Култура

БАНАТ НА ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА: У Новом Саду представљена књига др Золтана Чемереа (ФОТО)

Ј. С.

12. 06. 2024. у 21:30

У АРХИВУ Војводине представљена је књига „Средњовековна утврђења Баната” аутора др Чемере Золтана у саиздаваштву Издавачке куће „ Прометеј” и Архива Војводине у Новом Саду.

БАНАТ НА ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА: У Новом Саду представљена књига др Золтана Чемереа (ФОТО)

Историја региона који данас називамо Банатом била је протеклих миленијума уско повезана за историјом Подунавља, као пограничне области између различитих култура и цивилизација. Током античког периода ту се протезала граница између Римског царства и Барбарикума.

У доба развијеног средњег века, ова река је на потезу од данашњег Београда, па до Турн Северина, представљала границу, а простор Баната у његовом залеђу, пограничну област Угарске, у почетку наспрам Византијског царства, касније према Србији и Бугарској, а пред крај ове епохе и према Отоманској држави.

Периоди пограничних ратова, посебно византијско-угарски сукоби у 12. веку и турско-угарски сукоби у 14-16. веку, праћени упадима страних војски на тле Баната, изискивали су потребу за градњом бројних фортификација, првенствено на самој граници, у приобаљу Дунава.

Стога је ова област, посебно пред крај ове епохе (15-16. век) спадала међу најбољеутврђене границе позносредњовековне Угарске, са готово двадесетак краљевских каструма поређаних уз леву обалу Дунава, на потезу од Оршове до Торништа (Панчева).

POGLEDAJ GALERIJU

О великом броју утврђења говори и сам овај рад који бележи готово стотину објеката одбрамбеног карактера од којих је један знатан део опстао у функцији током читавог средњовековног периода (градови попут Ковина, Харама, Темишвара или Оршаве).

О књизи су говорили Проф. др Ђура Харди, Зоран Колунџија оснивач и директор ИК "Прометеј" и др Небојша Кузмановић ,директор Архива Војводине.

Аутор дела упознао је публику са резултатима свог истраживања на основу прикупљене историјске, археолошке и топографске грађе, који говоре о две етапе у развоју у развоју војне архитектуре овог подручја. Прво раздобље траје од краја 10. до краја 13. века и обележено је постојањем жупанијских тврђава, као војно-економских и религијских центара својих подручја.

Друго раздобље трајало је од почетка 14., па до средине 16. века, а обележавају га два типа одбрамбених објеката – каструми, као централне тачке краљевских поседа или одбрамбене тачке на граници, односно кастелуми, као одбрамбени и резиденцијални објекти овдашње властеле.

Занимљиво излагање др Чемереа побудило је живу дискусију публике на завршетку промоције.Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивисткиња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у Рибникару нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

Суђења

0 117

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.

30. 09. 2024. у 14:56

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

Друштво

1 22

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике

Друштво

0 0

СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике

СРБИН који живи са супругом и дететом на селу написао је на друштвеним мрежама да месечно троши између 2.000 и 2.500 евра. Објаву је поставио јер је, како каже, приметио да многи троше мање од њега, и то у граду, и занимало га је да ли у нечему претерује.

04. 10. 2024. у 18:13

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

СВЕТСКА СИМБОЛИКА ПИРОТСКОГ ЋИЛИМА: Министар културе Србије Никола Селаковић на 19. самиту Франкофоније у Паризу (ВИДЕО)

Култура

0 0

СВЕТСКА СИМБОЛИКА ПИРОТСКОГ ЋИЛИМА: Министар културе Србије Никола Селаковић на 19. самиту Франкофоније у Паризу (ВИДЕО)

Пиротски ћилим ускоро би могао да буде заштићен као нематеријална светска баштина Унеска.

04. 10. 2024. у 16:24

ПОЗНАТИ ГЛУМАЦ УМРО ЗБОГ КОНТРАСТА НА СКЕНЕРУ: Преминуо Мишел Блан, најсимпатичнији лузер француског филма

Култура

0 3

ПОЗНАТИ ГЛУМАЦ УМРО ЗБОГ КОНТРАСТА НА СКЕНЕРУ: Преминуо Мишел Блан, најсимпатичнији "лузер" француског филма

ПОЗНАТИ француски глумац Мишел Блан (73) изненада је преминуо у Паризу, од срчаног удара који је уследио после алергијске реакције на медицинском прегледу, од контраста за скенер.

04. 10. 2024. у 14:45

ОШТРИНА САТИРИЧНОГ ПОГЛЕДА НА ПЛАНЕТУ: Новости 57. пут бирају најбоље новинске карикатуре на конкурсу у част Пјера Крижанића

Култура

0 0

ОШТРИНА САТИРИЧНОГ ПОГЛЕДА НА ПЛАНЕТУ: "Новости" 57. пут бирају најбоље новинске карикатуре на конкурсу у част Пјера Крижанића

У ЧАСТ карикатуристе, новинара, есејисте, писца и једног од оснивача "Ошишаног јежа", Петра Крижанића (1890-1962), који је у историју ушао под псеудонимом Пјер, легендарни главни уредник "Вечерњих новости" Слободан Глумац и карикатуриста Драган Савић, установили су 1967. године награду за најбољу новинску карикатуру, за коју је 57. пут расписан конкурс, који ће бити отворен до 20. октобра.

04. 10. 2024. у 12:48