МАЕСТРО ЗАСЕНИО ТРИ ВЕКА: Објављена књига ликовног критичара Саве Степанова о Милану Коњовићу
У ЕДИЦИЈИ Културног центра Војводине "Милош Црњански" у Новом Саду управо је објављена књига недавно преминулог теоретичара уметности и ликовног критичара Саве Степанова (1951-2024) о једном од најзначајнијих наших сликара - Милану Коњовићу (1898-1993).
Фото : КЦВ "М.Црњански",Галерија "М.Коњовић" и Г.Нонин
Монографска студија "Милан Коњовић на раскршћима српске уметности" представља својеврстан омаж Степанову и Коњовићу које је, осим љубави према ликовној уметности, повезивало и дугогодишње пријатељство.
Књига доноси низ осврта Степанова (објављених у последњих петнаестак година) о Коњовићевим различитим животним и уметничким фазама - од ране прашке, париско-плаве, коју повратком у Сомбор смењује страствена црвена фаза на сликама предела и људи Војводине, затим сиве и колористичке и на крају византијске фазе инспирисане иконама и фрескама којом је затворио свој уметнички круг.
У уводнику студије, Степанов је 2009. године забележио да сликарство Милана Коњовића, захваљујући уметниковом дугом веку, наткриљује скоро пуних осамдесет година српске и југословенске уметности, распростирући се кроз девет деценија двадесетог века.
- У српској историји уметности Коњовић има изузетно значајно место. Он је засигурно један од најзначајнијих представника експресионистичког сликарства у нас. Карактер његовог израза се, можда, најпрецизније може одредити тезом Миодрага Б. Протића о експресионистима који су успели да остваре садржинске поруке, а да при томе не повреде пиктуралну засебност и несводљивост, успевајући да ускладе мисију са суштином слике - написао је Степанов.
Јединствени дародавац
САВА Степанов је од касних седамдесетих година 20. века до смрти објавио низ текстова којима је пратио безмало све главне уметничке токове и актере на нашој уметничкој сцени. Пре пет година је Галерији Матице српске поклонио јединствену збирку дела низа различитих аутора и даје преглед развоја постмодерне и савремене уметничке мисли на српском уметничком простору.
Своју стваралачку авантуру Коњовић, кога су поклоници његове уметности ословљавали Маестро, започео је веома рано, а први младалачки радови настали су већ 1913. године ("Шума", "Поток у шуми"), док су последња Коњовићева остварења датирана 1993, у години када је, током новембра затворио свој животни круг.
Милан је већ као сомборски гимназијалац, син Давида Коњовића, адвоката и краљевског јавног бележника и Вере, рођене Вукићевић, изложио 1914. године педесетак својих радова, а како у родном Сомбору није имао учитеља сликарства, 1919. уписао се на Академију ликовних уметности у Прагу, у класу професора Влаха Буковца. После два семестра, студије је наставио самостално. Потом одлази у Беч, да би 1923. године уследила студијска путовања у Минхен, Берлин и Дрезден.
Са супругом Емом, 1924. године допутовао је у Париз и ту остао до 1932, до свог коначног повратка у Сомбор. После је признао да је продао очев салаш како би се обрео у граду светлости и уметности. Заиста, у Паризу је постигао запажене успехе самосталним изложбама, као и учешћем на Париском салону. Ипак, недостајало је надахнуће и опијеност колоритом равнице у коју су његови преци стигли из Пећке патријаршије у Великој сеоби 1690. године.
- У тој равници је моје детињство, тамо сам ја формиран, тамо су корени мога сликарства - говорио је Коњовић, који је родном граду 1966. године даровао легат својих "слика миљеница јер оне једино њему и припадају".
Харизма изблиза и из прикрајка
СТУДИЈА доноси и текстове о другим уметницима инспирисаним управо Коњовићем. То су текстови Степанова о изузетној књизи "Коњовић изблиза" Ирме Ланг, легендарне дугогодишње управнице галерије, текст о изложби Данила Вуксановића "Мит о Коњовићу". Следе осврти на драмски текст "Коњовић" Миливоја Млађеновића, затим на књигу "Коњовић из прикрајка" Миленка Попића који је из билетарнице гелерије годинама бележио своје утиске посматрајући уметника. Најзад, ту је и белешка о сомборској Галерији Ликовна јесен коју је Коњовић основао, а нови живот удахнуо јој је сликар Драган Стојков коме је Маестро био и остао уметнички узор.
Тим гестом сврстао се у ред малобројних сликара у свету који су за живота добили галерију са својим именом. Од укупно 6.000 уметникових дела, под окриљем Галерије у Сомбору данас се чувају 1.084 оригиналне слике - око 600 уља, 59 пастела, акварела, цртежа...
Студија Саве Степанова завршава се закључком да је Милан Коњовић међу оним уметницима "који су успели да ускладе мисију слике са њеном суштином те да све своје поводе и поруке искаже на аутентичан, пиктурални начин".
Коњовићев живот обгрлио је претходна два века, његова уметност наставила је да живи и у овом столећу и, без сумње, Маестрова платна јарких боја, преливаће се и на будућа столећа.
Препоручујемо
РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ПОРТРЕТ ВРЕМЕНА: Илустрације Славка Крунића на изложби у Ранчићевој кући
30. 08. 2024. у 16:51
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СНИМЦИ ЖЕСТОКОГ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА БЕЛГОРОД: Више мртвих, десетине повређено (ВИДЕО)
ПЕТ ОСОБА је погинуло , а најмање 37 је рањено у украјинском гранатирању Белгорода и Белгородске области у петак увече, преносе руски медији.
31. 08. 2024. у 09:04
ДИРЉИВ ТРЕНУТАК НА УШЋУ Бајага певао велики хит за Бору: "Да победи!"
БАЈАГА и инструктори посветили су велики хит, током концерта на Ушћу, свом пријатељу, легендарном рокеру Бори Ђорђевићу, који се ових дана у Љубљани бори за живот.
01. 09. 2024. у 07:45
"ЦИГАРЕ ПАЛИМ ЈЕДНУ ЗА ДРУГОМ" Мира Бањац има 94 године, а ово је тајна њене дуговечности
Баш због њеног карактера и темперамента и здравље је добро служи!
01. 09. 2024. у 10:58
ОВАКО ЈЕ ВУЧИЋ РАСТУРИО ЛИЦЕМЕРЈЕ МИЛАТОВИЋА И ОСТАЛИХ ПОПУТ ЊЕГА: Председник Србије оголио све неистине искључиво истином
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар ВУчић на панелу “Придруживање Западног Балкана ЕУ” на Глобалном безбедносном форуму ”ГЛОБСЕЦ 2024” одговорио је председнику Црне Горе Јакову Милатовићу и осталим лицемерима који говоре и искривљују истину о Србији.
31. 08. 2024. у 13:51
ШТА ЈОЈ СЕ ДЕСИЛО: Анђелина Џоли изгледом непријатно изненадила - сви гледају у један детаљ (ФОТО)
ЊЕНЕ усне некада су биле њена најистакнутија карактеристика. Али како је Анђелина Џоли варирала у килажи, њене потенцијално забрињавајуће испупчене вене на рукама добиле су свој тренутак, који већ годинама не пролази.
01. 09. 2024. у 16:45
ЕВО ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ СРБИНУ ОДУЗЕТА МЕДАЉА У ПАРИЗУ: Овај потез их открио
Српском параолимпимпијцу Небојши Ђурићу одузета је сребрна медаља, коју је у петак увече освојио на Параолимпијским играма у Паризу.
31. 08. 2024. у 11:14
ЕВО КАДА НАС КОНАЧНО ЧЕКА ЗАХЛАЂЕЊЕ: Метеоролог Ристић за "Новости" дао прогнозу, овакав септембар се не памти
СРБИЈА овакво лето не памти. Први је септембар, а тропске температуре се настављају, као да смо у сред лета. И томе се не назире крај.
01. 09. 2024. у 12:28
ДЕСЕТИНЕ РАКЕТА ПАЛО НА ХАРКОВ, БРОЈЕ СЕ ЖРТВЕ: Одговор на напад Украјине током ноћи - драматични снимци (ВИДЕО)
РУСИЈА је гађала данас Харков са најмање десет ракета типа Искандер и С-300/400, након великог, ноћног напада Украјине беспилотним летелицама на 15 руских региона, укључујући Москву, преносе украјински медији.
01. 09. 2024. у 15:01
"ЦИГАРЕ ПАЛИМ ЈЕДНУ ЗА ДРУГОМ" Мира Бањац има 94 године, а ово је тајна њене дуговечности
Баш због њеног карактера и темперамента и здравље је добро служи!
01. 09. 2024. у 10:58
Најновије из рубрике
ДАЋЕМО ЂАЦИМА ЛАКШИ ПРАВОПИС: Интервју - Проф. Милош Ковачевић, члан Савета за српски језик
У ШКОЛСКОЈ 2024/25. промениће се и Правопис српског језика. Биће најмање 50 одсто краћи. Написане су и нове Националне читанке, предвиђене за три нивоа: за млађе и старије разреде основних школа, као и средње школе. У њима ће се учити национална историја, најчешће она прећуткивана, а написали су је српски професори.
01. 09. 2024. у 18:50
ФИЛМСКА КРИТИКА: Трајни белег на души
НЕМАМ одговор на питање зашто је требало чекати четврт века да бисмо коначно добили прави филм о последњој најважнијој години за целу нацију у прошлом веку, о бомбардовању Србије и агресији НАТО предвођеног Америком 1999. Оставимо ово важно питање засада по страни, иако је неизбежно и говори за себе о нама и нашем стању духа.
01. 09. 2024. у 15:49
ПРВИ ЛАУРЕАТ НАГРАДЕ "ЈАГОШ МАРКОВИЋ": Признање са именом прерано преминулог редитеља припало Тањи Мандић Ригонат за "Мирандолину"
ПРВИ добитник тек установљене награде за најбољу режију Фестивала "Пургаторије" у Тивту са именом прерано преминулог редитеља Јагоша Марковића је Татјана Мандић Ригонат за режију представе "Мирандолина" у продукцији Центра за културу Тиват.
01. 09. 2024. у 13:04
ОТВОРЕН МУЗИЧКИ КУСТЕНДОРФ: Тријумф духа и бесмртности (ФОТО)
Фестивал класичне музике „Кустендорф Класик", 11. по реду свечано је отворен у Мокрој Гори, четвородневни спектакл класичара, у необичном амбијенту за ову врсту наступа окупио је студенте из Србије, Русије и Белорусије, док су вечерњи часови резервисани за концерте прослављених домаћих и светских уметника: вечерас су то биле пијанисткиња Зарина Шиманскаја и мецосопран Зинаида Царенко.
31. 08. 2024. у 22:39
ПОДРШКА ЉУБАВИ И УМЕТНОСТИ: Изложба слика младих аутора у галерији "Корњача"
У ГАЛЕРИЈИ "Корњача" на Дорћолу отворена је изложба младих сликара под називом "Студентска изложба 2024".
31. 08. 2024. у 21:01
Коментари (0)