ФИЛМСКА КРИТИКА: Све је истина и све је лаж

БЕСНА због фаворизовања млађих глумица, домаћа дива на врхунцу каријере одлучује да сруши трандибал сазван поводом водећег фестивала наших телевизијских серија и јавно саопштава да ће сад она направити серију о томе како се и зашто штанцују толике домаће сапунице.

Фото Промо / Кошутњак

Снимање почиње одмах, на лицу места, у полупијаном сплину бесне приватне куће "краља домаћих блокбастера", са преносом уживо. Наравно, за трен ока покуља колектор моралне и професионалне трулежи самозване телевизијске "елите" која данас без стида парадира нашим екранима, а са њом и цела она булумента која се око ње роји, од наводних медијских тајкуна до набеђених новинара и ловаца на скандале, који на дневном нивоу живе од измишљања свакојаких сплачина. Добра идеја, у којој препознајемо младог аутора Синишу Цветића (његов више него успешан деби "Усековање", прошле године, био је заиста у самом врху наше продукције, као и сценаристу Давида Јаковљевића, у чијој се глави још сплићу оригинална драматургија и нарочита етичка вертикала, тако ретке у овом времену глувоће и празнине). После почетног шока цела "елита" безглаво прихвата да се оголи и прикаже у што горем светлу; почиње нова журка беде и нискости, обмане и разврата за исту ону камеру од које богато и бахато живе, а која сада постаје злоћуда и "купује" све оно што не би смела.

Заиста, ковид 19 и опште закључавање на кућни диван и даљински, донели су у прошлим годинама до сада невиђену пандемију ТВ серија, која је убрзо прерасла у несносну ноћну мору. Али то није била колатерална штета него циљано испирање мозга. Поред социопсихолошких момената погодних за свакојаке анализе и мудровања, донела је та појава невиђени бум ТВ производње, "златну грозницу" штанцовања свега што је падало на памет шибицарима који су преконоћ заиста постајали "медијски тајкуни"; дај шта даш само брзо и без великих амбиција, подметни и ти лонче кад овако обилно цури, смисли шта било и "на прву лопту", дај да се напоји ово опште, неизбежно лудило. Не само што професионални глумци нису знали куд ће пре и што су почели да их развлаче на све стране (нису се много бунили после година немаштине), него су, због њихове јурњаве за пуном тезгом, пред (и иза) камере стали и сви натуршчици без комплекса, беспослена деришчад са ћошка и свакакви мешетари буквално са дна наше опште каце. Зачуђујуће их је много успело и то је она братија која себе данас назива "елитом". Сада су они постали познати глумци, водитељи, "медијске личности", уметници и лауреати, понашају се као бахати спортски селектори или естрадне опајдаре, брзо и наизуст учећи агенде владајућег кода.

Ето, то су актери "Јоргована". Луцидно и готово клинички скенирали су их Цветић и Јаковљевић. Штета што овде немамо места да таквим фацама посветимо више пажње.

Рецимо, главни јунак журке, власник ове животињске фарме (како сам себе назива!), продуцент телевизијских хитова и главних естрадних ватромета (кога препознаје цео Београд), није плод само нашег времена и домаћих (не)прилика. Ништа боље раних двадесетих година прошлог века нису изгледали "очеви Холивуда" Луис Мајер и Сем Голдвин, који су се у Јужну Калифорнију довукли са Источне обале као пропали коцкари и рукавичари, трбухом за крухом, да би преконоћ постали фабриканти снова од милиона долара (Мима Караџић). Има још необичних ликова: Рус-лажњак, типичан московски хохштаплер са хаваном и кинеским "ролексом" (Небојша Дугалић). Па келнер џепарош који у овом кошмару оперише под надзором газдиног сина-вундеркинда, миљеника београдских платформи и будућег дипломца са Харварда. Па очајни глумац-водитељ, који не може да добије улогу јер се свакодневно ачи по разним ревијама и промоцијама. Па редитељ награђене серије, програмирани чистач ове клоаке, који је пун сентенци о бољем свету, виђени бунтовник "за Кан" - можда и аутокарикатура самог редитеља филма. Уопште, сви они на моменте стварно играју себе саме и сасвим уверљиво блеје у Караџићевом стаду.

Зато и стереотипи не делују досадно, већ виђено, него су многи у стању да нас добро забаве и разгале. Сви осим Слободе Мићаловић, која је, упркос закулисе од стереотипа усред климакса овог још мало па античког комада (не заборавимо: тешко је у 83 минута тако остварити сва три аристотелска јединства) дословно скида шминку (хм, не баш сву!) и маестрално игра финале достојно велике глумице. У завршној, краљевској секвенци игре, песме, покрета и високе хистрионске школе сва се "ова симулација живота" (како гунђа једна шмизла) стандардног, добро скројеног комада, изненада претвара у неку врсту катарзе, помно писане, режиране и игране да би се сви "Јорговани", са свим својим багажом, отргли од стварности и постали - уметнички филм!

На моменте сам се плашио да ће Цветић и Јаковљевић скренути према Паолу Сорентину и његовом фамозном Loro (2018), јер многе асоцијације просто вуку на виђена решења и сличну амбијентацију. Срећом, то се није догодило, мада, на крају, стоји иста она Берлусконијева порука из реченог филма: Tutto vero - tutto falso ("Све је истина и све је лаж"), што је, иначе, сасвим блиско дефиницији филма en gеnеral.

Препоручујемо

Култура

8 14

ШТА НЕДОСТАЈЕ ФИЛМУ "ОЛУЈА": Изостао је историјски контекст - нама треба још 10 таквих са све Туђманом, Готовином, хашким разбојиштем...

19. 01. 2023. у 10:30

Култура

0 3

ФИЛМСКА КРИТИКА: Мата Хари из Сијаринске бање

27. 11. 2022. у 12:11

Култура

0 6

И ФИЛМ МОЖЕ БИТИ ХРИСТОЛИК Филмска критика: "Света Петка - крст у пустињи", режија Хаџи-Александар Ђуровић

13. 09. 2022. у 14:30

Култура

0 1

ЛАВИРИНТ СТРАХА: Филмска критика - "Мрак", режија Душан Милић, Србија, 2021.

20. 07. 2022. у 20:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације