СА ДУЧИЋЕВИМ СТИХОВИМА У ДАНТЕОВОМ ГРАДУ: Поставку Мире Маодуш у Фиренци чине и радови из Музеја Херцеговине, посвећени великом песнику
ВЕЛИКА српска уметница српског порекла Мира Маодуш враћа се у Италију са новом изложбом и серијом радова посвећених везама између сликарства и поезије.
Омаж Дантеу, Мира Маодуш Фото промо
Овако италијански лист "Ливорносера" најављује поставку наше сликарке у Фиренци, чије отварање је заказано за 6.март у 12.30, у Палати "Пегасо", уз високе званичнике, попут председника Регионалног савета Тоскане Антонија Мазеа и секретара Франческа Газетија. Нову поставку уметнице рођене у селу Медак код Госпића, у Лици, школоване у Франкфурту, Венецији и Паризу, која више од пола века ствара на релацији Француска-Србија-Јапан, чини двадестак слика. Кустос изложбе "Мира Маодуш, поетика боја" је Силвија Пампалони, а на отварању ће говорити и историчарка уметности Вероника Карпита.
Претходно, у овом делу света Мира Маодуш излагала је пре две године - приређена је ретроспектива њених дела у Музеју "Ђовани Фатори" у Ливорну. Био је то део интернационалног пројекта "У славу Мире Маодуш", који је започео у Београду, у Галерији 73, настављен у Требињу, одакле је наставио даље по свету, са идејом да се где год иду њене слике промовише и поезија Јована Дучића.
Ћирилица - почаст пореклу
ОД ране фигурације, инспирисане немачким експресионизмом, до преласка на апстрактну уметност када долази у Париз, Мира Маодуш била је концентрисана на своја ликовна истраживања хармоније композиције - примећују италијански новинари. - Од средине осамдесетих година, уметница се посветила истраживању поетике писања. Фраза, речи, слова, знакове представљала је читавим скупиом боја које су реферисале на њој значајне експресионисте и фовисте. Укрштајући своје познавање јапанске калиграфије, коју је проучавала седам година, са ћириличним алфабетом, као почаст свом пореклу, Мира посвећује свој уметнички процес истраживању универзалне симфоније знакова.
Тако су и сада њена платна, која се чувају у Музеју Херцеговине, а посвећена су Дучићевој поезији, стигла до Фиренце. Мира Маодуш себи је ставила у мисију да га као уметника представи Италији, где је овај Требињац, у Риму провео део своје дипломатске каријере, као отправник послова. Иако је доста превођен у Великој Британији и Француској, његови стихови су Италијанима потпуно непознати. На поставци ће тако први пут моћи да се прочитају на италијанском, у необјављеној верзији, и преводу Ане Илић. Како сазнају "Новости", сликарка је иницирала и неке разговоре о објављивању Дучићеве збирке.
Фото промо
- Мира Маодуш је одувек била инспирисана поезијом (Артур Рембо, Александар Пушкин, Салваторе Квазимодо, Јован Дучић, Сергеј Јесењин, Габријел Д`Анунцијо, Пол Верлен) - пише италијанска штампа. - Она исказује своја осећања комплексним наносима боје, али и служећи се старим техникама, како би створила нешто налик византијској позадини. Синтеза њене потраге за универзалним је и полиптих "Омаж Дантеу Алигијерију", настао специјално у част града Фиренце.
У најавама ове изложбе подсећа се и веза која постоји између наше уметнице и Амадеа Модиљанија: Мира Маодуш је пола века стварала и живела у последњем атељеу у Паризу славног Тосканца. У његовом дворишту Модиљани је створио неке од својих најзначајнијих скулптура, укључујући и "Каријатиде", које се сада налазе у МоМА у Њујорку. Деценијама се наша уметница борила, пред налетом капитала, да се ово здање на Монпарнасу не пренамени или сруши, и коначно је пре две године француско министарство културе, "Атеље 11", прогласило спомеником културе.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Откривен тајни ТУНЕЛ на граници Пољске и Белорусије - видите шта су граничари пронашли (ФОТО/ВИДЕО)
ПОЉСКИ граничари открили су тунел који повезује белоруску границу са Пољском.
19. 10. 2025. у 13:04
САБАЛЕНКА СРУШИЛА ИНТЕРНЕТ: Објавила фотке у купаћем и показала извајано тело - ево која тенисерка јој прави друштво на одмору (ФОТО)
НАЈБОЉА, али и једна од најлепших тенисерки света, Арина Сабаленка, одлучила је да почасти своје пратиоце на друштвеним мрежама врелим фоткама са летовања.
19. 10. 2025. у 17:30
"ОН ЈЕ АГРЕСИВНИ БИВШИ" ЈК открила у каквом је сада односу са Душком Тошићем: "Лоше је, није заслужио..."
"ДУШКО је неко с ким нема нормалне комуникације..."
