ТРАГАЊЕ ЗА СМИСЛОМ ЧОВЕКОВОГ БИЋА: Изложба у Салону Музеја града Београда подсећа на значајни опус Зорана Павловића (1932-2006) (ФОТО)

СЛИКАР, историчар и теоретичар уметности, ликовни критичар и универзитетски професор, Зоран Павловић (1932-2006), иза себе је оставио богату и разноврсну баштину, из које је један део представљен у Салону Музеја града Београда.

Фото В. Поповић, Б. Јањић

Његов опус, настајао од средине педесетих година 20. века, обухвата хиљаде слика и цртежа, као и радове примењених уметности - зидне слике, витраже, таписерије, а изложба "Зоран Павловић. Пробуђено стање слике" тежиште ставља на његова три значајна сегмента. А то су - апстракно сликарство енформела шездесетих година, "нова фигурација", са делима насталим између седамдесетих и деведесетих година и радови с краја деведесетих година и почетка 21. века. Један део изложених радова припада колекцији Музеја града Београда, док су остали власништво породице Павловић.

Фото В. Поповић, Б. Јањић

- У сликарском опусу Зорана Павловића уочава се неколико фаза које су проистекле из његове заокупљености одређеним духовним садржајима и етичким питањима или реакцијама на поједине друштвено-историјске догађаје и животне ситуације - истиче се у најави ове поставке. - На самом почетку сликарске каријере окренут апстракцији, најпре геометријској, а потом ка енформелу, Павловић се својим делима и критичко-теоријским текстовима профилисао као један од најзначајнијих представника и супериорних тумача ове антиуметничке тенденције у Београду и Југославији.

Kao један од првих експонената енформела, излагао је 1962. на чувеној изложби Лазара Трифуновића - "Београдски енформел".

Фото В. Поповић, Б. Јањић

ж- Делујући у земљи ограничених уметничких и људских слобода, где су индивидуализам и антиестетичност апстрактног визуелног исказа поимани као облик политичке субверзије, Павловић се определио за поетику егзистенцијалне резигнације, која је у стваралаштву афирмисала неконвенционалне ликовне поступке и тежила "отвореном" значењу уметничког дела. Фокусирана на судбину индивидуе, личне слободе и доживљаје света, филозофија егзистенцијализма одиграла је пресудну улогу у Павловићевом опредељењу за поетику енформела - наводи се у тексту каталога.

Фото В. Поповић, Б. Јањић

У периоду "нове фигурације", честа тема овог аутора постају распећа, као асоцијација на људско мучеништво, о чему у пратећем тексту изложбе, на којој ће 17. маја бити промовисана и монографија посвећена Павловиоћу, пише:

- Оно је временом постало лајтмотив сликарства Зорана Павловића али, по његовим речима, "не као залог васкрсења, искупљења и вечног живота, већ симбол патњи и раздирања човековог онтолошког бића пред равнодушношћу универзума на његово трагање за смислом".

Рођен у Скопљу 1932, Павловић је паралелно студирао и дипломирао на београдском Филозофском факултету и Академији ликовних уметности у Београду, где је и магистрирао. Био је редовни професор историје уметности на ФЛУ до 1987. године, када је изабран за професора сликарства. На истом факултету је два пута биран за декана, а био је и проректор Универзитета уметности. Бавио се и ликовном критиком и есејистиком, објавио књигу теоријских текстова "Свет боје". Ликовну уметност популарисао је и као водитељ ТВ серије "Речник сликарства" за Образовни програм ТВ Београда.

Преминуо је 2006. у породичној кући у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације