ЗАШТО СУ НАМ КРАВЕ ПОСТАЛЕ ДАЛЕКЕ: Омаж светски признатом уметнику Радовану Крагуљу (1935-2022) у београдској Галерији Васић

ДЕЛА једног од наших најпризнатијих уметника у свету, Радована Крагуља (1935-2022), су поново пред београдском публиком, први пут на једној самосталној изложби, од када нас је пре две године напустио.

Фото В. Поповић

Својеврсни омаж приредила му је београдска Галерији Васић, а поставку чини 19 радова - слика (акрил на платну), објеката (дрво, картон, акрил) као и асамблаж (платно, текстил, акрил, плекси), насталих од 1987. до 2017. Већина радова је у власништву уметникове супруге Нене Крагуљ, док је неколико позајмљено из приватних колекција.

Изложба уметника, који је свој стил описао као "концептуални реализам", а чији радови се налазе у неким од глобално најпризнатијих институција, попут Британског музеја, Викторија и Алберт музеја, МоМА у Њујорку, Музеја модерне уметности града Париза, Националног музеја и галерије у Кардифу, Националне библиотеке у Паризу, Конгресне библиотеке у Вашингтону, али и у Народном музеју и МСУБ, трајаће до 6. априла.

Фото В. Поповић

У Галерији Васић приказана су дела у којима, како кажу, Крагуљ своје идеје износи превазилазећи конкретну форму и фрагментујући долази до симболичних, апстрактних форми високих естетских вредности. И у овим делима доминирају за њега важне идеје повезане са еколологијом и односом човека и његовог окружења.

- У свом раду сам тражио да испитам и осликам отуђење, одељеност човека од природе оличену у човековом уништавању припитомљених животиња - истако је својевремено уметник. - Стога сам одабрао симболичну употребну употребу краве. Њиховим узгајањем, испоручивањем у потрошњу у потпуно непрепознатљивом облику изгубили смо подударност и сродност које су животиње и човек раније имали; у суштини, губитак животно важне везе између свакодневног живота и природе. Опомена, ако хоћете, односа између човека, његовог надзора над окружењем и његове зависности од њега. Непрекидна удаљеност и издвојеност човека од његове природе је превасходни предмет који истражујем у свом раду.

Крагуљ је сматрао да живимо у друштву у коме је повезаност наших живота са темељним основама природе раскинута:

- У збрињавању наших свакодневних живота развили смо друштво стварајући и окружујући се патвореном "неприродном" околином. Представљајући са гледишта стила тему краве апстрактним и концептуалним изразима, моје слике и мултимедијална остварења представљају "дело у развоју". Облици и видови мојих ранијих слика постали су значајно обележени елементима рада и геометрије; неправилне асиметричне мрље удружене са полугеометријским облицима мрље који подсећају на оивичене раскомадане границе које нас окружују у физичком свету. Налазим да је ова веза наизменично смењујући "мисаони, али стваран" облик.

Рођен у околини Приједора, Крагуљ је студирао на Ликовној академији у Београду од 1953. до 1960. године. Захваљујући стипендији Британског савета две године потом усавршаваo се на Централној школи за уметност и вештине у Лондону, где је имао и прву самосталну изложбу на Институту за савремену уметност 1965. Предавао је у уметничким школама у Енглеској, Белгији и Француској, почетком седамдесетих купио је кућу на једном имању у близини Билт Велса, и наставио да гради успешну међународну каријеру живећи на релацији Велс-Париз, у коме је и умро.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације