ДУШУ ГРЕЈУ МАТИЧИНЕ И ЗМАЈЕВЕ ЈАКЕ СПОНЕ: Интервју -Зоран Ђерић, песник и лауреат престижне награде Матице српске

Јованка СИМИЋ

17. 02. 2024. у 21:09

СВЕЧАНОМ академијом 16. фебруара у Новом Саду, Матица српска обележила је 198. рођендан двоструко свечано - подсећањем на основатеље који су нам оставили овај храм књиге, науке и културе, као и доделом најстаријег песничког признања на српском културном простору, Змајеве награде (1953).

ДУШУ ГРЕЈУ МАТИЧИНЕ  И ЗМАЈЕВЕ ЈАКЕ СПОНЕ: Интервју -Зоран Ђерић, песник и лауреат престижне награде Матице српске

Фото: Ненад Карлић

Ово признање, сан сваког песника, уручено је др Зорану Ђерићу за књигу "Азбучне молитве" у издању Српске књижевне задруге.

- Змајеву награду доживљавам као највећу почаст за свој рад, а за Матицу српску сам везан још од 1980. године. Моје прво признање била је Бранкова награда коју ми је као студенту Матица доделила за семинарски рад "Само пева тајни пламен Душана Матића". Тада сам се први пут обрео у Матичином здању, примао честитке од угледних матичара. Ти величанствени тренуци и данас ме греју - каже, за "Новости", Ђерић коме је три године потом Матичина едиција објавила и прву песничку књигу "Талог".

* На који начин су Змајеви стихови у детињству "грејали" вашу песничку инспирацију?
- Змај је остао најлепша асоцијација на детињство, на игру и радост. Од детињства сам читао Змајеве песме. И данас се сећам неких његових стихова. У "Азбучној молитви", навео сам као асоцијацију на живот у леду његов стих "Ој, дуледу, дуледу".

Фото: Бранислав Лучић

* Шта вас посебно надахњује у Змајевој књижевној биографији?
- У много чему Змај је био први. Открио је огроман потенцијал књижевности за децу, писао поезију, прозу, преводио, пародирао. Сачинио је први луткарски комад за децу. Обогатио је нашу књижевност у жанровском и мотивском смислу, дао јој је и тзв. лудистичку димензију. Унео је елементе визуелизације у песнички исказ, и тако први закорачио у ХХ век. Био је, ако не песничка авангарда у дословном смислу, онда претходница у много чему у српској књижевности.

Жири у саставу Јован Делић, Иван Негришорац, Селимир Радуловић, Саша Радојчић и Желидраг Никчевић, оценио је да у "Азбучним молитвама" сваку песму одликује постмодерно певање које се својом целином претвара у класичну поетску творевину. Како се постиже такав спој?

- Песме из "Азбучних молитви" настајале су 33 године: од 1991. године до 2023. Објављиване су у часописима и појединим књигама, како би се провериле њихова садржина и форма. То је дуг период и логично је да су не само инспирисане различитим темама, него и поетичким могућностима. У савременој књижевности су паралелно битисале и традиција и модерност. Постмодерна је била реакција на модерност.

Признања и златна медаља

ЗОРАН Ђерић (1960) пише и прозу, есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводи са словенских језика. Добитник је више награда за књижевност и преводилаштво: "Печат вароши сремскокарловачке"(1983), "Ђура Јакшић" (2015), Вукове награде (2020), "Лаза Костић" (2022)... Указом председника Србије одликован је Златном медаљом за изузетне заслуге у култури (2020).

* Уносила сумњу у све?
- Да, уносила је сумњу. Постмодерна је била интелектуални став моје генерације, начин дискурса и потрага за идентитетом. А он се, на крају, препознаје у оном што је већ хијерархизовано, стабилно и категоризовано много пре нас. Било да је у питању модерна, или традиционална књижевност, класична, чак средњовековна.

* Јесу ли то ваше молитве за наш народ или за васцело човечанство које на почетку треће деценије 21. века пролази још један тежак период?
- Азбучне молитве су писане још у X веку, а неговане су кроз цео средњи век. Чуо сам за њих током студија српске и светске књижевности, али сам их истински открио када сам доспео у Хиландар, у гостопримницу, а потом у његову библиотеку и ризницу. Од тада сам непрестано, најчешће током путовања, у аутобусу, возу, авиону, аутомобилу, записивао стихове, трагао за одговарајућим словима и речима. Оне, пре свега, негују тај молитвени облик, али су, у суштини, поетске утопије.

Фото: Бранислав Лучић

* У једној песми, ипак, разочарано, закључујете да поезија данас нема универзалну димензију, као што ју је имала?
- Ипак, охрабрује уверење које износи Лидија Мустеданагић, ауторка поговора у овој мојој књизи, да се моја песничка визија уазбучава у молитву свету и молитву за свет.

* Да ли је наслов "Азбучне молитве" уједно и апел да боље чувамо свој језик и писмо од других, али и од нас самих?

- У једној мојој азбучној молитви стоји: језик је фитиљ, трајно жарећи, хватамо га зубима, безуспешно, цедимо из њега свој чемер, ређе - мед; да дижемо џеву - то знамо, али и да шапућемо, нежно, заверенички.

Главни јунак нове књиге

РАЗМИШЉАТЕ ли већ о 17. песничкој књизи или, пак, о 13. антологији?
- У припреми је моја нова песничка књига, "Тушт", са поднасловом "Поезија и друге врлине". То су сасвим другачије песме од "Азбучних молитви". Оне су дуге, наративне целине, у којима је аутопоетички елеменат доминантан. Песник је, ако се тако поједностављено може рећи, главни јунак, који се налази у различитим ситуацијама. Описане су његове реакције на "друге врлине", рецимо слободу, победу, љубав, кућно пријатељство, али и црну рупу, паралелне светове, црвоточину...

* Већ сами наслови песама - "Балканац", "Ватра", "Дом", "Између анђела и демона", "Поплава", "Реклама", "Талац", "Трагикомедија" осликавају тренутак у којем живимо. Једну песму посветили сте Данилу Кишу. Сећање на познанство са писцем?
- Кишу је посвећена песма "Ђубриште", подстакнута његовом истоименом песмом, која пописује шта се све може наћи на отпаду, а у песми "Љубав и смрт" узео сам за мото два Кишова стиха: "Изнех из љубави ко сви други, сва / неизмерно своја, јединствена Ја". Киш је писац кога сам имао прилику да упознам, проведем неко време у разговору са њим, писао сам о њему магистарски рад, а потом сам га уврстио и међу бездомнике, песнике о којима сам писао докторат. Песме које сте поменули, као и друге у књизи, врло су личне, представљају својеврсну песничку генезу, аутобиографију, одају моју лектиру, као и оданост простору и времену у ком живим.

* Преплићу ли се и на који начин Зоран Ђерић, песник и Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта?
- Поезија све прожима. Ако изузмем оне административне тренутке, сви други су поетски, па били на драмској, оперској или балетској сцени. У свему препознајем поезију и то ме надахњује, то даје смисао свему што радим, најчешће ме радује, а понекад и растужује.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02

УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу

УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу

"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."

08. 11. 2024. у 19:44

Коментари (0)

ТРЕНЕРСКА БОМБА ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ: Александар Коларов постаје селектор, заказана промоција!