ПИСАЦ СТИВЕН ЕРИКСОН У НИШУ И БЕОГРАДУ: Епска фантастика је у корену свих прича
ЈЕДАН од најзначајнијих светских писаца у жанру епске фантастике, Стивен Ериксон, трећи пут се у Србији нашао као гост шестог Фестивала фантастике у Нишу, али и као аутор чије име стоји на већ четрнаестој књизи у издању "Лагуне".
Н. Скендерија
Први том романа "Звон паса", приповест из "Малашке књиге Палих", ново поглавље у том монументалном серијалу који је Ериксона прославио широм света.
После дружења са пасионираним љубитељима фантастике у Нишу, Ериксон је јуче са читаоцима разговарао и у књижари "Делфи" у београдском СКЦ, а потом је, после многих година, одиграо и једну од својих некада омиљених игара "Лагуми и змајеви" - због чега је, како нам је поверио, осећао велико узбуђење и малу бојазан.
Писац из Канаде вели да је свој свет и епску приповест, која се разрасла у безмало два туцета узбудљивих романа, почео да ствара веома давно, још раних осамдесетих. Као неко ко о себи наводи да је, осим студија археологије и антропологије, завршио и курс креативног писања у Књижевној радионици Ајове, Ериксон сматра да се писање учи, у оној мери у којој оно представља занат. Саму причу вам, ипак, неће дати ниједна радионица.
- Археологија је моја велика љубав, она човеку који уме да види даје осећај за дубину времена. Када посматрам неки крајолик, посебно у Европи, видим и слојеве које су људске руке обликовале стотинама хиљада година. Нисмо ни свесни колико су давнашњи догађаји обликовали наш данашњи живот. Када неко ствара фантастичне светове, мора да има осећај за то, проток и значење времена, људске историје.
Сама фантастика, сматра Ериксон, је - уколико књижевност и њену историју видимо као дрво, у самом његовом корену, сазданом од митова и легенди утканих у прве приче попут "Гилгамеша", Веда или "Илијаде", док гране све време посежу ка универзалном, суштинском у људском бићу, ка бити људског постојања.
- Предивно је код епске фантастике што она надилази време, чији је проток за њу ирелевантан - каже Ериксон о жанру који га је прославио.
Жанру, који као читалац, баш као и играње "Лагума и змајева" (које је такође врло налик роману), у потпуности избегава - да не би утицало на оно што сам пише. Стивен чита публицистику, дела у широком распону тема од антрополије до квантне физике, научну фантастику... Највећим живим канадским писцем сматра Маргарет Атвуд - и јуче се веома обрадовао сазнавши да и њена дела на српском читамо у издању "Лагуне".
Н. Скендерија
Ћеле кула
НАГРАДА нишког Фестивала фантастике "ЗмајКон", коју су прошле године понели Питер В- Брет и Адријан Чајковски, припала је ове године стрип аутору Игору Кордеју и Ериксону - који се у Канаду враћа са статуом "Минас Едел", дизајнираном као стилизована Ћеле кула. Пресрећан је због учешћа на конвенцији која му пружа могућност непосредног сусрета са читаоцима, а Нишлије су га одушевиле мноштвом промишљених питања и коментара.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЗА КОЈИ КЛУБ ЈЕ НАВИЈАО ТИТО? Маршал је тренирао је неколико спортова - у стрељаштву је био најбољи
НЕРЕТКО су се људи питали - за који клуб је навијао Јосип Броз Тито.
16. 12. 2024. у 19:05
ФОТКА У БИКИНИЈУ: Наташа ужива на Сејшелима, одушевила објавом (ФОТО)
СА путовања се похвалила низом фотографија са прелепе дестинације.
16. 12. 2024. у 12:21
УМРЛА У 67. ГОДИНИ: Ко је била Горица Гајевић? После хапшења Милошевића дала оставке на све функције и повукла се из јавности
ПОСЛЕ петооктобарских промена и пада Слободана Милошевића, дала је оставку на све партијске функције и повукла се из политичког живота.
16. 12. 2024. у 12:34 >> 12:47
ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ: "Шотра ми је дао улогу да бих отплатио кредит"
ЧУВЕНИ редитељ Здравко Шотра представио је монографију "Мојих 500 глумаца" међу чијим страницама се нашао и Војин Ћетковић. Овај глумац је прве глумачке кораке направио уз Шотру и остао му веран током целе каријере.
15. 12. 2024. у 20:03
РУСИЈА СЛАВИ! Почело укидање санкција, Русима стигла дозвола за Светско првенство
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од "споредних" ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света једне спортске дисциплине, за коју је досад важила апсолутна забрана за учешће Руса.
16. 12. 2024. у 17:22
ВИШЕ ОД ГОДИНУ ДАНА НИШТА НИЈЕ ЈЕО: Смршао нестварних 125кг - гојазни мушкарац урадио незамисливо (ФОТО)
У ЈУНУ месецу 1965. године гојазан мушкарац по имену Ангус Барбијери престао је да једе више од једне године.
16. 12. 2024. у 18:21
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Најновије из рубрике
ДРАГАНУ СТАНИЋУ ДВОСТРУКИ "ТЕОДОР": У Банатском културном центру уручена награда књжевнику и председнику Матице српске (ФОТО)
НАГРАДЕ „Теодор Павловић" за животно дело и за најбољу књигу уручене су у Банатском културном центру проф. др Драгану Станићу (Ивану Негришорцу), књижевнику и председнику Матице српске у Новом Саду.
16. 12. 2024. у 20:02
ЧАРОЛИЈА МАЛОГ ПРИНЦА ПЛЕНИ НА БРОДВЕЈСКИ НАЧИН: У Солуну изведен адаптирани спектакуларни мјузикл инспирисан француским књижевним класиком
ГРЧКИ град Солун, познат по богатој историји и културном животу, угостио је француски класик "Мали принц", адаптиран за мјузикл у бродвејској продукцији, који је на својој европској турнеји поводом 80 година од када је из пера Антоана де Сент Егзиперија проистекло дело уз које одрастају генерације широм света.
16. 12. 2024. у 13:51
О БОШЊАЦИМА И "БОСАНСТВУ" : Књига Дарка Танасковића биће представљена у Матици српској
КЊИГА Дарка Танасковића Бошњаци на странпутици "босанства" (издање Матице српске ), биће представљена у Свечаној сали ове наше најстарије институције књижевности, науке и културе у Новом Саду у уторак, 17. децембра.
16. 12. 2024. у 10:06
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну
У МУЗИЧКО-ПОЕТСКОЈ жанр слици, позоришној верзији снимања романтично-хумористичног немог филма Чарлија Чаплина "Светла велеграда" (1931), кореограф Амалија Бенет, редитељ Никита Миливојевић и композитор Теодорос Оикономоу су замрзли у сценском времену харизму највећег малог човека у историји кинематографије.
16. 12. 2024. у 06:45
СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ТИШМЕ: Свечаност у Матици српској 16. децембра
У Малој сали Матице српске, 16. децембра у подне, одржаће се свечаност у част истакнутог књижевника Александра Тишме, поводом стогодишњице његовог рођења.
15. 12. 2024. у 07:30
Коментари (0)