РЕАКЦИЈЕ ИЗДАВАЧА И ЛИНГВИСТА НА ПРЕДЛОГ МИНИСТРА КУЛТУРЕ НИКОЛЕ СЕЛАКОВИЋА О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЦЕ: Доста су нам ломили национално стабло

Марина Мирковић

17. 09. 2024. у 17:37

ДОСАДАШЊА залагања српских политичара за ћирилицу била су по правилу декларативна. Сводила су се на констатацију да треба помоћи очувању ћирилице као националног српског писма, чија се употреба, наочиглед свих који не жмуре на оба ока, смањује свакога дана.

РЕАКЦИЈЕ ИЗДАВАЧА И ЛИНГВИСТА НА ПРЕДЛОГ МИНИСТРА КУЛТУРЕ НИКОЛЕ СЕЛАКОВИЋА О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЦЕ:  Доста су нам ломили национално стабло

Новости/Н. Живановић

Сва истраживања показују да је у поређењу с латиницом њена употреба готово занемарљива, сведена на највише десетак процената. А задатак очувања ћирилице као националног писма морао би бити један од основних задатака сваког српског министра културе, самим тим што је српски културни идентитет нераскидиво везан са ћирилицом.

Овако, за "Новости", др Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Београду, члан Савета за српски језик и Одбора за стандардизацију српског језика, коментарише предлог министра културе Николе Селаковића да ће се од наредне године при откупу књига за јавне библиотеке откупљивати искључиво ћириличка издања наших издавача.

Дугогодишњи проблем, по Ковачевићевим речима, као да је први разумео садашњи министар културе и предложио конкретне мере заштите ћирилице:

- Схватио је да је данас враћање дигнитета ћирилици могуће само ако у одређеним областима она добије предност над латиницом. Баш онако како је својевремено политички латиници на сваком кораку давана предност над ћирилицом. Сетимо се само комунистичког времена у којем готово није било могуће купити ћириличку писаћу машину; а ако сте баш инсистирали на њој, требало ју је платити готово дупло више него латиничку.

Ковачевић објашњава да то значи да ће један од највећих српских издавача који је у претпрошлој години од 450 издања штампао само двадесетак ћириличких, моћи за откуп конкурисати само са тим процентуално занемарљивим ћириличким издањима.

- Што је и поштено, будући да је критеријум за штампање књига на латиници био лакша продаја у хрватском, босанском или црногорском окружењу, коме су ћириличка издања "неподобна". Тако ће бар Србија ћириличким издањима на својој територији обезбедити предност, баш какву латиничка издања имају на просторима ван Србије. На тај начин обезбеђује се издавачка равноправност ћириличких и латиничких издања издавача из Србије. Ћириличка добијају предност у Србији, као што латиничка ту предност имају у региону. Није поштено да, као досад, латиничка издања имају предност и у Србији и у региону. Зато је предлог министра један од најконкретнијих и најпробитачнијих који ћирилици враћају дигнитет националног писма - сматра Ковачевић.

Издавач из Новог Сада, власник куће "Прометеј" Зоран Колунџија, каже да није веровао да ћемо дочекати овакав став представника власти, и, за "Новости", каже:

- Питање ћирилице није само ствар иденититета, а да је у питању баш идентитет, говори веома сложени механизам који читав век наш непријатељ врти и меље нас по националној основи. Као издавач који је 99 одсто својих наслова објавио ћирилицом, показао сам шта мислим о томе. Објавио сам више од 130 наслова који говоре о Србији с почетка двадесетог века до формирања Краљевине СХС, а прочитао сам више од хиљаду наслова на ту тему, ишао на разне скупове, боравио на терену... Јасно је да је латиница ушла у Србију окупацијом 1915, а брз улазак у компромисе који су тежили да убеде како смо троимени, а један народ, утицао је да се латиница укорењује, доба комунистичке идеологије даље је ломило национално стабло... Докле се стигло види се на улицама свих наших мањих и већих места, мање од 10 одсто назива фирми исписано је ћирилицом. Поставља се питање откуд у нашем народу толико оних којима је због потенцијалног процента веће продаје властитог производа свеједно што је његов предак ратовао и гинуо за другачије вредности?

