ЉУБАВ У ЗРЕЛИМ ГОДИНАМА: У свету и код нас постхумно објављен роман "Видимо се у августу" Габријела Гарсије Маркеса

ШИРОМ света јуче је обележен 97. рођендан колумбијског нобеловца Габријела Гарсије Маркеса (1927-2014) објављивањем његовог постхумног романа "Видимо се у августу".

Габријел Гарсија Маркес, Фото АП

Ова књига појавила се и на српском у издању куће Sezam Book, у преводу Весне Стаменковић, а синоћ је представљена у Народној библиотеци Србије.

Представљајући ово дело за наше читаоце проф. др Бојана Ковачевић Петровић истиче да је ово опроштај у великом стилу од Маркесове литературе:

- Књига је започета још 1999. године и имала је пет верзија. Међутим последње године живота Маркес је био веома дементан и није био у прилици да стави тачку на тај роман.

Што се тиче верзија, то није ништа неуобичајено пошто је његово претходно дело "Успомене на моје тужне курве" имало чак 18 верзија. Можемо приметити да су у првих пола века његовог живота те верзије биле сведене јер се стално селио, живећи у разним градовима у Европи и Америци. А онда се са својих 50 година настанио у Мексику, где је имао времена да ствара и да ради на разним варијантама својих дела.

За појаву ове књиге заслужан је један колумбијски новинар, који је пре десетак година објавио текст да тај рукопис постоји у Хари Ренсем центру у Тексасу и тиме скренуо пажњу на њега. То дело има 120 страница и представља последњу великог писца.

- То је карипско штиво будући да је он добар део своје младости провео у карипском делу Колумбије. У овом роману присутни су море, плаже, чапље, ужарени песак, врело сунце, сањиво језеро, банане, игуана, луксузне јахте, мирис лаванде, болеро... Такође има много симболике. У неку руку то је омаж музици која је имала значајну улогу у његовом животу.

Књижара у Колумбији, Фото АП

Када се затворио да пише "Сто година самоће", он је понео са собом у собу музику Дебисија кога у овом делу помиње. А када су га питали шта би понео на пусто острво, рекао је да би то била Бахова музика. Управо се протагонисткиња романа "Видимо се у августу" зове Ана Магдалена Бах као друга жена чувеног композитора - каже Бојана Ковачевић Петровић.

Саговорница напомиње да су претходна Маркесова дела била омаж пре свега деди и баби са којима је одрастао, а да у овој књизи пише посвету својој мајци. Она му је била велики савезник и посредник између њега и његовог оца, који му није дозвољавао да се бави писањем и никако није разумео ту његову потребу, нити дар који је имао. И, напослетку, мајка је пажљиво читала свако његово дело, најдубље разумела шта он ради и била му је у животу велика подршка.

У разговору за "Новости", Весна Стаменковић подсећа да је на овом кратком роману о љубави у зрелим годинама Маркес радио до самог краја живота. Иако је неке одломке читао пред публиком, није сматрао роман довољно избрушеним да би га изнео пред читаоце:

- Пркосећи његовој жељи, ауторови синови Родриго и Гонсало Гарсија Барћа, закључили су да је овај мали драгуљ, последњи из ауторове ризнице, довољно вредан да њиме обрадују његову публику. Препознатљиво сочним стилом, и језиком којим се истовремено враћа својим приповедачким почецима и говори једнако савремено као да је текст настао данас, Маркес пише о зрелој страсти за животом, за променом и самоспознајом, о блиставом преображају, о тајнама блиских људи које упркос заједничкој свакодневици нисмо у стању да спознамо. Овај кратак роман некима ће тек одшкринути врата у нестварно стварни свет прозе Маркеса, а за оне који су одавно упознати са његовим делима, биће то дашак носталгије који ће их барем накратко пренети у тренутак када су први пут завирили у Макондо.

Фото промо

Новца ни за новине

ПРВУ причу за коју је добио похвале књижевне критике, објавио му је дневни лист El Espectador. Маркес је тада био толико сиромашан да није имао пет центи да купи новине, па је на улици замолио пролазника да му поклони примерак - подсећа професор и теолог Марјан Алексић.

- По добијању Нобелове награде саградио је кућу у Картагени где је сместио радњу своја два романа "Љубав у доба колере" и "О љубави и другим демонима". А његов коначни повратак у Картагену био је 2016, када је његова породица одлучила да у њу пренесу његов пепео који почива испод његове бисте у згради "Клаустро де ла Мерсед" Универзитета у Картагени.

Препоручујемо

Култура

0 0

БОГ МЕ ЈЕ ПОГЛЕДАО И РЕКАО "ХАЈДЕ ДА СЕ ПОИГРАМО": Јелена Јовичић, глумица

04. 03. 2024. у 13:52

Култура

0 0

УВЕРЉИВ ПРИКАЗ СВЕТА: Награда "Златни сунцокрет" уручена Игору Маројевићу за дело "Гранична стања"

03. 03. 2024. у 05:00

Култура

0 4

КЊИГА "ПРОФЕСОРУ ТАРАСЈЕВУ У ЧАСТ": Сећање на познатог педагога и оснивача хора "Лучинушка" у Руском дому

01. 03. 2024. у 19:21

Култура

0 0

ЗАВЕСУ ПОДУЖУ "ЉУДИ ОД ВОСКА": Објављена селекција шабачког фестивала "Позоришно пролеће"

01. 03. 2024. у 18:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације