РЕТРОСПЕКТИВА ОСТВАРЕЊА ЕМИРА КУСТУРИЦЕ У МТС ДВОРАНИ: "Андерграунд" дужи од пет сати, први пут код нас

ЛЕПА традиција коју је успоставио Филмски центар Србије, приказујући рестаурисане домаће филмове у својој сали у МТС дворани, од средине априла ће прерасти у нешто много више, добијајући посве нове димензије и значења - јер смотра остварења из ауторског опуса Емира Кустурице много је више од ретроспективе, истински културни догађај највишег реда. Не само због тога што ће је отворити српска премијера интегралне верзије легендарног филма "Андерграунд", 15. априла од 17 часова - у понешто неуобичајеном биоскопском термину проистеклом из чињенице да филм траје 312 минута, што ће уз двадесетоминутну паузу пројекцију учинити петоипочасовном.

Танјуг

После овог спектакла који даје сасвим ново значење речи "целовечерњи", и то бесплатног за све посетиоце у Великој сали, у данима до 26. априла биће приказано, у својој разноврсности, готово све оно "целовечерње" што је Куста стварао, после давне 1978. и кратког филма "Герника", а од култног "Сјећаш ли се Доли Бел" из 1981. године који му је донео брзометну славу. Уследиће нова, ХД верзија једнако успешног и вољеног филма "Отац на службеном путу", као и пројекције остварења "Дом за вешање", документарних "El Pepe, una vida suprema" и "Марадона", затим ауторовог омиљеног "Живот је чудо", те филмова "Завет", "На млечном путу" и "Црна мачка бели мачор". За потоњи је сигурно да ће бити приказан у сали 6, и то у новој 4к верзији, за остале пројекције, све од 19 часова и уз улазнице по цени од 250 динара, величину сале ће одређивати интересовање публике.

Очекује се да ће то интересовање бити огромно, не само за спектакуларну српску премијеру интегралног "Андерграунда" (чија је успешна париска пројекција и дала идеју челницима ФЦС да је прикажу и у Србији), већ и за све остале филмове, као ретка прилика да се кроз пажљиво осмишљен програм сагледају све фазе стваралаштва Кустурице, у целини и - у биоскопу, у том мраку у коме се збива магија, а за који су ова дела и стварана.

Присетио се Кустурица себе како је, у "Авала филму", чупао косу увиђајући да "никад од тога филма неће бити" јер никако није успевао да га сведе на мање од два и по сата, пао у депресију, да би се дубока сумња у себе и своје дело показала као ваљан мотор који утиче на ствари и покреће напред.

Танјуг

- "Андерграунд" је, иначе, оптималан за тренутак који живимо данас, а који оличава - апсолутна лаж, тренутак у коме елита или главни ток не говоре, скривају истину - нагласио је аутор, говорећи о томе како је, у трци за зарадом, филм постао жртва језика реклама, а нико нема времена, нити стрпљења за филмове од 3-4 сата.

- Међутим, људима су ипак мало и досадили кадрови од две секунде, или три, у зависности од тога колико је нервозан монтажер - устврдио је Кустурица, истичући да су услови живота одувек, још од старе Грчке, одређивали садржаје. - Показало се да време креира и трпељивост човека. Сви се руководе брзином, темпом, заборављајући да је ритам унутрашња категорија која има спољне законитости. Да бисте стварали форму изван тог контекста, неоптерећени тиме, морате бити особењаци и велики попут Хандкеа, или Куросаве који је монтирао између два удара срца, намећући човечанству своју субјективну перцепцију.

Свестрани наш уметник, сценариста и редитељ, писац, музичар, пољопривредник који, баш као што је своје филмове стварао "органски", на исти начин данас производи храну - "макар постао последњи Мохиканац у одбрани права на здраву храну", како вели.

- Као неко ко је живео и стварао у другој половини и крајем прошлог века, био сам у стању да детектујем све оне болне ломове који су обележили нашу историју и животе, условности које је 20. век налагао. Када је пропали пољски глумац Јован Павле II био папа, ми смо живели слом комунизма. Данас живимо покушај слома Русије - навео је Кустурица, резимирајући свој опус, од првих филмова проистеклих из доба колапса комунизма, зачетака продаје деце као теме која данас добија катарзичну форму, преко излета у надреализам с филмом за енглеско говорно подручје - који је постао успешан у Европи а у Америци доживео фијаско. Уследио је "Андерграунд" као још један доказ, како рече аутор, да "није способан да направи филм по тржишним мерилима", па "Црна мачка бели мачор" (и прича да је Београд бомбардован јер је овај домаћи филм имао више гледалаца од "Солдата Рајана", како каже Кустурица), "Живот је чудо" који је редитељу најдражи, истинит филм, али је привукао само 200 хиљада гледалаца у биоскопе, што је огроман пад у односу на комерцијалне претходнике...

- За моју, као и за уметност уопште, неопходне су мецене, за "Млечни пут" сам ја сам био мецена а за свој будући триптих сам нашао мецену - открио је Кустурица, демантујући да је тај мецена Владимир Путин, који га је недавно примио у Кремљу, и откривајући да није ишао код председника Русије да тражи новац, већ да га је посетио као "јединствену појаву у историји Русије", да би му рекао како жели да буде "део новог света који се јавља у Евроазији".

Истичући да су руска литература и музика есенцијални део еволуције европске културе, која се тога одриче "из незнању или потребе да јих поништи", те да је Достојевски писао о људима са маргине, попут нашег Жике Павловића а да је све што је сам радио у животу проистицало из њихове позиције - Кустурица је најавио филм "Инжењер лаких шетњи", своју интерпретацију Достојевског, коју ће снимати у Русији.

Прича је то о добром човеку кога судбински пут одведе до жене, која постаје проститутка да плати очеве дугове и лечење, преко петороструког убиства које почини и покушаја да у Сибиру настави живот са том женом, али под туђим идентитетом - да би на име свог двојника примио позив и отишао у рат у Украјину, ни крив ни дужан.

- Филм ће представљати мој поглед, који је увек дубоко заптивен у српску филмску, литерарну и сликарску традицију - открио је редитељ, истичући да се национална кинематографија мери бројем добрих, а не бројем комерцијално успешних филмова, те да је наша у односу на суседе добра али у односу на Румуне слаба, јер "наше се теме удаљавају од наше стварности и егзистенцијалног печата, серије су нам пуне бесмислица и по њима не знаш дешавају ли се у Калифорнији или у Чуругу".

Пресвлачење за 21. век

ПОСЛЕ филмова Соје Јовановић и Пурише Ђорђевића у новом руху, приказаних током марта, у сали ФЦС у МТС дворани ће током идућег месеца бити представљене рестаурисане верзије филмова о Другом светском рату, од "Ужичке републике" до "Хероја Халијарда", најавио је в.д. директора ФЦС Иван Kарл, који скупа са председником УО ФЦС Мирославом Лекићем размишља о активном укључивању Филмског центра у процес "пресвлачења филмова из двадесетог, за 21. век", тако да боје легендарних домаћих остварења заиста бљесну са великог платна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације