ТЕМЕЉ ТЕАТРА НА ЂЕТИЊИ СУ ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ:Зоран Стаматовић, директор НП из Ужица,престонице српске културе 2024.године

УЖИЦЕ, престоница културе Србије 2024. године, увелико је спремно да покаже своје најлепше лице. Град који се поноси првом хидроелектраном у Европи (и другом у свету), једном од најстаријих српских гимназија (основаном 1839), слободарском прошлошћу и Ужичком републиком, бележи дугу историју трајања - први документовани помен града Ужица потиче из 1329. и Дубровачког архива...

фото Р.Вујовић

Ове године Ужице ће бити у прилици да из своје богате баштине и савременог доба презентује све оно чиме се поноси и заслужује да "престонује". А много је тога што је овај крај уписао у културну мапе Србије нашег времена, пре свега са својим међународним фестивалима - филмским "Кустендорф", колонијом уметничке керамике "Злакуса", графичким бијеналом "Сува игла", књижевним "На пола пута", смотром дечјег фолклора "Лицидерско срце", па и блуз и рок фестивалом In Wires. Међу свим догађајима посебно место, готово три деценије, гради фестивал који је надживео земљу у којој је настао - Југословенски позоришни фестивал "Без превода".

- Драго ми је да је и формално Ужице проглашено престоницом културе Републике Србије за 2024, мислим да је оно то у континуитету већ дуги низ година. Захваљујући, пре свега, својим професионалним институцијама - каже Зоран Стаматовић, директор Народног позоришта. - Наравно, међу њих убрајам и Народно позориште и његов Југословенски позоришни фестивал "Без превода". Представићемо се оним најбољим што имамо, целим својим ансамблом и писцем који је златна значка српске културе, Љубомиром Симовићем, нашим Ужичанином, и његовим капиталном драмом "Путујући позориште Шопаловић". Представу режира Милан Нешковић, а премијера ће бити 22 марта.

У овој календарској години, додаје Стаматовић, радиће се и представа о Маги Магазиновић, још једном симболу града на Ђетињи: првој модерној српској плесачици и теоретичарки плеса, филозофу и новинару:

фото Н.Ковачевић

- Мага Магазиновић је била претеча многих прогресивних ствари, пре свега, прогресивног мишљења. Дужни смо да је овековечимо у нашем сценском простору, стављајући на репертоар текст Јелене Кајго који ће осветлити Магин живот и више је приближити савременом гледаоцу. Уз "Шопаловиће" биће то главна тачка ослонца овогодишње продукције. Пробе ће почети после премијере Симовићевог комада, а прво извођење је планирано за септембар.

Наравно, репрезенти српске културе из ужичког краја су и други уметници, па тако данашња сцена има своје адуте у свим областима:

- Када је о сликарима реч, не знам кога бих издвојио. Припадају самом врху савремене уметности, да поменем само Душана Старчевића и Младена Јевђовића. Свако је на свој начин обележио савремени тренутак ужичког културног простора: Јевђовић уводећи графички дизајн на велика врата са бијеналом "Суве игле", а Јевђовић са незаборавним акварелима нашег краја. Иначе, и у позоришту су нам први темељ завичајни писци. Верујем да без доброг текста нема добре представе, па су темељни ослонци, уз једног од најистакнутијих писаца српског реализма Милутина Ускоковића, наши савременици - Симовић, Ршумовић, Витезовић и Басара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације