НИКАДА НИСАМ ПРЕСПАВАЛА У "ЕВРОПИ": Гошћа из Чилеа Андреа Јефтановић представила прво издање своје књиге на српском језику

ПРОЗА чилеанске књижевнице и позоришне критичарке Андрее Јефтановић (1970), најзад се нашла и пред нашом публиком, на нашем језику. После седам прозних и есејистичких, те три књиге публицистике, њен роман "Ратна позорница" доживео је превод на српски језик, у издању новосадске "Академске књиге", а протеклих дана ауторка га је промовисала у Источном Сарајеву и Новом Саду.

privatna arhiva

- Мој први роман одабрала је Бојана Ковачевић Петровић, која га је и превела на српски - наводи, у разговору за "Новости" Андреа Јефтановић. - Верујем да је у томе имала удела и тема, која може бити интересантна овдашњој публици, будући да се у овој књизи, иако је реч о фикцији и имагинарном свету, преплићу приче везане уз историју моје породице у Сарајеву и бившој Југославији, са онима смештеним у Латинску Америку.

А историја те Андреине српско-јеврејске породице, пре свега оне чије презиме носи - по угледу надалеко чувених Јефтановића из Сарајева (оснивача српског културног друштва "Просвјета" и власника култног хотела "Европа") је знаменита, те је књижевницу због посебних заслуга њене породице прошле године чак примио и наш патријарх.

- Врло ме је пријатно изненадио позив патријарха, а посебно то што ми је лично понудио сву потребну помоћ коју би СПЦ могла да ми омогући, попут увида у њихове архиве зарад истраживања - каже гошћа из Чилеа, која је у сарајевску историју својих предака уронила први пут као дете, захваљујући причама оца, рођеног Сарајлије, који је свој град био принуђен да напусти почетком Другог светског рата.

- Много сам од њега слушала о Југославији и Сарајеву. Неколико пута покушавао да се врати у свој родни град, да поново успостави контакте и покуша да реши питања наследства, што се нажалост сваки пут завршило конфликтима и неуспехом, а пре свега очевом неизмерном тугом јер је готово све што је памтио као "наше" било уништено - наводи Андреа.

Она сама први пут је Сарајево походила 1997, а та прва од укупно пет посета била је и за њу прилично трауматична, но сваки пут би откривала нешто ново што би је подстицало на дубље истраживање и наставак писања. За разлику од свог оца она, рецимо, никада није смогла снаге (не желећи да делује наметљиво, како додаје) да одседне у Хотелу "Европа", том симболу Сарајева, али и симболу историје породице Јефтановић.

- О ратовима деведесетих сам, иначе, у Чилеу сазнавала са телевизије, у то време сам била студенткиња и памтим слике које су у нама будиле фамилијарну трауму, попут снимка рушења очеве родне куће - сећа се Андреа призора које је њен отац испратио са друге стране света. - У мом роману "Ратна позорница" је једна од три главне линије радње управо она која говори о ратовима на овом подручју деведесетих, поред радње смештене у период Другог светског рата, и оне посвећене добу диктатуре у Чилеу.

А тај, са четири престижна признања овенчан, "језички рафинисани роман, прожет одблесцима светлости, сенкама прошлости и ратним сећањима, у драмско-филмској структури кратким сценама води читаоца кроз снове, кошмаре, интензивна осећања и интелигентне унутрашње гласове главне јунакиње, која покушава да докучи своју југословенску прошлост и чилеанску садашњост", наводи издавач о дебитантском роману Јефтановићеве. Кроз свест о сложеном пореклу своје породице, политичкој неизвесности и личним несугласицама своје протагонисткиње, Андреа Јефтановић снажним прозно-поетским стилом промишља сопствени идентитет и открива интимне ране једног времена, речено је о роману, док је ауторки веома битно што је најзад у прилици да говори о свом делу баш овде, на Балкану, у Србији.

Радионице

ПРОФЕСОРКА на Катедри за лингвистику и књижевност Универзитета у Сантјаго де Чилеу, Андреа Јефтановић је дипломирала социологију и докторирала хиспанске књижевности на Универзитету Калифорније, Беркли, а држи радионице креативног писања широм света. После промоције романа у Новом Саду, у Београду је одржала тродневну радионицу, у оквиру 8.

Међународне летње школе латиноамеричких студија, у организацији Друштва хиспаниста и сарадњи са Институтом за европске студије из Београда и Центром за ибероамеричке студије Филозофског факултета у Новом Саду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације