МИСТИЧАН ПРИСТУП ФИЛОЗОФИЈИ: Један од кључних мислилаца свог времена, Фридрих фон Шелинг преминуо на данашњи дан
ПРЕ 170 година, на данашњи дан (20. август) свет је изгубио једног од најутицајнијих филозофа немачког идеализма - Фридриха фон Шелинга (1775 - 1854). Био је један од кључних мислилаца свог времена, а његов рад оставио је дубок траг у филозофији, нарочито у области идеализма, природне филозофије, митологије и религије.

vikipedia
Шелинг је своју филозофску каријеру започео већ са 23 године поставши професор филозофије на Универзитету у Јени. Његове идеје развијале су се у интелектуално богатом окружењу, где је сарађивао и полемисао са неким од највећих умова тог времена, попут Јохана Готлиба Фихтеа и Георга Вилхелма Фридриха Хегела.
Један од његових најпознатијих доприноса филозофији је развој "Филозофије природе", где је покушао да објасни природу као динамични процес у којем се дух и материја непрестано преплићу. Шелинг је веровао да је природа органски систем у којем су сви делови повезани и у међусобној интеракцији, те да се кроз разумевање природе може доћи до дубљих истина о свету и човеку.
Његова "Филозофија митологије" и "Филозофија и религија" означиле су прелазак ка каснијим фазама његовог мишљења, где је све више пажње посвећивао односу између митологије, религије и филозофије. У овим радовима, Шелинг је истраживао како митолошки и религијски системи одражавају дубље метафизичке истине и људску тежњу за спознајом апсолутног.
За разлику од својих савременика, Хегела и Фихтеа, Шелинг је био склонији мистичнијем и интуитивнијем приступу филозофији, често наглашавајући важност уметности, религије и митологије у откривању истине. Његове идеје имале су велики утицај на касније филозофе, посебно на егзистенцијалисте и романтике. Иако је често био у сенци Хегела, с којим је делио многа филозофска интересовања, Шелингова оригиналност и иновативност учиниле су га једним од најважнијих филозофа немачког идеализма.
Његова смрт 1854. године означила је крај једне епохе.

УКРАЈИНА ИЗДАЛА УПОЗОРЕЊЕ: Руси ће ноћас лансирати ракету која може да носи нуклеарно оружје
РУСИЈА планира „тренажно“ лансирање интерконтиненталне балистичке ракете РС-24 „Јарс“ у ноћи између 18. и 19. маја, саопштила је украјинска војна обавештајна служба (ГУР) 18. маја.
18. 05. 2025. у 15:55

ИНЦИДЕНТ У ДРУГОМ КРУГУ ИЗБОРА У РУМУНИЈИ: Полиција извела председничког кандидата са бирачког места (ВИДЕО)
РУМУНСКИ председнички кандидат и лидер националистичке странке Алијанса за уједињење Румуна Ђорђе Симион и фаворит на прошлогодишњим поништеним изборима, Калин Ђорђеску, полиција је извела са бирачког места у Могошоаји (предграђу Букурешта).
18. 05. 2025. у 09:54

САМО 5 ЗЕМАЉА: Ко је све гласао за Србију и како - максималних 12 од комшија (ФОТО)
ПОСЛЕ завршеног финала "Евровизије 2025", на званичном сајту престижног музичког такмичења објављено је и како су гласале земље учеснице у полуфиналима.
18. 05. 2025. у 11:34
Коментари (0)