ГОЈКО ЂОГО ПРОГЛАШЕН ДОБИТНИКОМ НАГРАДЕ "ИЗВИИСКРА ЊЕГОШЕВА": Стихом против нових цензора

СВЕЧАНОСТ поводом проглашења добитника награде "Извиискра Његошева" уприличена је пре две вечери у Крипти Храма Светог Саве у Београду, а ово високо признање, за целокупно дело, додељено је Гојку Ђогу који припада реду најизразитијих песника и есејиста, који су обележили размеђе два метежна века.

Танјуг

- Од збирке "Туга пингвина" до књиге песама "Пут у Хум" остварио је своју апокрифну лирску митологију по којој се препознаје у данашњој буци и многогласју. Аутор је модерног осећања за језик и културно наслеђе, с развијеном историјском свешћу и моралним слухом у епохалним изазовима - речено је о Ђогу у саопштењу жирија, којим је председавао Матија Бећковић, док су чланови били Милутин Мићовић из Никшића, Ранко Поповић из Бањалуке, Драган Станић из Новог Сада и Драган Хамовић из Београда.

Награда "Извиискра Његошева", утемељена 2007. године, додељује се бијенално за најбољу објављену књигу, сабрана или изабрана дела неког писца, као и за укупно животно дело објављено на српском језику.

- Поносан сам на моје родитеље који су заједно са Митрополијом црногорско-приморском и Митрополитом црногорско-приморским господином Јоаникијем установили књижевну награду "Извиискра Његошева". Честитам песнику Гојку Ђогу на освојеној награди и великом признању, као и уваженом жирију на челу са Матијом Бећковићем на избору добитника - изјавио је Томислав Момировић, домаћин манифестације.

Свечаности у Крипти Храма су присуствовали Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско - приморски господин Јоаникије, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки господин Методије, Епископ ремезијански Стефан и други црквенодостојници, представници породице Момировић, као и велики број еминентних званица из културног и јавног живота.

- Шта је примереније него да се књижевна награда "Извиискра Његошева" објављује на месту на којем се објавила извиискра из пепела Светог Саве - запитао се, говорећи за "Новости", академик Бећковић, и наставио:

- Шта је Ловћен, ако није Врачар, а ко је спаљивао Његошеву капелу ако није нови Синан-паша, онај исти који је спаљивао песме Гојка Ђога? Да се "Извиискра Његошева" додељује по физичкој а не по моралној висини, било би бољих кандидата од Гојка Ђога. Али, пошто се додељује по висини моралној и духовном јунаштву, Ђого није имао парменика.

Драган Станић алијас Иван Негришорац сматра да поезија Гојка Ђога јесте један парадигматичан случај у коме је демонстрирана рафинирана песничка самосвест, а истовремено и велики потенцијал енергије усмерене према култури отпора, а за "Новости" је Станић рекао и ово:

- Ако се поезијом Ђого пре четири деценије борио против ауторитарног система који је подразумевао санкције за такозвани вербални деликт, данас у амбијанту неолиберализма и неокапитализма друштва као да поново уводе облике вербалног деликта, које санкционишу одређени начин мишљења и понашања. Колико је та опасност озбиљна најбоље нам показује тзв. Закон о родној равноправности. То значи да за културу отпора неговану у савременом песништву још постоји велики простор, и потврђује и колико је поезија Гојка Ђога и даље жива.

И Драган је Хамовић нагласио да су ретки песници који сматрају битнијим задатком да посведоче истину, ма колико горку и сурову, него да измишљају одсутну лепоту - говорећи о Ђогу који је у часу своје зрелости од запаженог ствараоца намах био претворен у мрачњачки политички симбол, да би слична жигосања понео и у годинама преусмерених заблуда, у доба тзв. транзиције у свет селективне и лажљиве слободе.

- Али, доследност се ипак морално исплати, макар и на дужи рок. Доследност и сабраност, без множења речи, без множења лирских наслова, кључне су одреднице лирског портрета Гојка Ђога - навео је Хамовић, закључивши:

- Гојко Ђого не само да је досегао висок степен песничке артикулације и саткао своје парче света у матичном језику, него је и осветлао образ српској поезији када је требало стати и постојати и, не једном, мушки издржати.

Сам лауреат, истичући да га је "Извиискра" обрадовала, као што би обрадовала сваког песника, након проглашења те радосне вести за "Новости" је рекао:

- У песми "Црногорац к свемогућему Богу", Његош каже: "Ја се надам нешто твоје да у душу моју сјаје", макар то било и "штогођ мало", премалена "искра огња"... И ја се надам да ће ова угледна награда, као кисеоник, мало припомоћи да та искра - ако је има - и у мојој души не згасне "пређе рока".

Награда "Извиискра Његошева" биће уручена 1. новембра, а састоји се од повеље и плакете, уметничког рада вајара Љубише Манчића, и новчаног износа који уручује представник компаније "МОНА" која је суоснивач и донатор награде.

Претходници

ДОК су Миодраг Павловић и Рајко Петров Ного, први добитници "Извиискре Његошеве", признање понели за одређене књиге, а митрополит Амфилохије за своја изабрана дела, Милован Данојлић, Љубомир Симовић, Ранко Јововић, Ђорђо Сладоје, Милосав Тешић и Матија Бећковић престижном наградом су овенчани махом за целокупно своје дело.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације