ТРАЖЕЊЕ ДУБЉЕГ СМИСЛА У ПОВРШНОМ СВЕТУ: Антанасије Пуношевац о изложби "Ефемерне утопије" у Продајној галерији Београд

ОСНОВНИ мотив радова на папиру из циклуса "Ефемерне утопије" које ће сликар Антанасије Пуношевац (1992) представити на изложби у Продајној галерији Београд, вечерас од 19 часова, јесу призори људских фигура преузети из дигиталних медија, са интернет сајтова, друштвених мрежа.

Фото приватна архива

И те призоре из дигиталног поља, како у тексту каталога примећује Ана Кнежевић, препушта уметнички провереној, а онлајн свету мање познатој методологији - интуицији и уосећавању:

- Из машинског, фабрикованог и програмираног света слика које обитавају на друштвеним мрежама, рекламама, сајтовима, јавним објавама, комодификованим и инструментализованим, или оним индивидуалним и личним, он за потребе исцртавања контура ефемерних утопија, алармантно црвених, издваја одређене примерке по сопственом нахођењу и осећају. То чини користећи руку, линију и цртеж, и апстрахује их у скупине људских фигура и флоралних мотива, у слике које прерадом униформних и генерисаних онлајн облика у цртеж, постају јединствене, како због одабране репетиције и гомилања призора, тако и због увођења елемента уосећавања међу њих.

Фото приватна архива

Дела са ове изложбе, како примећује ова историчарка уметности су уметников одговор на "онлајн бомбардовање сликама", а на питање какву емоцију у њему буди то мноштво садржаја којима смо дневно преплављени из дигиталних медија, Пуношевац, за наш лист, каже:

- Природа осећања која у мени, а верујем и у другима буде, пре свега визуелни садржаји из дигиталног окружења, зависи од карактера тих садржаја. Проблем је у њиховој количини и у нашој неспремности, или просто немању времена, да их заиста доживимо, па су права осећања врло често релативизована и лишена суштинског доживљавања.

А о томе какав је осећај када се руком, на папиру, "кроти" тај свет све бржих и површнијих визуелних комуникација, објашњава:

- Мислим да је тај свет у ствари одавно заиста наш свет, оно у чему ми стварно живимо. С обзиром на то да је један од задатака уметника да се бави оним што га окружује, одговор би био да је осећај природан. Ликовно изражавање увек подразумева одређену врсту "кроћења" и тежње да се чак и из тог површног света изнађе нека врста наде и дубљег смисла.

Фото приватна архива

Теме које аутор покреће својим "Ефемерним утопијама" отварају и питања да ли је утопистички веровати да је човек и даље центар света кога је створио, односно иде ли свет у правцу неке негативне утопије, када ће нас све, на овај или онај начин, контролисати вештачка интелигенција?

- Немогуће је апсолутно превладавање ни негативне ни позитивне утопије - сматра саговорник. - Човек вечито сам креира своју стварност и константно ствара нове претње по сопствени опстанак. Не мислим да су вештачка интелигенција и остале тековине модерне науке већа претња од неких које су им кроз историју претходиле, али свакако су ту да нас интригирају и да нас њихово присуство константно подсећа на то да преиспитујемо своју људскост и шта заиста значи бити човек.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације