ПИСАЊЕМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Књижевници Сесил Вајсброт уручена награда "Александар Тишма" у Новом Саду
У СВЕЧАНОЈ сали Матице српске у Новом Саду, у години обележавања стогодишњице рођења Александра Тишме, француској књижевници и новинарки Сесил Вајсброт свечано је, за њен целокупан књижевни опус, уручена трећа по реду Међународна награда са Тишминим именом.
Фото Б.Лучић
У својим романима и есејима Вајсбротова тематизује Холокауст. Она је потомак јеврејске породице у Пољској, а тему Холокауста разрађује у својим делима да би, како је казала, ту трагедију задржала у сећању.
- Велику част за мене представља награда "Александар Тишма" као и то што сам по први пут у Новом Саду - казала је Сесил Вајсброт, пошто јој је председница жирија Илма Ракуза, швајцарска књижевница и критичарка, уручила ово престижно признање, а затим је додала да је - у Француској читала Тишмине романе, добро се сећа "Књиге о Бламу", али да, нажалост, Тишма "није више толико популаран као што је био деведесетих".
Објаснила је да се у Француској о трагедији Јевреја у Другом светском рату дуго ћутало због одговорности државе у том страдању.
- Моја генерација, која је рођена после катастрофе, живела је у сенци те трагедије јер је то било нешто о чему се није говорило. Ја о томе пишем како бих Холокауст задржала у сећању. У последњих 20 година о томе се доста говори, али сада се налазимо у тренутку када је пред нама нова катастрофа. Сматрам да о таквим догађајима треба писати како бисмо се суочили са прошлошћу али и будућношћу - рекла је Сесил Вајсброт.
Међународни жири награде "Александар Тишма" оценио је да је она одлична списатељица и "Тишмина књижевна кћерка".
- Тема Холокауста њена је књижевна спона са Тишмом. Претходни лауреати били су Ласло Дарваши из Мађарске и Давид Албахари из Србије и сада је добро што је ту награду добила жена из Француске - рекла је Илма Ракуза, председница жирија у којем су били и писац Ласло Мартон, књижевна критичарка Владислава Гордић Петковић, аустријски писац Карл Маркус Гаус и француски књижевник Матијас Енар.
Створио мит о Новом Саду
ПРЕДСЕДНИК Матице српске проф. др Драган Станић подсетио је да је Тишма провео готово читав свој радни век у овој институцији, у којој је најчешће у поподневном смирају и написао неке од својих романа.
- У својим делима начинио је бриљантан књижевни мит о Новом Саду, Војводини и целом панонском простору - казао је Станић.
У најужем избору за признање нашло се осам познатих европских писаца. Поред Вајсбротове, ту су били и Слободан Шнајдер, Ласло Вегел, Сергеј Жадан, Анџеј Стасјук, Татјана Цибулеак, Александар Хемон и Семездин Мехмединовић.
Екранизације
У ИМЕ Фондације чији је оснивач и председник Тишмин син Андреј, познати мултимедијални уметник најавио је да је у току формирање спомен-собе посвећене његовом оцу. Припремају се и научни скупови о академиковом књижевном делу, као и два филма по његовим романима "Употреба човека" и "Женарник".
Фондација "Александар Тишма" основана је у августу 2016. године с мисијом да популарише сећање проучавање дела академика и књижевника Александра Тишме (Хоргош, 1924 - Нови Сад, 2003). Међународна књижевна награда додељује се сваке друге године писцу за укупно или појединачно књижевно дело, написано и објављено на било ком светском језику, а преведено и објављено на немачком, енглеском или француском језику.
Препоручујемо
ЦЕО РЕГИОН НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: „Ковински позоришни сусрети“ од 23. до 28. марта
13. 03. 2026. у 16:30
„ГОСПОДАР ОЛУЈЕ“ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ: Холивудско-српски играни филм премијерно приказан у САД
13. 03. 2026. у 14:43
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ШТА ИРАНЦИ КРИЈУ ДУБОКО ПОД ЗЕМЉОМ: Порука руског мајора САД и Израелу: "Немате приступ планинским складиштима!"
ИРАН и даље има више од десет хиљада дронова за напад и непознат број ракета у планинским складиштима којима САД немају приступ.
14. 03. 2026. у 09:04
ХАРИ О РАТУ И САРАЈЕВУ: "Преваранти су ме терали да се НАЦИОНАЛНО определим"
ХАРИ Мата Хари слави 40 година каријере. Тим поводом, Хари Варешановић и његова група дружиће са публиком у Београду 20. и 21. марта у Сава центру.
14. 03. 2026. у 07:26
Која ДВА монструозна злочина је Тома Фила ОДБИО да брани? Над једним извршена СМРТНА КАЗНА: "Рекла ми је - Ако то прихватиш, марш из куће!"
АДВОКАТ Тома Фила се, у емисији "Пулс Србије", пре пар месеци осврнуо на неке од најважнијих тренутака из своје дугогодишње каријере.
14. 03. 2026. у 10:53
ОБЈАВЉЕНЕ НАГЕ ФОТКЕ ЈОЏИРОВЕ ЖЕНЕ: "Снимак ћу лично ја окачити на Инстаграм да сви гледају - ако постоји"
"КАЖУ да постоји снимак, а ако постоји ја ћу га окачити на Инстаграм да га сви гледају."
13. 03. 2026. у 07:22
ДАВИД ПРОТИВ ГОЛИЈАТА НА ДЕБЕЛОМ МИНУСУ: Финци на скијама зауставили Стаљинову ратну машинерију- "Бела смрт" и 800 ликвидација за 100 дана
ЗИМСКИ РАТ је био сукоб између Совјетског Савеза (СССР) и Финске који се одиграо крајем 1939. и почетком 1940. године, током Другог светског рата, али пре него што је сукоб достигао глобалне размере. Рат је значајан по невероватној отпорности Финске у суочавању са много већом и наизглед моћнијом совјетском војском, као и по екстремним зимским условима који су одиграли кључну улогу у борбама.
14. 03. 2026. у 08:09
ТРАЖЕ ОБЈАШЊЕЊА: Европа шокирана Трамповим потезом - Руси трљају руке
КАКО би покушао да сруши цене, амерички председник Доналд Трамп одлучио је да привремено укине део санкција на руску нафту.
14. 03. 2026. у 10:10
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
У ТЕЛУ УКРАЈИНСКОГ ВОЈНИКА НАЂЕНА ГРАНАТА? Леш враћен из Русије, хитно евакуисана мртвачница (ФОТО)
ТОКОМ обдукције страдалог украјинског војника, чије је тело враћено из Русије у склопу размене, форензичари су наводно открили неексплодирану гранату. Због опасности, особље мртвачнице је евакуисано, а контрадиверзионе екипе и стручњаци за разминирање уклонили су и уништили експлозив.
14. 03. 2026. у 07:49
Најновије из рубрике
ЦЕО РЕГИОН НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: „Ковински позоришни сусрети“ од 23. до 28. марта
„КОВИНСКИ позоришни сусрети“ ове годиће ће бити одржани од 23. до 28. марта, под слоганом „Више од игре“. По први пут фестивал ће бити такмичарског карактера, а сам репертоар и састав жирија говоре о посвећености организатора да то постане значајна позоришна светковина.
13. 03. 2026. у 16:30
УРУЧЕНА НАГРАДА "МИРОСЛАВ АНТИЋ" ПЕРУ ЗУБЦУ: Почела манифестација "Антићеви дани" у Новом Саду
УРУЧИВАЊЕМ награде „Мирослав Антић“ данас је у Градској кући свечано отворена 19. по реду манифестација „Антићеви дани“. Добитник наградe је песник Перо Зубац, за дело „Мирис старог сребра“, као најбољу књигу песама у претходној години. Престижно признање лауреату је уручила председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић.
13. 03. 2026. у 15:55
„ГОСПОДАР ОЛУЈЕ“ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ: Холивудско-српски играни филм премијерно приказан у САД
Црвеним тепихом Saban Theatre на Беверли Хилсу прошетале су филмске звезде фришког, овогодишњег, холивудско-српског филма "Господар Олује", који је премијерно приказан у Сједињеним Америчким Државама.
13. 03. 2026. у 14:43
„ЗАУСТАВИТЕ ДУНАВ…“ ДА НЕГУЈЕМО БАШТИНУ: У Новом Саду премијерно приказан доснимљени дугометражни документарни филм
ДУГОТРАЈАН, снажан и искрен аплауз, као потврда пробуђених емоција и прегршт позитивних коментара, обележили су премијерну пројекцију доснимљеног документарног филма, „Зауставите Дунав и сказаљке старе“, у четвртак увече у препуној новосадској „Арени“.
13. 03. 2026. у 13:48
ЖИВИ ПРОСТОР СУСРЕТА, УЧЕЊА И ДИЈАЛОГА: Добрила Бегенишић, добитница награде Народне библиотеке Србије "Јанко Шафарик"
НА свечаном обележавању Дана Народне библиотеке Србије, престижна национална награда "Јанко Шафарик" за допринос у развоју библиотекарства уручена је др Добрили Бегенишић, дипломираном германисти, доктору филолошких наука, библиотекару саветнику.
13. 03. 2026. у 12:41
Коментари (0)