БРАЋА ПО ХРАБРОСТИ И ПЛЕМЕНИТОСТИ: Документарна проза Вулета Журића о легендарном доктору Младену и Сретену Стојановићу, великом вајару
ВЕЛИКИ вајар Сретен Стојановић (1898-1960) и његов рођени брат др Младен Стојановић (1896-1942), главни су јунаци "приче о две храбрости", коју је недавно објавио писац Вуле Журић.
Фото Вукотић медиа
Његова документарна проза "Нас два брата" ("Вукотић медија"), не бави се, међутим, само преиспитивањем легенде која прати њихове биографије од детињства, школовања, припадништва Младој Босни, преко Младенове погибије на Козари, до Стојанових уметничких узлета, већ слика и читаво једно време, његове вредности и заблуде.
Књига истовремно говори о храбрости и племенитости народног лекара и једног од најбољих српских скулптора, аутора споменика Карађорђу и Његошу, али и, како већ на првим страницама истиче Журић, о "њиховим родитељима, браћи и сестрама, те вршњацима са којима су у једном од велеиздајничких процеса осуђени на тешку робију због припадања тајној ђачкој организацији"... А дешава се у Приједору, Тузли, Београду, Бихаћу, Зеници, Загребу, Паризу, Бечу, Сарајеву.
Фото Милош Лужанин
То је, према речима самог Сретена Стојановића, било "чудно време, када су деца, узвишеношћу свога духа, понела у славу родитеље, збунила жандаре, препала судије и тешко забринула стару монархију". А семе родољубља и бунтовништва, као и осећај за праведност, који ће их касније (посебно Младена) приближити између два светска рата актуелном левичарском покрету, понели су из куће. Из Журићеве књиге сазнајемо да је њихов деда по мајци, прота Теодор Вујасиновић из Босанске Дубице, у Пециној буни био затворен у Капетановој кули у Бихаћу, где ће почетком Првог светског рата, због својих идеја тамновати и Младен и Сретен.
И њихов отац Симеон - Симо, био је свештеник и патриота (помагао рад "Просвјете" и био један од оснивача Српске читаонице у Приједору). Са супругом Јованком одгајио је и одшколовао свих осморо мушке и женске деце. Родитељи су Младена и Стојана подржали и када су чврстину својих уверења, као младобосанци, калили по казаматима. У књизи се наводи и део Младеновог писма, које им је послао по изреченој пресуди (Младен је добио 16, а Сретен 10 година): "Моје уверење, врховни мој трибунал, који је и врхунски етички закон за сваког појединца, говори да сам невин."
Фото промо
Ово Журићево дело прати браћу Стојановић, и када им се после рата животне стазе разилазе. Стојан, који је у затвору у Зеници оспољио свој јединствени дар (о чему сведочи једна табакера из тог доба), уз помоћ др Ђурице Ђорђевића и његове супруге Кристе, отишао је на усавршавање у Беч, па у Париз (код славног Бурдела), док се Младен посветио студирању медицине у Загребу (повремено одлазећи у Беч). Свој професионални живот Сретен је везао за Београд, где је излагао, а потом постао и професор на Академији, док је Младен, после краћег службовања у Сарајеву, једно време био доктор у Ложишћу на Брачу. Одатле се 1929. вратио у Приједор и отворио ординацију у родитељској кући (постао и члан тамошњег тениског кулба), бринући о мајци до краја њеног живота.
Стално уз песму
КАКО пише Журић, поп Симо Стојановић водио је своју децу да певају по певницама поткозарских сеоских цркава ("Сељаци су уживали јер смо знали лепо да певамо", сећао се Сретен). Песма их је пратила кроз цео живот, а посебно у младости, где су певали и када су робовали по тамницама.
Једна од најтрауматичнијих тема са којом се Журић ухватио укоштац је Младенова погибија, која је још страшнија и поразнија јер га нису убили Немци, већ Срби. Затим ће, како примећује писац, та легенда бити упрегнута у "ватрене кочије партизанске пропаганде која ће крајишким четницима доћи главе". Реконструишући мозаик кључних тренутака те мучке издаје и ликвидације, Журић се, не аболирајући убице, бави и улогом Врховног штаба, његових изасланика Косте Нађа и Лепе Перовић, као и наредбама и оптужбама Светозара Вукмановића Темпа. А непосредно пред смрт, од свог доброг друга Османа Карабеговића, партизански командант затражио је:
- Пре него што је кренуо из бајте, Младен га је замолио да њему и окупљеним друговима отпева једну стару босанску севдалинку - бележи Журић у књизи "Нас два брата".
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА СЕ ВАНРЕДНО ОГЛАСИЛА: Преминуо Милорад Мирчић
СРПСКА радикална странка с великом тугом обавештава јавност да је оснивач и потпредседник Странке Милорад Мирчић преминуо у Новом Саду у шездесет и деветој години.
09. 05. 2025. у 17:40
"ИЗНЕНАЂЕН САМ": Алкараз после мечева са Србима
Шпански тенисер, Карлос Алкараз се успешно вратио на терен после скоро тронедељне паузе због повреде бутине.
10. 05. 2025. у 12:15
ОВАКО НЕШТО ЈОШ НИЈЕ ВИЂЕНО У СВЕТУ ФУДБАЛА: Роналдо се враћа у Европу, ево који је разлог
Кристијано Роналдо би могао поново да заигра за неки европски клуб. Али како пишу инострани медији - само на месец дана.
09. 05. 2025. у 16:45
ДОПИНГ АФЕРА МУ НЕ МОЖЕ НИШТА: Италијан добио највише признање
Италијан Јаник Синер награђен је престижним признањем од стране Олимпијског комитета своје земље за заслуге у дресу Дејвис Куп тима, као и за индивидуална остварења.
10. 05. 2025. у 13:15
"ШАМАРЧИНА" ШМИТУ: Руска "шљага" Немцу
СИТУАЦИЈА у БиХ је у најозбиљнијој кризи од завршетка сукоба, а погоршава је интервенција Кристијана Шмита, рекао је данас стални представник Русије при УН Василиј Небензја.
10. 05. 2025. у 19:29
ЗЛО ИМ У ГЕНИМА: Близанци 20 година били раздвојени, а убијали на исти начин - онда је уследио обрт
БРАЋА Спахалски били су близанци са "злим ДНК" - то су показали убијајући невине жртве готово 30 година и то на исти начин.
10. 05. 2025. у 14:39
УРСУЛА ФОН ДЕР ЛАЈЕН НАПУСТИЛА СКУП У ЛУКСЕМБУРГУ: Певала се песма „Дан Победе“ на руском језику (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИЦА Европске комисије Урсула фон дер Лајен затекла се 9. маја у центру Луксембурга на меморијалном скупу који је организовала партија Мир д’Воллек, где су учесници певали чувену песму „Дан Победе“.
10. 05. 2025. у 11:10
ПАНИКА У УКРАЈИНИ: Да ли је ово знак да Путин спрема нови напад "орешником"?
РУСИЈА ће 12. и 13. маја привремено затворити ваздушни простор изнад војног полигона и комплекса за лансирање ракета Капустин Јар, преноси украјински одбрамбени портал Militarnyi 10. маја, наводећи могућност тестирања балистичке ракете средњег домета.
10. 05. 2025. у 12:06
"ЊЕГОВ АЛКОХОЛ": Трамп наводно има порок којем не може да одоли - из Беле куће оштро демантовали
ПРЕМА тврдњама једног службеника из Беле куће, председник САД Доналд Трамп конзумира изузетно велике количине слаткиша. Опште је познато да је Трамп велики љубитељ коле лајт, до те мере да је у Овалној соби инсталирано посебно дугме за тај напитак. Међутим, оно што многе његове присталице можда не знају јесте да је Трамп, судећи према изјавама садашњих и бивших службеника, сарадника и блиских пријатеља, дугогодишњи самопрозвани заљубљеник у слатко.
10. 05. 2025. у 12:21
Најновије из рубрике
НЕ ЖЕЛИМО ДА НАС ВИ "КРАДЕ": Британски уметници траже заштиту владе
БРИТАНСКИ писци, глумци, музичари и други уметници, међу којима су писацКазуо Ишигуро, глумац Ијан Макелен, вајар Ентони Гормлеј, певачи ЕлтонЏон, Пол Макартни, Кејт Буш, Ени Ленокс, Ерик Клептон, Роби Вилијамс идруги, затражили су од британског премијера Кира Стармера да подржиизмене закона које би заштитиле њихова ауторска права од злоупотребевештачке интелигенције (ВИ).
10. 05. 2025. у 21:00
ДОЛАЗИ ЧУВЕНИ ЈАКОПО ГОДАНИ: Почињу пробе за нову балетску представу СНП
У Српском народном позоришту сутра почињу пробе за нову балетскупредставу коју ће поставити једно од најзначајнијих имена европскесавремене игре - Јакопо Годани. На позив директорке Балета Аје Јунг, познати кореограф долази у Нови Сад, где ће са ансамблом радити наоригиналном комаду чија се премијера очекује крајем септембра.
10. 05. 2025. у 21:00
ИН МЕМОРИАМ: Преминуо Душан Шешум ( 1951. - 2025. )
Овај свет је у 74. години напустио сликар, хуманиста и визионар, Душан Шешум, који је последњих деценија скромно и тихо живео у сутеренском стану у згради поред Дечијег диспанзера у Улици Емила Гаврила.
10. 05. 2025. у 15:56
"СИЛВИЈА" У БИТЕФ ТЕАТРУ: Почеле пробе нове представе у режији Немање Мијовића
У БИТЕФ театру у току су пробе за представу "Силвија", у режији Немање Мијовића.
09. 05. 2025. у 17:03
САВРЕМЕНО ЧИТАЊЕ ЧИПКЕ: Пољска уметница инспирисана крагном из Етнографског музеја
ЗА уметничку интервенцију, светски познате пољске уметнице NeSpoon, која кроз савремени визуелни језик оживљава наслеђе Војводине с краја 19. века, а биће представљена данас у 11 часова у београдским "Силосима", послужио је драгоцани експонат Етнографског музеја, тачније крaгна из збирке Градске ношње.
09. 05. 2025. у 16:53
Коментари (0)