СУЗЕ ЗБОГ ЛАУША, РАДОСТ ЗБОГ БИЉЕ: Редитељка и сценаристкиња Бранка Бешевић Гајић најавила премијеру филма о певачици на нишком фестивалу

Марина Мирковић

14. 07. 2024. у 20:37

ДОК је још стицала звање редитељке, данас докторка уметности Бранка Бешевић Гајић пожелела је најпре да свој дипломски рад посвети "неким тешким темама, не схватајући како се и зашто распала велика држава у којој је рођена". Ипак, послушала је свог професора Фетија Даутовића да одабере неку личнију причу, те да нико не би боље урадио филм о Жарку Лаушевићу, глумцу чији је рад од детињства пратила, најпре уз родитеље.

СУЗЕ ЗБОГ ЛАУША, РАДОСТ ЗБОГ БИЉЕ: Редитељка и сценаристкиња Бранка Бешевић Гајић најавила премијеру филма о певачици на нишком фестивалу

Игор Маринковић

- Родитељи су ми пренели љубав према доајенима, принчевима глуме какав је Жарко несумњиво био, памтила сам "Официра са ружом", "Стаклену менажерију" са Жарком и Меримом Исаковић... - сећа се Бранка како је "преломила":

- Како је у то време ретко ко био у контакту са Лаушевићем, Фети Даутовић повезао ме је са Ирфаном Менсуром, он са Жарком, и успели смо да најпре незаинтересованом Лаушевићу објаснимо да нам је та прича, трагедија која је преклопила две епохе, неопходна не због њега, него због свих нас. У истраживачком раду помогле су ми и "Новости", које су објавиле прву Жаркову књигу.

Бранкин ментор, професор Горан Пековић онда је преломио још једном, саветовавши јој да јој дипломски филм буде нешто друго, а да "Лауш" прерасте у њен први професионални филм. Тако је и било, укључена је и друга страна, на чему је и сам јунак, Лаушевић, први инсистирао - и после пет година дугометражно документарно-играно остварење "Лауш" је 2014. кренуло по фестивалима, почевши да жање овације и признања.

- Тај филм ме је свакако етаблирао у целом региону и постао нека врста моје личне карте - каже редитељка, која никако не успева да се помири са чињеницом да је њену прву професионалну филмску причу, о животној трагедији принца глуме, поново актуелизовао баш тако трагичан догађај као што је његов прерани одлазак.

Две године после "Лауша", снимила је - опет и као сценариста, играно-документарно остварење "Дом анђела" о немањићком манастиру Куманица у Полимљу - које је као њен мастер рад превазишло све критеријуме студентског филма и завршило у званичним фестивалским селекцијама. Уследио је играно-документарни филм "Свети Мардарије владика без адресе", о животу владике у Америци, а потом и "Сведочанства" о манастиру Тумане.

- Током карантина, да не бих полудела, а спремајући испит из анимације на докторским студијама, са монтажерком Невеном Јовановић снимила сам четири и по минута дуг анимирани филм "Корона", који је такође потом награђен - наводи редитељка. - Потом сам, током докторских уметничких студија из области дигиталне режије, наставила да истражујем, и настао је интерактивни дугометражни играни филм "Одлука", који се бави проблематиком партнерског насиља, тешком али свеприсутном.

Није, како каже, желела да критикује свет у коме одавно нема филмске траке, све је дигитално а филмови се гледају са телефона. Ипак, понудила је свој интерактивни дигитални филм публици - у правој биоскопској сали - где су могли да мењају крајеве по жељи, али је само искуство гледања филма ипак остало колективно, биоскопско. "Одлука" је потом, уз помоћ Cinnamon и "МС-Филм" продукција, развијена у стандардни играни филм, који такође до данас походи фестивале, а недавно је награђен у Прагу где је редитељка путовала на позив амбасадора Србије.

