ПРЕМИНУО С РУКОПИСОМ НА УЗГЛАВЉУ: Матица српска први пут у целости објавила последњи роман Милана Кашанина (ФОТО)

Ј. СИМИЋ

27. 04. 2024. у 18:27

РОМАН „Нова” Привиђења је Милан Кашанин довршавао последњих дана свог живота. Рукопис је нађен крај његовог кревета када је преминуо, у Београду 21. новембра 1981. године.

ПРЕМИНУО С РУКОПИСОМ НА УЗГЛАВЉУ: Матица српска први пут у целости објавила последњи роман Милана Кашанина (ФОТО)

Фото : Матица српска

Рукописно одељење Матице српске у Новом Саду је објавило ово дело, као и претходно Привиђење (приредила проф. др Зорица Хаџић Радовић). Овом едицијом, после објављивања целокупне Кашанинове преписке као и рукописа Дневник (Канада, Америка, Француска), настављено је приређивање преосталих необјављених рукописа који чине Лични фонд „Милана Кашанина”.

Привиђења,последњи роман Милана Кашанина,објављен је први пут 1981. године. Наставак романа је, из рукописа,приредио Предраг Вукадиновић и објавио у неколико наставака, у „Савременику” 1982, у бројевима за март, април, мај и јун.Реч је о једанаест завршених поглавља и епилогу.

Проф.др Зорица  Хаџић Радовоић /Фото : Матица српска

- Ово је прво целовито објављивање овог романа – каже за „Новости приређивач Зорица Хаџић Радовић.- До данас, роман је само једном био прештампан и то у четвртој књизи пишчевих „Изабраних дела” 2003. године. Нажалост, том приликом нису преузета поглавља из наставка романа која је Вукадиновић објавио после пишчеве смрти. Пред читаоцима су Кашанинова Привиђења, најзад, објављена у целости, удружена не само са допуњеним наставком који је у „Савременику” штампао Предраг Вукадиновић, него и са свим оним концептима и скицама, мање или више разрађеним, а сачуваним у рукопису.

Живот предратне буржоазије ретко је био предмет књижевне обраде у српској књижевности друге половине 20. века. У свом последњем роману, Кашанин пружа слику некадашњег света кроз живот неколико породица, повезаних фамилијарним везама. Пишчев наратив циљано је усмерен на живот српског грађанског друштва у краљевини Југославији у предвечерје Другог светског рата.

Аристократа

КАШАНИН је један од најумнијих Срба 20. века и по многима први и последњи аристократа српске интелигенције.Био је историчар уметности, ликовни критичар, књижевник, романсијер, први и последњи директор Музеја савремене уметности и Музеја кнеза Павла (данашњи Народни музеј) а доцније и управник Галерије фресака САНУ.Сматрао је да је култура почетак свега и да представља темељ сваке нације те да почива на традицији, које ни по коју цену ни у једном надолазећем времену, не смемо да се одрекнемо.

Сам Кашанин је у ово уметничку прозу, делом, пренео властита искуства и познанства, оживео и транспоновао у литературу значајне личности и догађаје стварајући тако упечатљиве и живе књижевне јунаке.Његов главни јунак је историчар уметности као и сам писац, а куриозитет је да Кашанинов лик „живи“ на истој адреси на којој и аутор романа.

Милан Кашанин /Фото : Матица српска

 

Сви рукописи у вези са овим романом Милана Кашанина чувају се у Рукописном одељењу Матице српске, у оквиру Личног фонда „Милана Кашанина (1895-1981).” Штампање његове последње књиге ( има 461 страну) омогућили су Министарство културе и информисања и Покрајински секретаријат за образовање и научноистраживачку делатност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ПИСМЕНИ ЗАДАТАК О КОМЕ ПРИЧА СРБИЈА: Ђак је одабрао да пише овој значајној личности, ево коју оцену је добио