на чудесан начин добио главног, магичног глумца. Познато је да је за ову улогу добио признање "Марчело Мастројани" на Венецијанском фестивалу - објашњава Гароне, чији су филмови увек најфинији спој документаристике и модерне бајке.

То је, каже, у изразу најтеже, уклопити насиље о коме су му мигранти говорили а затим га на снимању реконструисали - са њиховим светлим људским надама.

- У својој каријери, одувек имам два правца, један је скоро документаристички, а други је мрачна и модерна бајка. Овде деца откривају насиље нашег света. Други јунак, Мустафа својој мајци је рекао да одлази у неки свет који личи на "Дизниленд" али оно што успут открива супротно је од жељеног и веома насилно, он у нови свет може доћи само ако прође кроз врата пакла. Ту је тај елемент бајке: деца виде и осећају последице свог чињења и окружења, одједном се суочавају са недаћама већим од њих самих - појашњава Гароне. - Привилегија је то што сам радио са стварним, аутентичним мигрантима, са људима који су из ове мрачне бајке пуким случајем изашли живи. Учио сам од њих, јер су они током снимања заправо реконструисали оно што су доживели. Увек сам могао видети да ли је неки део добро или лоше снимљен, на основу њихових реакција из дубине душе. Полако сам на снимању постајао гледалац, пуштајући ове дивне људе да реконструишу оно што им се десило. Као резултат, види се да ово, наше, богатије и наводно уређеније друштво упорно одржава - систем смрти, а један јунак, Саид, капетан избегличког брода, бори се против овог зла, трудећи се да сачува сваки живот. Ова универзалност омогућила је да филм буде добро примљен у више од 20 држава укључујући и САД, иако показује све оно што је супротно "главним токовима" овог света.

У Италији, велики број школа је организовао матине приказивање филма за ученике. Захватио је дакле и део публике на којој "свет остаје".

- Деца су открила да главни јунак има исти карактер, исте снове и тежње, исте проблеме у свом окружењу, као и они. Видели су да иза бројева које чују у вестима, стоје стварни људи попут њих. Од дистрибутера филма сам захтевао да у свакој земљи филм приближе деци и младима - наставља редитељ. - Европа је подбацила када је реч о мигрантима. Оно што би се могло поправљати је тражење начина да се овим људима омогући слобода кретања какву имају други људи - да могу да отпутују и да се врате кући, а да притом не ризикују голи живот и да више не страдају. Кажу да је око 27.000 људи страдало у миграцијама на Медитерану у последњих 15 година, то је застрашујућа чињеница јер ће још многи невини пострадати. Ја нисам ту бруталност у пуној мери приказао јер би то постао призор кланице, убистава и силовања без хуманог, људског фактора који сам морао извући на површину зарад разумевања проблема. Реалност је много гора од приказаног у филму.
Кључ за бољи приступ стварности је у разумевању других култура, а аутор је и сам утонуо у свет афричких миграната. Натуршчици су уочи снимања, један период, живели са Гаронеовом породицом, зближавање и пријатељство отворили су путеве разумевања.

- Нашао сам у овим трагичарима њихове снове и маштања, њихове песме и приче, жеље какве имају њихови вршњаци било где. То што су њихове животне околности страшне, велика је неправда нашег света. То је напад на њихове чисте и невине душе јер они на свом путу пролазе кроз пакао Сахаре, ако преживе нападе бандита улазе у свет трговаца људима, са њима тону на дно Средоземља или пуком срећом преживе, а ако преживе, онда их стрпају у затвор. Каква младост! И каква неправда - истиче Гароне. - На људском плану имамо, дакле, пуно разумевање. У техничком смислу, снимао сам на страном језику, преводилац је увек био поред, затим је уследила премијера и то пред пуном салом миграната. Њихова реакција, њих преживелих, њихове сузе и осмеси, били су знак да сам успео у намери да снимим добар и важан филм. Ја сам срећан јер сам им дао глас у овом свету.

Препоручујемо

Култура

0 0

ОТВОРЕН КУСТЕНДОРФ: Као на филму, светлост ће победити таму

23. 01. 2024. у 22:20

Култура

0 0

МАТЕО ГАРОНЕ НА "КУСТЕНДОРФУ": Можда овде прославимо "Оскара"

23. 01. 2024. у 18:38

Култура

0 3

ЕМИР КУСТУРИЦА: Немци поново отварају биоскопе, ништа од "великог ресета"

23. 01. 2024. у 15:04

Култура

0 0

ПОЧИЊЕ ФИЛМСКА МЕЋАВА КОД КУСТЕ: Гаронеу "Дрво живота"

23. 01. 2024. у 13:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације