СЕЋАЊЕ НА ПРОФЕСОРА СЕНТИМЕНТАЛНОГ ВАСПИТАЊА: Откривањем спомен-плоче почела манифестација "Момо Капор: Чувар адресе" у Источном Сарајеву

Борис Субашић

03. 03. 2024. у 08:00

ЗНАМЕНИТОМ професору сентименталног васпитања, херцеговачком Србину, грађанину Београда и света који је жудео за Сарајевом, укратко - Момчилу Моми Капору, јуче је пред великом бројем његових поштовалаца свечано откривена спомен-плоча у Улици Мома Капора бр. 1 у Источном Новом Сарајеву. Тиме је започела манифестација "Момо Капор: Чувар адресе", која ће трајати од 2. до 4. марта.

СЕЋАЊЕ НА ПРОФЕСОРА СЕНТИМЕНТАЛНОГ ВАСПИТАЊА: Откривањем спомен-плоче почела манифестација Момо Капор: Чувар адресе у Источном Сарајеву

Фото П. Крстовић

- Овим догађајем је неком вишом промишљу затворен велики круг од Сарајева до Сарајева, чији је трагични центар нацртала у априлу 1941. немачка авиобомба када је погодила сарајевску кућу у којој су се налазили Момина мајка Бојана, његова бака и четворогодишњи Момчило - рекао је проф. др Душко Певуља са Филолошког факултета у Бањалуци, који је говорио на књижевној вечери посвећеној Капору.

Подсетио је да је из рушевине, као други пут рођен, жив изашао само уплакани дечак кога је мајка Бојана спасла штитећи га својим телом и тако погинула. Од тог тренутка почело је Момино лутање великим светом са вечном чежњом за имагинарним родним градом и домом.

- Изузетно сам узбуђена, јер сам сигурна да није случајно што је управо пре ове свечаности откривен гроб Момине мајке, која га је спасла својим телом и тако и по други пут родила. Његов живот је почео том великом драмом и он је до краја патио јер није знао где Бојана почива. Сигурна сам да су се они срели на оном свету и да су извели да баш сада, када је постављена спомен-плоча Моми, симболично поново сретну и у земаљском Сарајеву - рекла је Љиљана Капор за "Новости", након што су се она и академик САНУ Јован Делић обратили великом број посетилаца манифестације којом је на 14. годишњицу смрти свог академика и сенатора Капора, Република Српска одала пошту великом писцу, сликару и новинару.

Следеће године у Парку великана биће постављена и биста Моме Капора, луцидног светског "Провинцијалца", кога су великани авангардне уметности у Њујорку сматрали једнако својим као и његови Срби из Мириловића у Херцеговини, поносни на то што су баш они изнедрили Капоре. Он је већ за живота постао део свесрпске баштине, придружени члан сваког домаћинства кога су обожавали и академици и "кеве" у кућним хаљинама, јер је једини умео да напише оду тим невидљивим васпитачицама и хранитељкама градских лепотица и мангупа, чувених Моминих "Фолираната".

Фото П. Крстовић

Капор, симпатична луталица и причалица, последњи трубадур једног неповратно изгубљеног света, сигурно се на небу смеје посматрајући како је постхумно постао узрок једног од чувених мудрих и бескрајних српских спорова, о каквима је за живота писао: да ли је он Мома или Момо, да ли је само рођени приповедач из Херцеговине могао да постане симбол Београда, или је он ипак био београдски Сарајлија...

- Момо Капор је са чудесном лакоћом све што је видео, доживео и дотакао претварао у причу. Говорник изузетног дара он је са лакоћом и састављао своје приче. Један је од ретких који је помирио усмени и писани дар, а добро је знано колика је то реткост. Логика усмености и писана процедура су се код Капора тако лепо дозивале, па би се за све што нам је написано остало од њега могло означити синтагмом писана усменост. Зато је био толико омиљен код читалаца, зато их је, како је писао Добрица Ћосић, Капор једноставно заводио. Зато што усменост увек подразумева активну улогу слушаоца, Капорови читаоци су се препознавали у његовим причама, као да су баш њима биле адресиране. Та привидна лакоћа заправо је идеал до кога су се извијали само најбољи - приповедао је јуче о приповедачу Капору др Певуља.

Да је Мома могао да се јави из рајског насеља сигурно би додао духовито, као у "Успоменама једног цртача", аутобиографији о себи и другима: "Седећи једне ноћи покрај ватре у планини Видуши, по којој су завијали вукови, слушао сам једног старца како тврди да су Херцеговци, и када су неписмени, најначитанији међу Србима. Будући да су куповни папирићи (звани ћати) ретки и скупи, они дуван заматају у новине и истргнуте листове из случајно залуталих књига. Сагорена, одштампана слова, у облику дима улазе им у плућа и у крвоток и таложе им се у глави. То су читаве библиотеке, којих Херцеговци нису ни свесни".

