Култура

БАНАТ НА ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА: У Новом Саду представљена књига др Золтана Чемереа (ФОТО)

Јованка СИМИЋ

12. 06. 2024. у 21:30

У АРХИВУ Војводине представљена је књига „Средњовековна утврђења Баната” аутора др Чемере Золтана у саиздаваштву Издавачке куће „ Прометеј” и Архива Војводине у Новом Саду.

БАНАТ НА ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА: У Новом Саду представљена књига др Золтана Чемереа (ФОТО)

Историја региона који данас називамо Банатом била је протеклих миленијума уско повезана за историјом Подунавља, као пограничне области између различитих култура и цивилизација. Током античког периода ту се протезала граница између Римског царства и Барбарикума.

У доба развијеног средњег века, ова река је на потезу од данашњег Београда, па до Турн Северина, представљала границу, а простор Баната у његовом залеђу, пограничну област Угарске, у почетку наспрам Византијског царства, касније према Србији и Бугарској, а пред крај ове епохе и према Отоманској држави.

Периоди пограничних ратова, посебно византијско-угарски сукоби у 12. веку и турско-угарски сукоби у 14-16. веку, праћени упадима страних војски на тле Баната, изискивали су потребу за градњом бројних фортификација, првенствено на самој граници, у приобаљу Дунава.

Стога је ова област, посебно пред крај ове епохе (15-16. век) спадала међу најбољеутврђене границе позносредњовековне Угарске, са готово двадесетак краљевских каструма поређаних уз леву обалу Дунава, на потезу од Оршове до Торништа (Панчева).

POGLEDAJ GALERIJU

О великом броју утврђења говори и сам овај рад који бележи готово стотину објеката одбрамбеног карактера од којих је један знатан део опстао у функцији током читавог средњовековног периода (градови попут Ковина, Харама, Темишвара или Оршаве).

О књизи су говорили Проф. др Ђура Харди, Зоран Колунџија оснивач и директор ИК "Прометеј" и др Небојша Кузмановић ,директор Архива Војводине.

Аутор дела упознао је публику са резултатима свог истраживања на основу прикупљене историјске, археолошке и топографске грађе, који говоре о две етапе у развоју у развоју војне архитектуре овог подручја. Прво раздобље траје од краја 10. до краја 13. века и обележено је постојањем жупанијских тврђава, као војно-економских и религијских центара својих подручја.

Друго раздобље трајало је од почетка 14., па до средине 16. века, а обележавају га два типа одбрамбених објеката – каструми, као централне тачке краљевских поседа или одбрамбене тачке на граници, односно кастелуми, као одбрамбени и резиденцијални објекти овдашње властеле.

Занимљиво излагање др Чемереа побудило је живу дискусију публике на завршетку промоције.Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивисткиња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације