ЧКАЉА НАС ЈЕ УЧИНИО НАСМЕЈАНИМ ЉУДИМА: Век од рођења најпопуларнијег глумца СФРЈ Миодрага Петровића Чкаље (1924 - 2003)

ФРАНЦУЗИ су имали Фернандела, Италијани Тотоа, а ми Чкаљу.

фото Програмска архива РТС

 Комичарске бравуре његових јунака празниле су улице старе Југославије и окупљале око (још ретких) телевизора комшилук да колективно ужива у, такође, ретким телевизијским серијама, ослобађајући онај грлени, здрави смех... Његов Јордан, Гвозден,Мита, Благоје, Јованча Мицић, Јаре - били су обични, често збуњени, неспретни и чедни људи, у једно наивно време. Можда баш у том препознавању и лежи тајна енормне популарности Миодрага Петровића Чкаље (1924-2003), извесно најомиљенијег глумца прошлог века. Велики комичар рођен је случајно, или не - баш на Дан шале: да је жив овог 1. априла напунио би цело столеће.

Тим поводом, одржаће се тродневни "Дани Чкаље у РТС клубу" посвећени богатом глумчевом телевизијском, радијском и драмском опусу. Југословенска кинотека недавно је имала изложбу о његовој филмској заоставштини, а Музеј позоришне уметности Србије планира "Вече сећања на Чкаљу" са освртом на театарска остварења. На тај начин, донекле ће бити исправљена неправда према нашем великану, за којег је Мира Ступица својевремено рекла да је метафора глумчеве судбине - заборава.

фото Прогрмска архива РТС

- Није једини којег је наша култура заборавила и није се одужила на прави начин, али с обзиром на изузетну популарност од Триглава до Ђевђелије, еклатантан је пример колективног заборава. Ипак, ово је лепа прилика да се осврнемо на њихов велики опус, да схватимо колико су били значајни и бар малим делом се одужимо - каже редитељ Марко Мисирача, који је и иницијатор "Дана". - Током каријере Чкаља је на филму остварио 23 улоге, на телевизији више од сто, у позоришту педесетак... У РТС клубу бавићемо се оним што је било најдоминантније у његовој каријери, уосталом, већ крајем четрдесетих и почетком педесетих година учествовао је у глумачком ансамблу Драмске групе Радио Београда.

Упркос значајном опусу постоји већ уврежено мишљење, објашњава Мисарача, да га критика није најбоље прихватала и разумевала:

- Питање је колико је то тачно. Јер, кад мало детаљније погледате монографију Драгане Чолић Биљановски као и неке друге изворе, видите да је било критичара млађе генерације који су умели да препознају Чкаљин квалитет. Када је реч о позоришту, такве трагове оставили су Слободан Селенић и Влада Стаменковић. А и на телевизији, у недавно објављеној књизи Олге Божичковић, врло афирмативно говори о његовом безграниченом дару, сугестивности, глумачкој моћи и енергији. Посебан бисер представљају улоге ван комедијског регистра. Тако је у ТВ драми Аце Поповића "Љубав до гроба, последња" (у режији Небојше Комадине) потпуно фасцинантан! Зато Олга као критичар готово вапи и каже "дајте овом човеку чешће и овакве изазове, он је спреман да их носи". С друге стране, увек је постојало бреме публике која није желела да га гледа у другим жанровима. Хтели су да виде "свог" Чкаљу, обичног човека из комшилука који заступа њихове интересе, борећи се за нека права.

Иначе, Чкаљин глумачки пут почео је још пре рата, у родном Крушевцу и драмској секцији чувеног Боре Михајловића. Овај гимназијски професор радио је са целом једном генерацијом која је касније отишла у Београд:

- Чкаља се у Бору "клео" као у своју глумачку академију. У тек основаном Крушевачком позоришту одиграо је прве професионалне улоге. Када је дошао у Београд постао је члан ансамбла Драмског програма Радио Београда, потом од 1952. до 1977. стални члан театра који се у почекту звао Хумористичко позориште, па Београдска комедија, онда је спојено са данашњим БДП и добило име Савремено позориште. Имало је две сцене (на Црвеном крсту и Теразијама), а Чкаља је био на обе. У позоришном опусу доминирао је комедијски репертоар. Играо је Нушића, комаде Љубинке Бобић и Васе Поповића, али и светских комедиографа. Између осталих, био је Хлестаков у "Ревизору", Неко у "Ивковој слави", а Нушићев Јованча Мицић и у позоршту,филму, радију. Једна од посебно хваљенијих улога из тог доба је Анто у "Покојнику", на трагу неке чеховљевске туге... Ипак, једна од најчувенијих улога тог времена је Пепи у "Заједничком стану", представи коју је извео око 450 пута.

фото Приватна архива

Имао је Чкаља и два изузетна "излета" ван куће, на позорницу Атељеа 212. Први је улога Владимира у представи "Чекајући Годоа":

- Данас мало ко зна, а реч је о оној чувеној, првој поставци комада у коме су играли Љуба Тадић и Бата Паскаљевић. Игром случаја, три године су били спречени да играју - Љуба је ишао у војску, а Бата имао неку саобраћајну повреду. Зато су се у тој славној режији Василија Поповића, појавили Чкаља и Ђуза! Неколико година касније, 1966. у Атељеу је уследио и "Крмећи кас" Аце Поповића (уз Ружицу Сокић и Бору Тодоровића), с редитељским потписом Небојше Комадине. Аца је био фасциниран чињеницом да су на фестивалу у Фиренци гледаоци били одушевљени Чкаљином игром, без икаквог предзнања о његовој слави у домовини.

По свему особен, мада је припадао плејади сјајних комичара коју су називали "београдска школа хумора", Чкаља је уживао посебну популарност.

- Интересантно је да су многи великани тога доба у свести публике остали запамћени по имену лика који су играли, али је Чкаља увек био - Чкаља. Оставио је траг и као Мита чувар,Јордан, Гвозден, Јаре, али увек на крају - Чкаља. Људи су се идентификовали с њим што је, вероватно, било додатно бреме. То је феномен који суштински не може да се објасни. Вероватно је разлог и у Чкаљиној топлини и благости, које је његово биће емитовало са екрана. Био је персонификација свега доброг, као неки Калимеро који жели да исправи све неправде овог света. У свакој улози имао је ту ноту честитости и наивности, као и жељу да све исправи. Зато га је народ обожавао. Најлепше што постоји у људском роду, људи су у њему рефлектовали...

Чкаља је у каријери дужој од пола века, у сваком од четири медија, уписао врхунска остварења која се издвајају:

- ТВ филм "Руски цар" круна је његове позне каријере. Сценарио је написао и режирао његов син Чедомир Петровић, филм је приказан и на неким фестивалима. Чини ми се да је у улози Милутина сублимирао своје огромно комедијско и драмско искуство. Лепо је и ретко да глумац у једној улози може све то да обједини. Из неких златних дана његове биографије сигурно се издваја двострука улога у филму (пре тога и у истоименој позоришној представи) "Бог је умро узалуд". Лола Ђукић наменио му је две крајности: два брата близанца, различита у намерама и карактерима, али и у глумачком изразу.

Када је о телевизији реч, то је једна цела серија ликова - дебитовао је на малом екрану у улози кувара Јордана у "Сервисној станици", касније у насловима "Сачулатац", "Спавајте мирно", "Црни снег" - серијама које, нажалост, већином нису сачуване. Био је сјајан као Гвозден у "Љубави на сеоски начин", па Јаре у "Камионџијама". У сећању публике углавном су остале серије касније производње. И данас се репризирају, док нека остварења Лоле Ђукића и Новака Новака, нажалост, познаје само публика која их је премијерно видела.

Због реприза и клипова на "Јутјубу", Чкаља живи и дан-данас, упркос чињеници да неке генерације нису ни рођене док је активно радио. Чкаљин дух ће живети, сетили се ми њега институционално или не. Дивна је вест да је у Крушевцу једно омладинско позориште недавно понело његово име, основали су и неки омладински фестивал студентских представа. Чкаља је увек био са народом и уз народ. Ту је и остао.

БОНУС ВИДЕО - СНИМАК ИЗ БЕЧА: Девојчица личи на несталу Данку, ради се на идентификацији

Препоручујемо

Познати

0 0

ЗАШТО СУ СЕ МРЗЕЛИ ПАЈА И ЧКАЉА: Чиме је Петровић излуђивао Вуисића - глумци умрли у завади

14. 02. 2024. у 08:30

Познати

0 0

"ТУЖНО ЈЕ, НЕМАМ ЗА ЦИПЕЛЕ" Колика је била Чкаљина пензија? - Пред смрт туговао: "Заборавили су ме"

10. 02. 2024. у 08:41

Торте и колачи

0 40

ОМИЉЕНА ТОРТА ЛЕГЕНДАРНОГ ЧКАЉЕ: Барон торта све осваја, доносимо вам проверено добар рецепт (ВИДЕО)

17. 11. 2023. у 16:00

Познати

0 0

ЊЕГОВУ СМРТ НИКАДА НИЈЕ ПРЕЖАЛИЛА: Чкаљина унука лудо волела нашег глумца (ФОТО)

21. 12. 2023. у 18:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације