СВЕТЛОШЋУ ШИРИО ПРОСТРАНСТВА: На првој постхумној ретроспективи Бате Михаиловића у Нишу, три до сада неизлагана дела

ТРИ платна, власништво Фондације Милорад Бата Михаиловић (1923-2011), премијерно су у јавности, и то на првој постхумној ретроспективи овог академика у Нишу, отвореној у Павиљону у Тврђави, Галерије савремене ликовне уметности.

Рој, Фото Галерија Рима

Изложба "Прва париска деценија", организована у сарадњи са Галеријом РИМА и фондацијом која носи сликарево име и чува његову баштину, управо у фокусу има део опуса развијен по одласку у Француску 1952, који је био пресудан за формирање Михаиловићевог аутентичног израза и рукописа и донео му највеће међународно признање.

- Претходне године прослављен је велики јубилеј - стогодишњица рођења овог нашег сликара и академика, а тим поводом, Галерија РИМА је, са Галеријом САНУ, приредила изложбу која је у први план изнела управо овај сегмент његовог стваралаштва - истиче Софија Миленковић, кустос РИМЕ. - Михаиловићевом експресивном сликарском темпераменту је у Паризу погодовао слободнији лирски израз. Ступивши на нову, развијену уметничку сцену, у само средиште европских ликовних збивања, уметник се сусреће са многоврсним струјањима апстрактног сликарства која су му до тада била непозната. Париз је био средиште бурних уметничких збивања, а плурални карактер интернационалне уметничке сцене одражавало је бујање различитих видова апстрактног сликарства - од традиционалне геометријске, преко мноштва индивидуалних приступа лирској апстракцији, до ташизма и енформела, а одржан је и низ значајних изложби којима су промовисани нови видови и варијанте апстрактне уметности.

Прве самосталне изложбе у новој средини имао је већ 1953. у галерији Marseille и књижари Paul Morihien, што је довело до познанства и сарадње са угледним галеристом Рудијем Аугустинчићем и галеријом Rive Gauche. Ту први пут излаже са пољским уметником Марјаном 1957. године, а потом 1959. са холандским сликаром Брамом Богартом. За Михаиловићево позиционирање на тамошњој уметничкој сцени пресудна је била сарадња са Жаном Полаком, власником престижне галерију Ariel, у којој Михаиловић самостално излаже од 1960. године. У овом периоду настају и за њега типични апстрактни пејзажи, а овај појам је први пут, у контексту Михаиловићевог стваралаштва, код нас употребио професор Јеша Денегри и то поводом прве ретроспективне изложбе у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" 1981. године.

Фото Галерија Рима

- Транспоновање личног доживљаја посматраног предела, топоса или феномена из природе, на Михаиловићевим платнима се одвија као "догађај-призор", у самом средишту или простирући се дијагонално преко простране површине платна - објашњава кустоскиња "Риме". - Уметник је говорио да поседује "специјални сензибилитет за простор", а тиме и светлост, што се огледа у начину на који посредством белих гестова формира зракове који продиру из тамних и загаситих тонова, најчешће "натуралистичких" боја, и чине да слика "евоцира могућност неког благо продубљеног тродимензионалног пространства". Предметне одреднице Михаиловићевих апстрактних пејзажа се у свести посматрача јављају тек накнадно, посредством назива слика ("Рој", "Кашмир", "Медон", "Збег"), означавајући најчешће топосе и феномене који побуђују уметников дух, подстичу на рефлексију и нагоне на стварање.

Препоручујемо

Култура

0 10

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

21. 01. 2026. у 16:48

Култура

0 1

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

21. 01. 2026. у 16:33

Култура

0 3

СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције "Од Раса до Никеје"

21. 01. 2026. у 12:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације