ИСТРАЈНИ НА ВУКОВОМ ПУТУ ЗА ДОБРОБИТ РОДУ: У Председништву, 60. пут уручене престижне награде Културно-просветне заједнице Србије

ДОСТОЈНИМА признања које носи име великог Вука Караџића, и достојним потомцима Вука, Доситеја и других великана српске културе, данас је званично проглашено 14 добитника Вукове награде Културно-просветне заједнице (КПЗ) Србије, који су се низу пређашњих носилаца придружили на 60. свечаној додели у здању Председништва.

Фото И. Маринковић

Изузетну Вукову награду за протеклу годину понели су истакнути делатник у култури Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости", професор др Зоран Аврамовић, социолог културе, новинар и публициста, професор др Драгољуб Драган Елчић, филмски редитељ, и Матична библиотека "Љуба Ненадовић" из Ваљева. Вуковом наградом за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Србији, овенчано је 11 изузетних стваралаца: књижевници Мирослав Алексић из Врбаса, Зоран Богнар из Београда и Миомир Нешић из Свилајнца, уметнички фотограф Станко Костић, вајари Љубиша Манчић из Београда и Милутин Ранковић из Лајковца, библиотекар из Кладова Жаклина Николић, историчар књижевности др Жанета Ђукић Перишић, историчар, професор др Александар Растовић, и двојац музичких уметника - браћа Теофиловић, Радиша и Ратко, из Чачка.

Истакавши колико је на жири охрабрујуће деловала спознаја да је баш сваки од предложених кандидата овакву награду у пуној мери заслужио, председник жирија проф. др Дарко Танасковић нагласио је и да је то окрепљујуће осведочење још више повећало њихову одговорност: одабрати оних најзаслужнијих десеторо и одати им овакво признање.

Ипак, жири је све одлуке донео једногласно, а Танасковић је поручио да награђенима жели само добро здравље, јер су сви до једног већ показали да и не умеју да живе, мисле и стварају никако другачије но на добробит српској култури и свом роду.

Дарко Танасковић, Фото И. Маринковић

Редитељ и писац Живорад Жика Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије, отварајући свечаност представљања лауреата који су дали изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору, подсетио је да се награда уручује у фебруару, јер је Вук Стефановић Караџић отишао у вечност 7. фебруара давне 1864, а тачно 100 година касније, 1964. је установљена Вукова награда као једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци.

- И када се за неколико векова буде писала нова историја српског народа, овај период остаће упамћен, јер је исписан стотинама имена добитника Вукове награде, делима и прегалаштвом људи који су читав живот посветили лепоти, хуманости, миру и стварању, чинећи свакодневно нашу Србију лепшом и бољом, богатијом и знаменитијом. И сада се њима поносимо - нагласио је Ајдачић, рекавши да је и сама церемонија доделе Вукове награде изузетно узвишени чин и да је награда велика част за добитнике, КПЗ, културу, просвету и науку наше земље.

ПРИЗНАЊЕ Изузетну Вукову награду добио Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости", Фото И. Маринковић

Живорад Ајдачић је званично упутио поздраве присутним гостима, од министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића и министарке просвете Славице Ђукић Дејановић, преко саветника за културу председника Републике Србије - Дејана Савића, до државног секретара у Министарству културе Миодрага Ивановића.

- Вуково је прегалаштво светионик за све нас, а вредности које признање са његовим именом негује најбољи су путоказ будућим ствараоцима, онима који тек стасавају на културној сцени Србије - рекао је Миодраг Ивановић, државни секретар у Министарству културе, говорећи у име потпредседнице Владе и министарке културе Маје Гојковић.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да је додела признања које пуних шест деценија носи велико, по свему значајно име, истичући прегаоце у најразличитијим областима и обједињујући просвету, науку, културу и уметност, одлична прилика да се подсетимо значаја образовања.

Фото И. Маринковић

Присутнима се обратио проф. др Зоран Аврамовић, "с поносом и радошћу, и од срца", а у име свих овогодишњих добитника признања које носи име великог Вука. Свака култура има стваралачке личности које крче пут вођене највишим, темељним вредностима и одане уздизању и промовисању културне баштине свог народа, навео је Аврамовић и додао:

- Велико је Вуково име, оно је сам камен темељац српског духовног бића. А велике су и карактерне особине тог човека који је животни пут отпочео самоук а доспео до дивљења Гетеа. У језику се показује свеколико богатство живота, а све оно што је важно за српску културу, садржано је у Вуковом делу и књигама које нам је оставио. Бити на Вуковом путу, значи следити његов пример.

"Докле живи језик, живи и народ"

ЈЕЗИК је, рекао је велики Вук Стефановић Караџић, "хранитељ народа и докле год живи језик, докле год га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, дотле живи и народ".

Имајући у виду ове мисли реформатора српског језика, изузетна је част бити међу лауреатима Вукове награде која већ шест деценија промовише наше истинске духовне и друштвене вредности. Добро је знати и шта људи мисле и говоре, сматрао је најзначајнији српски лингвиста 19. века. Стога је ово признање можда и најбоље сведочанство дела, не само овогодишњих добитника престижне награде - каже Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости".

Еминентни чланови жирија

ЖИРИ за доделу Вукове награде за 2023. чинили су: проф. др Дарко Танасковић, филолог оријенталиста, председник, Живорад Ајдачић, редитељ и драмски писац, Зоран Гутовић, издавач, проф. др Урош Дојчиновић, музички уметник, проф. др Предраг Пеђа Марковић, историчар, Бора Дугић, музички уметник, Селимир Радуловић, књижевник, проф. др Елизабета Ристановић, професор ВМА, и Радован Трнавац Мића, сликар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације