СТАЛНО ОБНАВЉАНА ЗАГОНЕТКА ЖИВОТА: У Дому војске Србије ретроспектива вајарке Андриана Поповић, уз девет слика њеног оца Љубе Поповића

ЉУДСКО тело, коjе jе одувек било тема западне уметности, предмет je и мог стварања.

Фото промо, Дом војске Србије

Ваjар сам и моj уметнички рад одвиjа се око садржаjа и облика коjе сам назвала вишеструким телом. Своjим истраживањем желим да осмислим сопствену представу човека будућности.

Ово, између осталог, тврди Адриана Поповић, српска скулпторка рођена у Паризу, која ће своја дела први пут, на ретроспективи, представити нашој јавности у Великој галерији Дома Војске Србије, у петак у 19 часова. Поред 58 њених награђиваних скулптура и 30 графика, поставку "Исходишта", чији је кустос и уредник каталога Драгана Марковић, ће чинити и девет уља на платну њеног оца, једног од најзначајнијих српских и светских сликара - Љубе Поповића. Током година их је добијала на поклон, а међу њима је и његов једини аутопортрет - никад приказан, ни у Француској, ни у Србији. Али, уметнички ген наследила је и од маjке Наташе Jанчић, познатог и признатог архитекте, као и тетке Олге Jанчић, једне од најзначајнијих српских вајарки.

Фото промо, Дом војске Србије

Поред дипломе из вајарства, образовање ове свестране ауторке и интелектуалке, чине и мастер из историjе уметности и археологиjе, мастер из геофизике и докторат из пластичних уметности на Сорбони. До сада је учествовала на тридесетак групних изложби, а у богатој професионалној биографији бележи и девет самосталних изложби у Француској и Тел Авиву. Ради као професор ваjарства и керамике, а ствара и живи у Паризу, са супругом Жаном и сином Миланом.

Фото промо, Дом војске Србије

- Моj рад спаjа уметничка дела из историjе уметности, књижевности, филма или стрипа са актуелним догађањима коjа ме дотичу - пише Адриана Поповић у тексту "Човек будућности. Вишеструко тело или органорг", у каталогу београдске изложбе. - Имаjући у виду моjе jугословенско порекло, велики броj дела коjа ме надахњуjу и хране припада земљама немачке културне сфере и онима са подручjа коjа jе допуштено назвати Средња Европа. Милан Кундера дефинише таj поjам као скуп земаља некадашње Аустроугарске монархиjе без директне везе са монархиjом Хабзбурга. Поjам jе употребљен да потврди интелектуалну самосталност тог простора насупрот Истоку или очигледноj експанзиjи потрошачког друштва на Западу.

Фото промо, Дом војске Србије

За своје скулптуре каже да продужаваjу токове модерне уметности у кругу тема природе, а да је за њихову реализацију одабрала древну технику моделирања у глини, чак када их прави у камену или бронзи. Мимо видљивог, Адриана Поповић изнад свега ваjа наше мисли и нашу осећаjност да изроде хиљаду снова, тврди у каталогу Жером Гофет, француски je филозоф, члан Друштва "Непозната звезда" за проучавање научне фантастике, предавач на Медицинском факултету Лион-Ест, Универзитета "Клод Бернар" у Лиону.

- Ниjе лако говорити о делима Адриане Поповић - тврди француски аутор чији се истраживачки рад фокусира на проширену хуманост, на филозофиjу тела и имагинациjу тела, као и на питања етике и филозофиjе постоjања. - Она нас, као и сви велики уметници, усхићуjе већ на први поглед. Међутим, врло брзо таj поглед постаjе збуњен, други нас води негде другде, затим трећи, четврти. Сваки следећи доноси друга и другачиjа открића обликуjући наша размишљања и осећања.

Свако дело ове вајарке jе према мишљењу њеног тумача раскрсница светова, оних личних, али и наших заjедничких, универзалних, друштвених светова у слоjевитоj перспективи њихове историjе, као и назначених светова наше вишеструке маште:

- Дакле, на њене скулптуре не треба само бацити поглед. Напротив, хаjде да одвоjимо време да се загледамо у њих, да их испитамо, да у њима уживамо да бисмо ценили њихово богатство. То су рогови изобиља. Одвоjимо време да ослушкуjемо њихове одjеке у нама, оне коjи нам откриваjу нашу сопствену машту у њеним проживљеним, згужваним, сашивеним, рашивеним, поново сашивеним тканинама.

Скулптуре Адриане Поповић пре свега, истиче Гофет, носе jединство, али jе то jединство помешано са спољашњим елементима:

- Оне су отворене на различите начине: отворима за дисање, прозорима и порталима, устима и шкољкама, болестима коjе нас узнемираваjу, очима и рукама, а да не говоримо о упливу често присутне културе и историjе. Укратко, сва ова дела воде у наш савремени свет, истичу његову флуидност и порозност, тело и душу. Адрианине скулптуре су стално обнављана загонетка живота у његовоj моћи преображаjа - закључује француски филозоф.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације