РАСКРИНКАВАЊЕ КУЛТУРНИХ ЗАБЛУДА: Предстаљена књига "Београд између традиције и савремености" Слободана Малдинија колумнисте "Новости"
TOKOM протекле деценије, пишући сталну колумну за Културни додатак "Вечерњих новости", али и објављујући текстове у часописима Архитектура, АСА ( Architectura/ Scientia/ Ars), М-квадрат и на интернет сајтовима који се баве архитектуром, Слободани Малдини се критички осврнуо на многобројне појаве у домаћој култури, па је тако настала збирка кратких есеја "Београд између традиције и савремености", представљена у Галерији науке и технике САНУ.

Фото З. Јовановић
Промоција књиге која се бави нашим бројним неразумевањима, тешкоћама и грешкама у спровођењу културне политике, али и даје предлоге за решење изазовних проблема, одржана је у атмосфери изложбе "Архитекта као цртач и сликар", чији је Малдини аутор, уз Софију Ланцош Малдини, а која ће бити пред публиком до 14. фебруара. Ово издање Асоцијације српских архитеката објављено крајем прошле године, како истиче професор Алексндар Кадијевић, историчар архитектуре, садржи 556 текстова које је аутор објављивао у "Новостима", у колумни под називом "Дневник заблуда".
- Драгоценост монографије архитекте Малдинија је што обухвата теме везане за читаву Србију, не само за Београд, како то сугерише њен наслов - истиче, за "Новости" Кадијевић, који је у САНУ говорио о овом делу. - Често на провокативан и непосредан начин, Малдини критикује аномалије на пољима архитектуре, урбанизма и културе, иступајући неувијено и отворено. Прозива носиоце бројних заблуда, раскринкава малверзације и недостатке савремене архитектонске културе, које би јавност требало да има у виду. Не користи се критизерством, већ слојевитом критиком, која нуди решења и алтернативе.
Кич који разара до сржи
ОВО издање није намењено само стручњацима, већ и љубитељима опште културе и уметности, поклоницима архитектуре, као и свима који се осећају погођени деградацијом нашег урбанизма и архитектуре. Јер, ово дело указује на штетност друштвених појава као што су: плагијаризам, фалсификати, непримерени однос према историјском наслеђу, кич, сировост и примитивизам који већ дуже владају културном сценом, разарајући их, како истиче Малдини - до сржи.
Професор Кадијевић примећује да Малдини није први у српској публицистици који је систематизовао своје колумне у књигу, али јој је дао лични и веома уведљив печат, и додаје:
- Он поставља често и непријатна питања, које други не би поставио, отвара шкакљиве теме, трагајући за кривцима на разним нивоима друштва. Отуд и његова књига превазилази поље архитектонске критике, представљајући социолошко-атрополошку расправу у којој ће најшира јавност пронаћи подстицај да се и сама одреди према приказаним појавама. За похвалу је што се присећа доприноса знаменитих архитеката који су нас недавно напустили, што важи и за забринутост за стање градитељског наслеђа, угроженог од стране домаћих и иностраних инвеститора. Као збирка оштрих, али и језгровитих колумни, Малдинијева књига ће остати као драгоцено сведочанство о културном и архитектонском развоју Србије од 2013. па до краја 2023. године.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)