СЛИКА СУДБИНЕ НАШЕГ НАРОДА: Уручењем награда и музичким програмом обележен 192. рођендан Народне библиотеке Србије

НА СВЕЧАНОСТИ у Народној библиотеци Србије, јуче је обележен 192. рођендан ове велике културне институције. Управник, др Владимир Пиштало је истакао да је НБС културни центар, и народни и међународни, са концептом какав се примењује у светским библиотекама.

Владимир Пиштало и Селимир Радуловић, Фото Б. Ракочевић

Говорећи о прошлогодишњем раду, Пиштало је указао на велику акцију "Све српске књиге на једном месту", као и на богату издавачку делатност у оквиру које су објављена сабрана дела Владана Деснице и научна дела Милорада Павића. Први пут су одржани књижевни матинеи посвећени Чарлсу Симићу, Драгославу Михаиловићу и Дубравки Угрешић, који су минули светом.

- Народна библиотека је постала метафора судбине нашег народа. Основана је када је настала и српска држава, развијала се и делила судбину са њом. НБС се налази на првој линији одбране националних интереса - рекао је Радован Јокић, помоћник министра за културу и информисање.

Национална награда за допринос библиотекарској делатности "Јанко Шафарик" за ову годину уручена је Селимиру Радуловићу, управнику Библиотеке Матице српске и награђиваном писцу, који је подсетио на велики допринос Шафарика нашој култури.

- Рекло би се да је, у његовом случају, у један живот стало много живота. Био је доктор медицине, професор физике, у Лицеју, у Београду, управљао Народним музејом и Библиотеком. Држао је јавна предавања о географији, историји и књижевности Словена, о њиховом буђењу, наглашавајући да је неопходно да Срби упознају своју словенску браћу, да би, сви заједно, порадили на "усавршенствовању рода человјеческога". Обилазио је наше светиње, Жичу, Студеницу, Раваницу, Манасију, бринуо за наше старе књиге и рукописе, обављао археолошка истраживања, једном речју - бринуо о "спасавању података и споменика за србску повесницу новијег времена".

Радован Јокић се обратио окупљенима у НБС, Фото Б. Ракочевић

Беседу је Радуловић закључио речима:

- Да бисмо уредили државу, народ, породицу, сваког појединца, да бисмо се суочили с призорима светоспасоносним, морамо се вратити вековечитом огњишту књиге. 

О Шафарику је беседио и писац Милисав Савић, који је подсетио на Шафарикова путовања по Србији 1846. са задатком да опише старе манастире, утврде, књиге, биљне и животињске врсте. Предложио је да се студеничке фреске и скулптуре ископирају и да се изда монографија. Апеловао је да се прикупљају старе књиге и рукописи који би чинили основу будућег Народног музеума.

Програм је, сјајним музицирањем, обогатио Земунски камерни оркестар.

Милисав Савић, Фото Б. Ракочевић

Културна инвестиција

СРПСКА књижевност, сва, а понајвише савремена, опстојава захваљујући пре свега библиотекама - поручио је Савић. - Књиге су скупе, штампају се у малим тиражима, али захваљујући библиотекама, оне устостручавају свој живот. И стижу и до најсиромашних читалаца, углавном младих. Улагати паре у библиотеке и повећавати износе за откуп књига једна је од најбољих и најисплативијих културних инвестиција.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације