АЛЕКСАНДРУ ГАТАЛИЦИ НАГРАДА "РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ": Познат лауреат значајног књижевног признања коју додељује Библиотека у Лајковцу

АЛЕКСАНДАР Гаталица овогодишњи је добитник Награде “Радован Бели Марковић”, која се додељује за роман или књигу приповедака – сазнају “Вечерње новости”.

Фото В. Данилов

Гаталици се ово призање додељује за роман “Друга виолина и друге приче” у издању “Аладемске књиге” из Новог Сада. Награду додељује Библиотека “Радован Бели Марковић” из Лајковца. Награда ће бити уручена 10. октобра, у порти манастира Светог Георгија, у Ћелијама, родном селу Белог Марковића, недалеко од Лајковца. 

У саопштењу жирија између осталог стоји да је Александар Гаталица приповедач препознатљивог стила и поетике, репрезентативан представник павићевског крила постомдернизма, којем је и сам Радован Бели Марковић припадао. Да је Гаталичино дело унеколико у дослуху са концептом приповеданог места какво је Радован Бели Марковић изумео, достојан је добитник награде која носи име најнеобичнијег савременог српског писца.

Foto B. Puzovic

Гаталица је награду добио у конкуренцији 106 књижевних наслова. Жири је радио у саставу председница Слађана Илић и чланови Весна Тријић и Дарен Миливојевић. Награда “Радован Бели Марковић” састоји се од плакете са ликом књижевника и новчаног дела. Радован Бели Марковић, убраја се у најзначајније савремене српске књижевнике, живео је, стварао и почива у Лајковцу, познатој железничкој варошици.

Жири истиче да се у 14 приповедних целина које садрже пролог и епилог сагледава универзалност музике кроз судбине јунака, великих музичких извођача. Комуникација путем музике и музика као смисао живота централни су мотиви његове књиге. Чак и пасионираним љубитељима класике она извесно открива и њене посве скривене моћи, изненађује их. Такву њену комплексност могли су дочарати само приповедачи који су и сами музика, а који стрепе за њену судбину у светлу контроверзи света у којем су затечени.

- Уколико се посветимо том односу, разумећемо у коликом је раскораку музика са идеологијама, пандемијама, ратовима и другим људским демонима који у различитим, често притворним појавама, урушавају свет – истиче жири. - Читајући ову књигу уочићемо и како се „проширују подручја борбе“ оних који сагледавају значај музике, али и музике саме. Она реагује на све побројане спољашње околности, па тим реакцијама свету, у виду опомене, нешто поручује. Тек један пример из књиге који то потврђује јесте ћутање више од шест стотина Страдиваријевих виолина.

Истина да је свет све ближи апокалипси, којој својевољно безглаво хрли, повећава осетљивост, али и анксиозност, оних који то увиђају и који, бивајући посве обични људи који ни о чему не одлучују, то не могу да спрече – стоји у образложењу доделе награде. - У својој немоћи они разматрају начине на које би могли сачувати сопствена музичка остварења, или пак оних, анонимних стваралаца, чија су се вредна дела затекла у ефемеријама. У причи која нам о томе казује („Опклада на вечни заборав“), упркос њеној суморној атмосфери, увиђамо функционалну употребу (ауто)ироније и елементе хумора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације