ЗАШТО КЛАСИЧНА КЊИЖЕВНА ДЕЛА У ОБНОВЉЕНИМ ИЗДАЊИМА ДОБИЈАЈУ НОВЕ НАЗИВЕ: Чувени наслови прохујали с вихором

НАСЛОВИ на које читаоци наилазе у књижарским одељцима означеним речју "класици", све чешће изазивају недоумицу, макар код припадника нешто старијих генерација. Јер, како би читалац одрастао уз култна дела поетичних наслова, попут незаборавног "Прохујало са вихором", додатно урезаног нам у колективну свест због популарности истоименог филма са Кларком Гејблом и Вивијен Ли - схватио шта се крије иза новоименованог дела "Сутра је нови дан".

Лагуна промо

Од пре неколико дана, овај је први наслов, који је важио за тријумф преводилачке вештине - и званично "прохујао с вихором", а чувени бестселер Маргарет Мичел на полицама се нашао насловљен крилатицом главне јунакиње Скарлет О'Харе - "Сутра је нови дан". Издавачка кућа "Лагуна", која стоји иза дугорочног подухвата реиздања класика, култних и лектирних наслова, и друга дела доноси под потпуно новим именима, попут романа "Леси се враћа кући" Ерика Најта, који је штампан под насловом "Леси долази кући".

Разлози за ова преименовања су веома различити.

"Прохујало са вихором" легендарни је наслов заштићен као интелектуална својина, што је издавач схватио са закашњењем, а из чега је проистекао до данас неразрешен судски спор. Наиме, редитељ Срђан Карановић обратио се тим поводом суду, желећи да одбрани част (и својину) свог деде Михаила Ђорђевића (1885-1970), једног од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије. Карановић за наш лист није хтео да коментарише овај случај.

- Овај спор је и даље на суду, Срђан Карановић тражи одштету од 30.000 евра. Ја сам и на суду рекао, што могу и сада да поновим: зар је могућа толика одштета за само две-три промењене речи - каже, за "Новости", директор "Лагуне" Дејан Папић.

С друге стране, нови наслов приче о керуши Леси издавач брани као веродостојнији и, речју, бољи, у односу на онај на који смо одавно свикли.

- Оригинални наслов класика дечје књижевности, који је још 1940. написао Ерик Најт, јесте Lesi Come-Home, где се сложеница "come-home" третира као именица са значењем "повратница, враћалица, она која увек дође назад, она која се увек врати". У том случају, најприближнији превод наслова био би "Леси Повратница". Књижевно превођење не само да дозвољава већ и подразумева одређени вид адаптације текста, са којег се, односно на који се преводи. С обзиром на то да се сам роман завршава реченицом "Ти си моја Леси која увек дође кући", наслов "Леси долази кући" природно се наметнуо - каже, за "Новости", Мина Кебин, уредница у "Лагуни".

Лагуна промо

Када се поново преводе већ превођена дела, по речима песника и књижевног преводиоца Владимира Д. Јанковића, природно је, па и очекивано, ако не и захтевано, да нови преводилац донесе нови тон, да створи донекле измењену слику одраније познатог преведеног оригинала:

- Бавити се књижевним превођењем и не значи ништа друго него једну књигу, писану на неком језику, поново писати на другом. Постоје, међутим, моменти, кад кључни елементи већ постојећег превода попримају специфичну тежину писмена и исказа из Светог писма. Наслови преведених знаменитих дела класичне литературе не би се смели мењати. Кажем да се не би смели мењати... Нико никоме ту није дужан да говори шта се сме, а шта не сме, али чињеница је да их не би требало мењати. Исто је, рецимо, са умешно и даровито преведеним именима књижевних ликова који су постали општепознати (зашто би сад, на пример, ефектни Трбосек постао килави Стомакобушач)... Наслови, имена и топоними, ако су кроз постојеће преводе великих књижевних дела заживели у једној култури, већ су одавно постали део те културе, и сада, кад их мењамо, ми, у ствари, уводимо непотребне, напослетку и штетне "иновације" у своју сопствену традицију. Јер, кроз књижевне преводе, део наше, српске традиције постали су и Толстој и Толкин и Буковски и Балзак. И сад да ухватиш већ преведено неко дело, рецимо, Балзаково, генерацијама Срба познато под тим и тим насловом, и да из било којих разлога објавиш то исто а под измењеним насловом, да "Чича Горио" постане "Ћаћа Горио"... Шта си тиме постигао? Само продубљујеш конфузију у једном националном културном миљеу који је сам по себи конфузан и који због своје конфузије, великим делом, и трпи и страда не деценијама, него вековима - каже нам Јанковић.

Ругалица и дрозд

НАСЛОВ романа Харпер Ли "Убити птицу ругалицу" још један је изразит пример чувеног превода, "појачаног" у нашој свести услед велике популарности култног, а истоименог филма у режији Роберта Малигана, те читаоци врло тешко на прву лопту "препознају" дело под именом "Као да убијеш дрозда" - иако је управо овако насловљен превод Јелене Стакић  постојао још осамдесетих.

Тешко се, такође, може чути да ико Макијавелијево чувено дело назива икако другачије до "Владалац", иако је од почетка 20. века изворни наслов "Il Principe" објављиван и под именима "Владар", "Кнез"...

БОНУС ВИДЕО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације