ПЕЧАТИ, ТРАЈАН ТРАГ У ИСТОРИЈИ: Изложба Архива Војводине у Будимпешти, још једно сведочанство о животу Срба у Аустроугарској
У ТЕКЕЛИЈАНУМУ, задужбини највећој изван Србије, а угнежденој у центру Будимпеште, коју је роду своме 1838. године даровао први српски доктор права Сава Текелија (Арад, 1761 - Пешта, 1842) да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева, прексиноћ је отворена изложба "Печати" из фондова Архива Војводине у Новом Саду.
Фото Архив Војводине
Седамдесет најрепрезентативнијих печата, разастртих на четрдесет паноа, сведочи о правном и културном систему у којем су живели и Срби 19. века на простору Бачке у некадашњој Хабзбуршкој, а од 1867. у Аустроугарској монархији.
Поставку, која ће трајати до 20. октобра, у прусуству високопреосвећеног митрополита будимског и темишварског Лукијана, свечано је отворио директор војвођанског Архива др Небојша Кузмановић.
- Печати и печатњаци су својеврсни докази времена и друштва у којем су настали, и важни су за изучавање различитих сегмената политичке и културне историје једног народа - казала је за "Новости" ауторка поставке Данијела Бранковић, архивски саветник, која је за ову изложбу пробрала печате, сведоке историје Срба, Немаца, Мађара, Буњеваца, Словака, Русина и других народа који су живели на територији Бачко-бодрошке жупаније у 19. веку.
Отварање изложбе привукло много посетилаца, Фото Епархија будимска
У негдашњој Бачкој, док је још била део "жуто-гарне монархије" како је песник Лаза Костић ословљавао Хабзбуршку и Аустроугарску монархију, смрт великодостојника није се оглашавала заставама на пола копља већ - црним воштаним печатом. Један такав потиче из 1847. године са обележјима тадашњег и данашњег Новог Сада: три куле, валовити Дунав и голуб са маслиновом гранчицом. Печат је утиснут и изрезан поводом смрти Надора (палатина), великодостојника са мађарског двора.
Симболи на печатима сведоче најчешће о систему вредности једног друштва у одређеном времену и односима који су у њему владали. Стога су вредан извор свим нараштајима историчара.
- Печати нам говоре да је аустријска власт, у правном смислу водила рачуна и о другим народима. Имамо печате исписане на латинском, касније на немачком и мађарском, а после тога и на српском језику. Печати Дероња и Товаришева исписани су ћирилицом јер су Срби те, 1850. године, били већински живаљ у тим местима - открива нам ауторка.
СВЕЧАНО Др Небојша Кузмановић, митрополит Лукијан и Данијела Бранковић (прва здесна), Фото Епархија будимска
Отварању поставке "Печати" присуствовали су први саветник Амбасаде Србије у Мађарској Ивана Кунц, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској Милан Ђурић, директор Српског института Пера Ластић, управник и кустос Српског црквеног музеја у Сентандреји Коста Вуковић, проф. др Марко Штефан Петерс са Андраши Универзитета и проф. др Александар Урком са ЕЛТЕ Универзитета.
Округли или елипсасти
СФРАГИСТИКА прави јасну разлику између печата и негатива печатњака којим је печат отиснут. Печатњак је од чврстог материјала, најчешће метала, камена или драгог камења.
Печат је најчешће округлог или елипсастог облика са неким симболом у средини. Примена печата као административног средства постојала је у најстаријим цивилизацијама. Служио је као средство за оверу неког јавног списа.
Помоћ експерата Сентандреји
УОЧИ изложбе у Сентандреји, двадесетак километара северозападно од Будимпеште, потписан је протокол о сарадњи Архива Епархије будимске и Архива Војводине. Експерти-архивари из Новог Сада преточиће све своје богато искуство у сређивање архивске грађе над којом бди Епархија будимска.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Тројица наоружаних упали у кућу на Максимиру, дечак их отерао - побегли кад је кренуо да бије
POLICIJA спроводи криминалистичку истрагу како би утврдила све околности и пронашла починиоце.
22. 04. 2026. у 20:31
"Ти си Србин!" Циркус у Хрватској - политичар "оптужио" новинара: "Рекао бих да сам Хрват, али тиме се само будале хвале, а ти си озбиљна"
ПОСЛАНИК Домовинског покрета у хрватском Сабору Стипе Млинарић Ћипе прозвао је на друштвеним мрежама ТВ водитеља и новинара Зорана Шпрајца, оптуживши га за нападе и пропитујући мотиве таквог односа. У другој објави изнео је низ политичких и ратних референци, и сугерисао да га Шпрајц напада због његова јавног деловања, између осталог због противљења Самосталној демократској српској странци (СДСС), иницијативи око уклањања споменика Горану Шошкоћанину и ангажмана у случају генерала Контраобавештајне службе (КОС) Александра Васиљевића
22. 04. 2026. у 18:07
"Најзгоднија преваранткиња 21. века" донела шок-одлуку! Свет је затечен, после најновијег скандала је нестала, а сада...
Њена животна прича је помало нестварна. Уосталом, филмски делује сценарио: тенисерка нестаје с терена без поздрава, без саопштења, без речи збогом. Свет сазнаје да је пензионисана тек кад јој је уклоњено име са листе активних играча и то од стране Агенције за интегритет тениса. Телефони искључени — и њен, и очев, и мајчин. Медији шпекулишу о бекству. Последњи меч одиграла је у другом колу Мајами опена против Иге Швјонтек у марту 2024. Тако се, тихо и мистериозно, у мају исте године завршила каријера Камиле Ђорђи — а тек онда је почела права прича.
22. 04. 2026. у 20:01
Шок: "Цеца је дала отказ комплетном обезбеђењу - видела је фотографију шта су радили"
"ЈЕДНА птичица ми је рекла да је отпустила оне раднике обезбеђења."
22. 04. 2026. у 15:33
"Мелонијева је потврђени идиот, фашисткиња": Ђорђа одговорила - наставља се сукоб Русије и Италије
РУСКИ амбасадор у Италији Алексеј Парамонов одбацио је данас протест Рима због увреда на рачун италијанске премијерке Ђорђе Мелони, оценивши да је реч о погрешној дипломатској реакцији, док је министар спољних послова Антонио Тајани поручио да су вулгарни напади са руских државних медија неприхватљиви.
22. 04. 2026. у 16:56
Отворен мега-терминал у Франкфурту: Немачки аеродром 10 лета градио за 4 милијарде € - 4 године пробили термин
ПРВИ авиони који ће користити терминал од четвртка биће кинеске авио-компаније.
22. 04. 2026. у 15:02 >> 15:05
Сада је дефинитивно пукло савезништво САД и Украјине: Зеленски урадио нешто незамисливо
УКРАЈИНСКО руководство, након више од годину дана напора да одржи стабилне односе са администрацијом председника САД Доналда Трампа, јавно је признало крах досадашњег партнерства.
20. 04. 2026. у 20:41
Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"
БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
20. 04. 2026. у 20:04
"Потврђена идиоткиња!" Рус извређао Мелонијеву, Италија упутила протест: "Фашистички олош, издала бираче"
ИТАЛИЈА је упутила оштар протест Русији након увредљивих изјава руског ТВ водитеља на рачун премијерке Ђорђе Мелони, док јој је председник државе пружио подршку и осудио скандалозне коментаре.
22. 04. 2026. у 08:44
Најновије из рубрике
Нови живот "Боја на Чегру" : Рестаурано монуменатлно платно Боже Илића, после више од 70 година поново у јавности (ФОТО)
НАСТАЛА 1954. године, монументална слика "Бој на Чегру" Боже Илића (1919-1993), осим једног кратког излагања, деценијама је била сакривана од очију јавности, да би се после пуних седамдесет година тишине, ова историјска композиција сада нашла на актуелној изложби "Херојско и трагично - слике рата у Историјском музеју Србије".
22. 04. 2026. у 18:38
Уметник са "Златном медаљом Милоша Обилића": Сећање на архитекту Мирослава Крејчика у Друштву архитеката Новог Сада
ПЕТ деценија од смрти београдског и новосадског архитекте, професора, сценографа чешког порекла Мирослава Крејчика (1895 - 1976), 23. априла у 18 часова, биће обележено у просторијама Друштва архитеката Новог Сада (ДаНС).
22. 04. 2026. у 17:52
Маљевич и Харинг у срцу Шумадије: Представљање мапе графика Горана Димића у Малом ликовном салону у Крагујевцу
МАПА графика "Сусрет Казимира Маљевича и Кита Харинга код Горана Димића" (издавач "Беорама", едиција Сава&Дунав) биће представљена у Малом ликовном салону Народног музеја Шумадије у четвртак, 23. априла од 19 часова.
22. 04. 2026. у 17:22
Кратки филмови две младе српске редитељке у званичној селекцији Кана: Тамара и Тара на Међународном филмском фестивалу
Младе срспке редитељке постигле су велики успех! Кратки филмови „Нико ништа није рекао“, у режији Тамаре Тодоровић и „Преко прага“, редитељке Таре Гајовић селектовани су за званичне такмичарске програме 79. Међународног филмског фестивала у Кану - главни такмичарски програм кратког филма и Ла Синеф.
22. 04. 2026. у 11:54
Са Ивачковићем и Крагуљем - у свет: Галерија "Рима" други пут гостује на сајму уметности "Арт Брисел"
БЕЛГИЈСКО уметничко тржиште је веома карактеристично, а у односу на број становника, то је земља која има највише колекционара на свету, истиче, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник Галерије "Рима", која ће ове године други пут учествовати на "Арт Бриселу", и то од сутра, па до 26. априла.
21. 04. 2026. у 16:44
Коментари (0)