Професор Певуља је подсетио да је Капор био урбани писац по тематским-мотивским окосницама, а по техникама и формама приповедач у старовременском смислу: "Верујући у снагу добре приче, он јој је предано служио, добро знајући да је у причама - Андрић би рекао легендама - садржана истина о свету и тајнама људског овоземаљског битисања. Капор је био јединствен по томе што је утиске, слике, секвенце, факте различитих врста, историјске појединости, географске одреднице, укратко, све што је могло послужити за поставу, ткиво или макар "скелу" његових прича, уздизао до нивоа литерарних чињеница, и то радио мајсторски".

Момо Капор је по унутрашњем људском и дубљем стваралачком инстинкту да проникне у феноменологију своје епохе, "да јој прикаже и нашминкано лице и разобличи прилично суморно наличје".

- Исказујући крајем 20. века упадљиви отклон према западним вредностима, чији је заговорник и промотер био у нашој култури, он је све више увиђао, и о томе оставио видног трага у својим новинским текстовима, да човек с краја двадесетог и почетка двадесет и првог века више не живи епоху, већ одгађа катастрофу. Демистификујући феномене једног надменог времена и културе која се све више трансформише у банални спектакл, Капор по правилу никад није био заједљив, саркастичан и циничан. Као и велики Бранко Ћопић, и Момо Капор је благохуморан, лирски хумористичан, код њега је хумор надмоћ критичког и списатељског духа, а не малодушна приземност критизирања која увек понајвише раскрива духовну празнину онога који је практикује - подсетио је др Певуља.

Професор др Ранко Поповић, члан Академије наука и уметности Републике Српске, је подсетио да у "Енциклопедији Капор" може да се сазна све о свему, од тајни српске кухиње на челу са пасуљем, до модерне уметности.

Фото П. Крстовић

- Желите ли да сазнате све најважније правој српској зимници, на челу са ајваром, о чарима кафенисања са обавезним оговарањем, о магичној привлачности места каква су Ада Циганлија, Скадарлија, "та млађа сестра Монмартра", или београдски Клуб књижевника - и још толико важних, незаобилазних ствари - узмите и читајте Водич кроз српски менталитет. Ако вас пак занима историја модерне уметности, ето вам Успомена једног цртача. За историју модерне светске књижевности надлежно је, уз најлепше узорке стила, Сентиментално васпитање. И тако редом, само пазите да се не забројите до педесетог наслова, а толико их је Капор нанизао за четрдесетак година писања, дословно до последњег даха, градећи тако непосустало монументалну и неодољиву прозну Енциклопедију Капор. Она је писана у нескривено сентименталном тону, у ставу лежерности, често мангупски осмехнуте ноншалантности, која би се у њему својственом духу лаке парафразе могла именовати као неподношљива лакоћа писања... За крај, ево и парафразе завршетка једног његовог романа: иза онога што је он писао за један дан или једну ноћ, стајао је заиста читав живот.

Молитва и представа

У ОКВИРУ манифестације "Момо Капор: Чувар адресе" одржаће се данас молитвено сећање на уметника и његове родитеље у Старој цркви у Сарајеву, као и посета недавно откривеном гробу његове мајке Бојане на старом Кошевском гробљу.

У 18.00 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево биће изведена представа "Водич кроз српски менталитет" по истоименој Капоровој књизи, а драмски текст је приредила Вјера Мујовић. У понедељак, 4. марта у 10.30 часова, на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву биће одржан округли сто посвећен значају и улози Моме Капора.

Покровитељи и организатори манифестације су град Источно Сарајево, општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Културни клуб "Фронесис" из Источног Сарајева и задужбина "Момчило Момо Капор" из Београда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПУТИН НАРЕДИО ВОЈСЦИ: Притисните нуклеарно дугме (ФОТО/ВИДЕО)

ПУТИН НАРЕДИО ВОЈСЦИ: Притисните "нуклеарно дугме" (ФОТО/ВИДЕО)

РУСИЈА је поново извела тактичко распоређивање нуклеарног оружја и вежбу гађања дуж границе са Украјином, која је укључивала пребацивање лажних нуклеарних бојевих глава до складишта и аеродрома, где су утоварене на бомбардере.

13. 06. 2024. у 19:59

Коментари (0)

ТО ЈЕ ТО, ДАНАС ПОЧИЊЕ ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО! Ових десет ствари о ЕУРО 2024 треба да знате - чак и ако не пратите фудбал