18. 10. 2025. у 19:02
ЦЕЦА ЈЕ ЗВАЛА У ЊЕНУ ВИЛУ: Драгана открила зашто никада није отишла
ДРАГАНА је у једном делу интервјуа нагласила да никада није претеривала са бројем људи који су дошли на њене концерте.
19. 10. 2025. у 14:55
СВЕ ПРЕДОСЕЋАЈУ: Ови хороскопски знакови имају "ШЕСТО ЧУЛО"
У астрологији се сваки хороскопски знак повезује с одређеним карактеристикама и способностима.
19. 10. 2025. у 21:40
У СТРАСНОМ ЗАГРЉАЈУ: Ћерка Гоце Тржан у вези са фудбалером Партизана (ФОТО)
НА сликама су позирали загрљени!
18. 10. 2025. у 20:15
"ТО ЛИЦЕ, ТЕ УСНЕ..." Трамп поново изазвао пажњу коментаром о својој портпаролки Каролин Левит (28)
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп поново је доспео у жижу јавности због необичног коментара о изгледу портпаролке Беле куће Каролин Левит.
14. 10. 2025. у 14:48
"ПЉЕСКАЛА РУКАМА И СЛАВИЛА УБИСТВО" Лавров: Сви се сећамо како је смрт Гадафија одушевила Хилари Клинтон
РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да памти како је бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон пљескала рукама и славила убиство либијског лидера Моамера Гадафија 2011. године и алудирао да бивши сиријски председник Башар ел Асад тренутно живи у Москви, јер су њему и његовој породици прећени сличним физичким уништењем у Сирији.
14. 10. 2025. у 13:06
"Данас ђаво посебно ужива у тим нашим СЛАВАМА - ти људи су обманути!"
ОТАЦ Рафаило Бољевић упозорава да многи Срби данас славом више заваравају демоне него што славе Бога. Светитељ се често изругује када се слава претвори у пагански догађај.
19. 10. 2025. у 10:46
Најновије из рубрике
Министар Селаковић посетио српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији (ФОТО)
МИНИСТАР културе Никола Селаковић посетио је српски павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији где је истакао да Србија има много разлога да буде поносна на начин на који су наши аутори приказали пуноћу креативности, уметничког наслеђа и научне иновативности.
19. 10. 2025. у 15:52
ОГЊЕН АМИЏИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Захвалан сам на ономе што сам добио и остварио, а важно је веровати у себе и истрајати (ФОТО)
ЖИРИ који чине Драгомир Деспић Десингерица, Вики Миљковић, Зорица Брунцлик, Јелена Карлеуша и Драган Стојковић Босацан је одличан, а ја сам био ту кад се жири склапао. Они су сви остварени у својим пословима. Мислим да ће бити добра енергија и да ће бити судар генерација. Људима ће се допасти и ово ће бити такмичење које ће донети здраву причу и добре награде и никаква везивања уговорима. Учесници ће имати слободу да после раде шта желе.
17. 10. 2025. у 16:36
МАЕСТРО КАРЛО ПОНТИ, ЗА "НОВОСТИ", УОЧИ НАСТУПА СА БЕОГРАДСКОМ ФИЛХАРМОНИЈОМ НА ОТВАРАЊУ БЕМУС-а: Музика спаја људе
ПРЕД Београдску филхармонију, на вечерашњем свечаном отварању 57. Бемуса, у здању Задужбине Илије М. Коларца, стаће диригент Карло Понти. На програму су велики италијански композитори: Ђакомо Пучини, са "Симфонијским прелудијумом", и Нино Рота, са две композиције - "Дивертименто кончертанте за контрабас и гудаче" и свита из балета "Ла страда".
17. 10. 2025. у 16:00
САВИНА "ЛАЂА" ПОНОВО НА УШЋУ : "Новости" откривају која ће се све дела, после много година, наћи на сталној поставци МСУБ
СЛАВНА "Пијана лађа" Саве Шумановића предводиће пловидбу кроз прву половину уметности 20. века, заступљену у баштини Музеја савремене уметноти (МСУБ). Наиме, ово ремек-дело биће на известан начин и визуелни знак прве од три изложбе, којом ће се, после много година, у здање на београдском Ушћу вратити стална поставка да представи богату колекцију са, сада већ близу 9.000 уметничких дела, али и обележи јубилеј - 60 година трајања МСУБ.
17. 10. 2025. у 15:25
КАРЛО ПОНТИ, СИН СОФИЈЕ ЛОРЕН, И СРПСКИ ВИРТУОЗ СТРАХИЊА МИТРОВИЋ ОТВАРАЈУ 57. БЕМУС
БЕОГРАД, 16. октобар 2025 — Најстарији фестивал уметничке музике у Србији, Београдске музичке свечаности (БЕМУС), свечано ће бити отворен у четвртак, 16. октобра у 20 часова у Задужбини Илије М. Коларца.
13. 10. 2025. у 17:03
Коментари (0)