МАЕСТРО ЗАСЕНИО ТРИ ВЕКА: Објављена књига ликовног критичара Саве Степанова о Милану Коњовићу

Јованка Симић

01. 09. 2024. у 18:05

У ЕДИЦИЈИ Културног центра Војводине "Милош Црњански" у Новом Саду управо је објављена књига недавно преминулог теоретичара уметности и ликовног критичара Саве Степанова (1951-2024) о једном од најзначајнијих наших сликара - Милану Коњовићу (1898-1993).

МАЕСТРО ЗАСЕНИО ТРИ ВЕКА: Објављена књига ликовног критичара Саве Степанова о Милану Коњовићу

Фото : КЦВ "М.Црњански",Галерија "М.Коњовић" и Г.Нонин

Монографска студија "Милан Коњовић на раскршћима српске уметности" представља својеврстан омаж Степанову и Коњовићу које је, осим љубави према ликовној уметности, повезивало и дугогодишње пријатељство.

Књига доноси низ осврта Степанова (објављених у последњих петнаестак година) о Коњовићевим различитим животним и уметничким фазама - од ране прашке, париско-плаве, коју повратком у Сомбор смењује страствена црвена фаза на сликама предела и људи Војводине, затим сиве и колористичке и на крају византијске фазе инспирисане иконама и фрескама којом је затворио свој уметнички круг.

У уводнику студије, Степанов је 2009. године забележио да сликарство Милана Коњовића, захваљујући уметниковом дугом веку, наткриљује скоро пуних осамдесет година српске и југословенске уметности, распростирући се кроз девет деценија двадесетог века.

- У српској историји уметности Коњовић има изузетно значајно место. Он је засигурно један од најзначајнијих представника експресионистичког сликарства у нас. Карактер његовог израза се, можда, најпрецизније може одредити тезом Миодрага Б. Протића о експресионистима који су успели да остваре садржинске поруке, а да при томе не повреде пиктуралну засебност и несводљивост, успевајући да ускладе мисију са суштином слике - написао је Степанов.

Јединствени дародавац

САВА Степанов је од касних седамдесетих година 20. века до смрти објавио низ текстова којима је пратио безмало све главне уметничке токове и актере на нашој уметничкој сцени. Пре пет година је Галерији Матице српске поклонио јединствену збирку дела низа различитих аутора и даје преглед развоја постмодерне и савремене уметничке мисли на српском уметничком простору.

Своју стваралачку авантуру Коњовић, кога су поклоници његове уметности ословљавали Маестро, започео је веома рано, а први младалачки радови настали су већ 1913. године ("Шума", "Поток у шуми"), док су последња Коњовићева остварења датирана 1993, у години када је, током новембра затворио свој животни круг.

Милан је већ као сомборски гимназијалац, син Давида Коњовића, адвоката и краљевског јавног бележника и Вере, рођене Вукићевић, изложио 1914. године педесетак својих радова, а како у родном Сомбору није имао учитеља сликарства, 1919. уписао се на Академију ликовних уметности у Прагу, у класу професора Влаха Буковца. После два семестра, студије је наставио самостално. Потом одлази у Беч, да би 1923. године уследила студијска путовања у Минхен, Берлин и Дрезден.

Са супругом Емом, 1924. године допутовао је у Париз и ту остао до 1932, до свог коначног повратка у Сомбор. После је признао да је продао очев салаш како би се обрео у граду светлости и уметности. Заиста, у Паризу је постигао запажене успехе самосталним изложбама, као и учешћем на Париском салону. Ипак, недостајало је надахнуће и опијеност колоритом равнице у коју су његови преци стигли из Пећке патријаршије у Великој сеоби 1690. године.

- У тој равници је моје детињство, тамо сам ја формиран, тамо су корени мога сликарства - говорио је Коњовић, који је родном граду 1966. године даровао легат својих "слика миљеница јер оне једино њему и припадају".

Харизма изблиза и из прикрајка

СТУДИЈА доноси и текстове о другим уметницима инспирисаним управо Коњовићем. То су текстови Степанова о изузетној књизи "Коњовић изблиза" Ирме Ланг, легендарне дугогодишње управнице галерије, текст о изложби Данила Вуксановића "Мит о Коњовићу". Следе осврти на драмски текст "Коњовић" Миливоја Млађеновића, затим на књигу "Коњовић из прикрајка" Миленка Попића који је из билетарнице гелерије годинама бележио своје утиске посматрајући уметника. Најзад, ту је и белешка о сомборској Галерији Ликовна јесен коју је Коњовић основао, а нови живот удахнуо јој је сликар Драган Стојков коме је Маестро био и остао уметнички узор.

Тим гестом сврстао се у ред малобројних сликара у свету који су за живота добили галерију са својим именом. Од укупно 6.000 уметникових дела, под окриљем Галерије у Сомбору данас се чувају 1.084 оригиналне слике - око 600 уља, 59 пастела, акварела, цртежа...
Студија Саве Степанова завршава се закључком да је Милан Коњовић међу оним уметницима "који су успели да ускладе мисију слике са њеном суштином те да све своје поводе и поруке искаже на аутентичан, пиктурални начин".

Коњовићев живот обгрлио је претходна два века, његова уметност наставила је да живи и у овом столећу и, без сумње, Маестрова платна јарких боја, преливаће се и на будућа столећа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - поштују стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.

28. 08. 2025. у 11:02

Коментари (0)

ЗНАТНО НИЖА КАМАТНА СТОПА: Искористите специјалну понуду