ЖИВОТНИ ПУТ И СВЕТСКИ СЈАЈ ПОМОРИШЦА: Галерија Матице српске изложбом и монографијом оживела сећање на великог уметника

ПРЕДСТАВЉАЊЕМ монографије посвећене сликару Васи Поморишцу, вечерас у 19 сати, Галерија Матице српске у Новом Саду заокружиће прославу свог јубилеја 175 година трајања, а још само два дана потом биће отворена изложба 140 Поморишчевих дела, која је од октобра прошле године до данас привукла огроман број поштовалаца.

"Парисов суд", Фото Галерија Матице српске

Монографска студија "Васа Поморишац. Сликар модерности и континуитета" историчарке уметности др Ане Ереш, уједно је и прва свеобухватна публикација посвећена овом аутору (Модош, 1893 - Београд, 1961), последњем, једанаестом, стипендисти Матице српске и једином српском сликару прве половине прошлог века, школованом двадесетих година у Лондону на Краљевској академији St. Martin's School of Art.

Управо утицај британског периода на његово стваралаштво у међуратном периоду, као и однос према традицији сопственог, али и других народа, били су у фокусу др Ане Ереш.

- Посебну пажњу посветила сам његовим портретима и аутопортретима, сликању на стаклу и жанру историјског сликарства, а све то кроз причу о његовом занимљивом животном путу - каже, за "Новости", ауторка монографије.

"Бановић Страхиња", Фото Галерија Матице српске

Овим издањем као и изложбом, приређеном у сарадњи са Музејом савремене уметности у Београду и породицом Поморишац, наглашава управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски, стваралаштво Васе Поморишца, уметника високих вредности и домета достојних европског признања, сада је постало доступније и познатије јавности.

- Нови поглед др Ане Ереш кроз отворенији приступ у тумачењу и разумевању богатства Поморишчевих тематских и ликовних опредељења учинио је овог уметника ближим и јаснијим савременом тренутку, али и за нека будућа времена - сматра управница Галерије.

Реч је о сликару чија се дела чувају у бројним приватним колекцијама у Европи, али и у Музеју Викторије и Алберта у Лондону. За свој рад Поморишац је награђен Сребрном медаљом Удружења француских уметника.

Био је и универзитетски професор Ликовне академије и Академије примењених уметности у Београду, а бавио се и ликовном критиком. Његов уметнички пут, од родног Модоша (данас насеље Јаша Томић у средњобанатској општини Сечањ), одвијао се преко Загреба, Минхена и Београда, па све до Лондона и Париза.

У Паризу је провео четири наредне године, па се вратио у Београд да би предавао у Краљевској уметничкој школи. Године 1942. постао је професор Академије ликовних уметности, да би 1950. предавао и у београдској Академији примењених уметности.
Сликао је разноврсно - од портрета, религиозних и митолошких композиција у уљу, преко историјских и народних мотива у фрескосликарству, витражима и илустрацијама за књиге.

Фото Галерија Матице српске

Све то наилазило је на веома позитиван одјек код стручне критике, као и његових колега.

Био је и веома цењен портретиста. Његов стилски развој се кретао од умереног конструктивизма, преко неокласицизма до хладног, монохромног колоризма. Нарочито је истицао своју приврженост прошлости, српској и византијској, коју је добро познавао и уносио у своје сликарство. Често је копирао фреске из наших средњовековних цркава и манастира које је излагао у Паризу и Лондону. Бавио се и примењеном уметношћу. Аутор је идејног решења неколико новчаница Народне банке Југославије.

Неуморно је учио, истраживао, сликао и у том стваралаштву уживао говорећи: "Живот мора једном да врисне". И јесте вриснуо у Поморишчевој уметности. После Паје Јовановића и Уроша Предића, успео је да се издвоји по занатској спремности и сигурности ликовног израза. Спојио је Исток и Запад, прошлост и будућност, експеримент и академизам.

"Аутопортрет", Фото Галерија Матице српске

Преживеле слике на стаклу

ПОМОРИШАЦ је први наш сликар који се посветио сликању на стаклу, техници која се у Немачкој развила у IX веку. Од његових бројних дела на стаклу које је израдио у Београду, после бомбардовања у Другом светском рату, преживели су само витражи у Старом двору и у Хотелу "Метропол", као и у згради Аеро-клуба у Узун-Мирковој улици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације