"КАПОР" ЂОРЂУ МАТИЋУ: Проглашен добитник престижне књижевне награде

ДОБИТНИК овогодишње награде "Момо Капор" за књижевност је Ђорђе Матић за роман "Ниоткуда с љубављу", а одлуку о томе да овај песник, есејиста и романописац постане седми носилац овог изузетног признања једногласно је донео жири у саставу: Мухарем Баздуљ, књижевник (председник), Радмила Станковић, новинарка и Вуле Журић, књижевник.

Јовица Дробњак

Премда примећује да просечан читалац не би нашао сличности у Капоровим и Матићевим делима, жири у образложењу наводи да је, много пре него што је роман "Ниоткуда с љубављу" разматран у контексту књижевне награде "Момо Капор", о њему, између осталог, записано: "Много је у књизи инстанци дирљиве ненаметљиве ерудиције, која покрива јако велику симболичку територију: од Крлеже и Црњанског до Моме Капора и Марине Туцаковић".

Уз констатацију да су заправо и Капор и Матић пре свега дубоко одани својој култури, наводи се и то да се она преклапа и кроз високу културу и кроз оно што бисмо могли назвати културом свакодневног живота.

- Матић је велики део живота провео у егзилу, Капор је био светски путник. Нису, дакле, били, да се послужимо тим Капоровим насловом "провинцијалци", али нису били ни наличје истог новчића: наивни адоратори свега туђег и далеког - речено је у образложењу. - За разлику од многих овдашњих писаца своје генерације, Капор није патио за такозваном глобалном славом. Мада му је хвалоспеве певао један Клаудио Магрис, њему су важнији били његови читаоци, обични и нашки: од продавачице са Каленића која га чита недељом у "Политици" до оног гастоса са бауштеле који се у завичај први пут враћа авионом, па чита Момину причу у "Јатовој ревији". Врло слично осећање света слика Матић у својој песми о Галилеу Галилеју и његовим Фирентинцима. На крају, али не и најмање важно, у неким срећнијим временима, Момо Капор је био најпрепознатљивија књижевна веза Београда и Загреба. У временима ружнијим, на његовом трагу је Ђорђе Матић, на релацији Загреб-Београд.

Кад би морао описати свој пут од првог сусрета с литературом Моме Капора до ове награде, морао би, како каже за "Новости" Матић, да напише још један роман - само о томе.

- Кажу да за писца биографија није важна, важно је дело. Али у овом случају није сасвим тако. Момо Капор, односно његова књижевност пратили су ме, сад ми се чини, одувек. Од дечачких дана, од времена невиности и непомућених радости мирног доба, преко оног страшног времена касније, у емиграцији и над чињеницом губитка дома 9 домовине. Па опет онда у доба кад је човек почео поново налазити себе. И најважније, о томе свему писати. О себи и о прошлости, заједничкој и личној. Кад боље размислим не памтим време кад Капорове приче нису биле моји "сапутници", како би једним насловом рекао Арсен Дедић. У роману за који сам ево стекао част да ми се додели ова награда на много је места сакривена посвета Моми Капору. Није то све онда само тако, ни наше сапутништво, ни овај роман, ни ова награда. Све то има вишег смисла. Немам сумње у то.

Школице

НАГРАДА "Момо Капор", која се састоји од сребрне плакете са мотивом школице и новчаног износа, биће Ђорђу Матићу уручена - традиционално, 8. априла, у подне, у Свечаној сали Скупштине града.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације