МИСТИЧАН ПРИСТУП ФИЛОЗОФИЈИ: Један од кључних мислилаца свог времена, Фридрих фон Шелинг преминуо на данашњи дан
ПРЕ 170 година, на данашњи дан (20. август) свет је изгубио једног од најутицајнијих филозофа немачког идеализма - Фридриха фон Шелинга (1775 - 1854). Био је један од кључних мислилаца свог времена, а његов рад оставио је дубок траг у филозофији, нарочито у области идеализма, природне филозофије, митологије и религије.
vikipedia
Шелинг је своју филозофску каријеру започео већ са 23 године поставши професор филозофије на Универзитету у Јени. Његове идеје развијале су се у интелектуално богатом окружењу, где је сарађивао и полемисао са неким од највећих умова тог времена, попут Јохана Готлиба Фихтеа и Георга Вилхелма Фридриха Хегела.
Један од његових најпознатијих доприноса филозофији је развој "Филозофије природе", где је покушао да објасни природу као динамични процес у којем се дух и материја непрестано преплићу. Шелинг је веровао да је природа органски систем у којем су сви делови повезани и у међусобној интеракцији, те да се кроз разумевање природе може доћи до дубљих истина о свету и човеку.
Његова "Филозофија митологије" и "Филозофија и религија" означиле су прелазак ка каснијим фазама његовог мишљења, где је све више пажње посвећивао односу између митологије, религије и филозофије. У овим радовима, Шелинг је истраживао како митолошки и религијски системи одражавају дубље метафизичке истине и људску тежњу за спознајом апсолутног.
За разлику од својих савременика, Хегела и Фихтеа, Шелинг је био склонији мистичнијем и интуитивнијем приступу филозофији, често наглашавајући важност уметности, религије и митологије у откривању истине. Његове идеје имале су велики утицај на касније филозофе, посебно на егзистенцијалисте и романтике. Иако је често био у сенци Хегела, с којим је делио многа филозофска интересовања, Шелингова оригиналност и иновативност учиниле су га једним од најважнијих филозофа немачког идеализма.
Његова смрт 1854. године означила је крај једне епохе.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)