После дугометражног играног филма "Милојев дар" о подвижнику Другог балканског рата, уследила је посвета једне навијачице црно-белих, каква је Бранка Бешевић Гајић, легенди Црвене звезде - документарни филм "А у Лондону мук" о незаборавном потезу Дулета Савића, који су у филму "опевали" сви - од Ненада Бјековића до Матије Бећковића.

- Данас, ишчекујем премијеру биографског филма о Биљи Крстић, рођеној Нишлијки, а како је и продуцент Оливер Пауновић из тог града овај ће филм затворити Филмске сусрете у Нишу - открива редитељка и сценаристкиња која према нишком фестивалу гаји посебан сентимент, управо због Лаушевића и "Лауша".

- То је она фестивалска публика која је, на киши, најпре гледала филм а потом стајала и аплаудирала онда када Жарко није дошао да прими награду за "Боље од бекства", због чега је и он имао посебну емоцију према Нишу. Доживела сам и сама да видим срчаност нишке публике, када је током пројекције "Лауша" поново падала киша, он поново није био ту, а они су непоколебљиво аплаудирали. Поновили су се киша, сузе, аплаузи, и тај догађај се неминовно дубоко урезује у сећање. Срела сам се са нишком публиком и поводом пројекције "Одлуке", и радујем се што ћемо се ове године срести уз неку веселију тему, уз причу о њиховој Нишлијки, и нашој Београђанки, Биљи Крстић.

Бранка је после неке тридесете, престала да броји награде. Велико јој је признање ипак, што је, након смрти оснивача, одабрана да настави Смотру хрватског филма у Београду, коју је утемељио Стипе Ерцеговић, човек који је доследно радио на помирењу наших народа.

- Шеста смотра на јесен ће се одржати уз подршку хрватског Аудио-визуелног центра, Министарства културе Србије и Југословенске кинотеке - најављује још један свој ангажман редитељка, која управо ради и на другом играном филму, у продукцији кућа "Стела" (Хрватска) и Cinnamon. И овога пута филм је више но актуелан, већ од самог наслова који садржи ових дана пречесто рабљену реч - "Идентитет".

- То јесте филм о равноправности, опет је "женски", што желим да установим као свој заштитни знак, да постанем препознатљива као неко ко ствара јаке улоге за жене, даје подршку глумицама, и позивам колеге да учине исто - каже о новом пројекту Бранка Бешевић Гајић.

Игор Маринковић

 

Дигитално и филм?

- МОДЕРНО доба је унапредило филм и знатно олакшало процес рада на филму, почетком новог миленијума дигитална технологија достигла је помак - каже Бранка Бешевић Гајић на тему којом се бавила и као аутор, и са научног аспекта. - Пионирску улогу Џејмс Камерон одиграо је када је снимио 2003. "Духове из амбиса", специјално конструисаном 3Д дигиталном камером направљеној по Камероновим спецификацијама. Након великих припрема Камерон је снимио и "Аватар". Нажалост ни уложена средства, ни милионска публика нису довољни да би се "Аватар" сматрао одличним филмом. Редитељ је више водио рачуна о технологији и 3Д ефектима, а мање о наративу. Тако да је то можда негативна мера која је настала као последица модерног доба јер је многим ствараоцима у фокусу била техника, а не садржај.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИЈА ЖЕСТОКО НАПАДНУТА ТОКОМ НОЋИ: Експлозије код базе где полећу мигови са моћним кинжалима (ВИДЕО)

РУСИЈА ЖЕСТОКО НАПАДНУТА ТОКОМ НОЋИ: Експлозије код базе где полећу мигови са моћним "кинжалима" (ВИДЕО)

ВОРОЊЕШКУ и Курску област у Русији синоћ су напале беспилотне летелице и ракете, а јутрос је уследио напад и на Нижњеновгородску област, преноси Украјинска правда.

14. 08. 2024. у 08:35

Коментари (0)

АМЕРИ ОДУШЕВЉЕНИ: Срби, можда сте трећи на олимпијади, али сте први у нашим срцима!