Колунџија закључује да је најважније да додатном едукацијом и популаризацијом држава докаже оно што сви треба да знају:

- Ћирилица је првенствено ствар самопоштовања, а ко не поштује самог себе, лично или као народ, неће га поштовати ни други. Сетимо се само изјава светских моћника кад су нас бомбардовали 1999: "слободно их туците, они ће све то брзо заборавити". Дошло је ипак дотле да имамо људи који не дају да се заборави...

Дејан Папић, оснивач "Лагуне", издавачке куће која у свом окриљу држи велики проценат домаће савремене продукције, истиче да је за избор писма на ком ће књига српског писца бити штампана пресудна одлука и жеља самог аутора.

- Поједина издања смо штампали и паралелно, на оба писма, али на основу извештаја из књижара видимо да се, све у свему, више траже књиге на латиници, и то у домаћим књижарама, да не говоримо о потражњи у околним државама и дијаспори, одакле нам упућују молбе да поједине књиге за децу штампамо и на латиници - наводи Папић. - Издавач који жели да се затвори и ограничи на територију Србије, можда ће објављивати искључиво на ћирилици, но сваки који има амбицију да књиге продаје и у Црној Гори, РС, БиХ и дијаспори мора да се определи и за латиничко писмо. На уређивачку политику издавача тешко да ће утицати сама одлука о откупу искључиво ћириличких издања, јер откуп кубури са мноштвом других проблема, почевши од недопустиво ниског буџета, те сам по себи није нешто што би могло примарно да утиче на одлуке издавачких кућа. Корист од преласка исључиво на ћирилицу и уласка у библиотеке, не би ни изблиза могла да надокнади штету због губитка читалаца и тржишта. То свакако неће опредељивати издаваче, којима је ова одлука саопштена у Министарству, а да нам није дата могућност да је прокоментаришемо. А имало би се шта рећи, као неко ко сматра да би ћирилица требало да буде повлашћено писмо, предложио бих да рабат на ћириличка издања буде 0 одсто, да се ослободе ПДВ... Али, одлука да се декретом забрани латиница, уверен сам, не може донети готово никакву корист никоме, а штету може, и самим библиотекама и читаоцима који ће остати ускраћени за добре књиге.

Бора Бабић из "Академске књиге", за "Новости", наглашава да јој је жао јер Министарство културе на исхитрен начин планира да донесе одлуку о мерама заштите ћирилице, без дијалога са осталим актерима у култури, пре свега, са библиотекама, издавачима, читаоцима, али и без консултације са универзитетима и научним институтима, и објашњава:

- У програму наше издавачке куће равноправно су заступљена оба писма. Све књиге које су у вези са српском књижевношћу и српским језиком објављујемо на ћирилици. Нажалост, академска издања која припадају некомерцијалној литератури домаћих и страних аутора, због ширине читаности, објављујемо на латиници. Овим желимо да на што бољи начин промовишемо издања на српском језику на постјугословенском простору. Мисија "Академске књиге" и осталих издавача истог или сличног профила има за циљ да наша култура буде водећа у региону. Управо ових дана потписали смо уговор са Филозофским факултетом из Љубљане о заједничком издању једне студије на српском језику, што значи да државној институцији у Словенији није проблем да књигу објави на српском језику. Никада нећу разумети зашто Министарство културе предузима радикалне мере да забраном писма изолује језик. Мој став је да све књиге за основно и средње образовање, као и лектира, морају бити на ћирилици, а добро образован читалац из Србије никада неће заборавити своје ћириличко писмо. Искрено се надам да ће Министарство ипак саслушати мишљења свих актера у култури и предузети мере које ће наставити да промовишу нашу културу у региону.

Никола Маринковић, први човек СКЗ, наглашава да је Српска књижевна задруга годинама упозоравала на суштински подређен положај ћирилице у нашој јавној сфери, и, за "Новости", каже:

- Због тога сматрамо да ће фаворизовање ћириличких издања на предстојећим откупима публикација за библиотеке, уколико буде реализовано, допринети афирмацији основног писма српског језика, али да је у том погледу потребно доследно спроводити мере предвиђене Законом о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма и у областима изван надлежности Министарства културе.

Арсићева: Пажња и на медије, рекламе...

НЕМАМ неки осећај да је избор писма, иако свакако јесте важан, некакав одлучујући фактор да би се књига приближила читаоцима и да би се дело доброг писца истакло - сматра Љубица Арсић, писац, и додаје:

- Као неко ко је учен да једнако третира оба писма, ипак сматрам да је врло важно штитити и нашу ћирилицу, али и да је зарад њеног очувања битно обратити више пажње на медије, рекламе, и друге садржаје визуелно неупоредиво пријемчивије него што је то књига. Овакав начин заштите делује ми као формална одлука, донета без удубљивања у суштину, без увида у дубље и сложеније процесе и поступке који би требало да промовишу културу читања и књигу приближе читаоцима.

Заустављање суноврата

Министар Селаковић је изнео још један конкретан предлог за равноправност ћирилице и латинице, предлог о ћириличко-латиничким тастатурама. У односу на претходни, овај предлог нема толико практични колико симболички значај за враћање дигнитета ћирилици. Иако се и сада на свакој латиничкој тастатури може писати ћирилицом, ипак је више него значајно да се и ћириличким исписима слова на тастатурама обезбјеђује бар визуелна и симболичка равноправност ћирилице са латиницом - каже Ковачевић. - Ако Селаковић наведене предлоге спроведе у дело, биће у историји српске културе забележен као први министар који је зауставио употребни суноврат ћирилице, показујући како постоје начини за враћање њеног дигнитета међу Србима. А можда је ово и наговештај новог Закона о службеном језику и писмима, којим би се и законски заштитио статус ћирилице као српског националног писма.

Сладоје: Крајње време за делање

АКО су до јуче све књиге објављене на латиници, негде у библиотекама бележене и завођене као хрватска издања, мислим да је крајње време да држава заиста уради нешто и почне да спроводи мере о којима се досада углавном само говорило, и не видим шта би коме ту могло да засмета. Најзад да се уради нешто конкретно, јер сама прича лингвиста, политичара, издавача и нема баш много утицаја, каже, за "Новости", писац Ђорђо Сладоје, који је на латиници објавио само своју прву књигу, у Сарајеву, и то јер му је сугерисано да је тако боље, док су све потом објављене, а око половине их је у издању СКЗ, ћириличке, и тако ће, како вели, и остати.

- Издавачи се правдају некаквом тржишном логиком, да се ћириличка издања неће читати у другим државама, али ако су наше генерације могле да науче и знају латиницу, ваљда и нове генерације могу овладати ћирилицом. Ми смо се нашли у парадоксалној ситуацији да убеђујемо наше, српске ауторе, да пишу ћирилицом односно да на њој објављују - каже Сладоје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВУЧИЋ УПУТИО НАЈХРАБРИЈЕ ПИТАЊЕ ЛИДЕРИМА 46 ЗЕМАЉА: Да ли вам је увек био важнији формални бирократски приступ или суштина?!

ВУЧИЋ УПУТИО НАЈХРАБРИЈЕ ПИТАЊЕ ЛИДЕРИМА 46 ЗЕМАЉА: Да ли вам је увек био важнији формални бирократски приступ или суштина?!

ПРЕДСЕДНИК Вучић у свом говору на самиту Европске политичке заједнице у Будимпешти поставио је храбро питање пред 46 европских лидера.

07. 11. 2024. у 16:03

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - Платићете високу цену!

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"

ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".

06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04

Коментари (0)

ОПЕТ БЕЗ ГРЕШКЕ - Меридианбет погодио све резултате америчких избора