ПЕЧАТИ, ТРАЈАН ТРАГ У ИСТОРИЈИ: Изложба Архива Војводине у Будимпешти, још једно сведочанство о животу Срба у Аустроугарској
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
У ТЕКЕЛИЈАНУМУ, задужбини највећој изван Србије, а угнежденој у центру Будимпеште, коју је роду своме 1838. године даровао први српски доктор права Сава Текелија (Арад, 1761 - Пешта, 1842) да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева, прексиноћ је отворена изложба "Печати" из фондова Архива Војводине у Новом Саду.
Фото Архив Војводине
Седамдесет најрепрезентативнијих печата, разастртих на четрдесет паноа, сведочи о правном и културном систему у којем су живели и Срби 19. века на простору Бачке у некадашњој Хабзбуршкој, а од 1867. у Аустроугарској монархији.
Поставку, која ће трајати до 20. октобра, у прусуству високопреосвећеног митрополита будимског и темишварског Лукијана, свечано је отворио директор војвођанског Архива др Небојша Кузмановић.
- Печати и печатњаци су својеврсни докази времена и друштва у којем су настали, и важни су за изучавање различитих сегмената политичке и културне историје једног народа - казала је за "Новости" ауторка поставке Данијела Бранковић, архивски саветник, која је за ову изложбу пробрала печате, сведоке историје Срба, Немаца, Мађара, Буњеваца, Словака, Русина и других народа који су живели на територији Бачко-бодрошке жупаније у 19. веку.
Отварање изложбе привукло много посетилаца, Фото Епархија будимска
У негдашњој Бачкој, док је још била део "жуто-гарне монархије" како је песник Лаза Костић ословљавао Хабзбуршку и Аустроугарску монархију, смрт великодостојника није се оглашавала заставама на пола копља већ - црним воштаним печатом. Један такав потиче из 1847. године са обележјима тадашњег и данашњег Новог Сада: три куле, валовити Дунав и голуб са маслиновом гранчицом. Печат је утиснут и изрезан поводом смрти Надора (палатина), великодостојника са мађарског двора.
Симболи на печатима сведоче најчешће о систему вредности једног друштва у одређеном времену и односима који су у њему владали. Стога су вредан извор свим нараштајима историчара.
- Печати нам говоре да је аустријска власт, у правном смислу водила рачуна и о другим народима. Имамо печате исписане на латинском, касније на немачком и мађарском, а после тога и на српском језику. Печати Дероња и Товаришева исписани су ћирилицом јер су Срби те, 1850. године, били већински живаљ у тим местима - открива нам ауторка.
СВЕЧАНО Др Небојша Кузмановић, митрополит Лукијан и Данијела Бранковић (прва здесна), Фото Епархија будимска
Отварању поставке "Печати" присуствовали су први саветник Амбасаде Србије у Мађарској Ивана Кунц, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској Милан Ђурић, директор Српског института Пера Ластић, управник и кустос Српског црквеног музеја у Сентандреји Коста Вуковић, проф. др Марко Штефан Петерс са Андраши Универзитета и проф. др Александар Урком са ЕЛТЕ Универзитета.
Округли или елипсасти
СФРАГИСТИКА прави јасну разлику између печата и негатива печатњака којим је печат отиснут. Печатњак је од чврстог материјала, најчешће метала, камена или драгог камења.
Печат је најчешће округлог или елипсастог облика са неким симболом у средини. Примена печата као административног средства постојала је у најстаријим цивилизацијама. Служио је као средство за оверу неког јавног списа.
Помоћ експерата Сентандреји
УОЧИ изложбе у Сентандреји, двадесетак километара северозападно од Будимпеште, потписан је протокол о сарадњи Архива Епархије будимске и Архива Војводине. Експерти-архивари из Новог Сада преточиће све своје богато искуство у сређивање архивске грађе над којом бди Епархија будимска.
Препоручујемо
ДАМАРИ ГОРОСТАСА ИЗ ШИДА: Први пут у једној књизи аутобиографски записи Саве Шумановића
07. 07. 2026. у 15:24
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
ХАЛИД ОТКРИО БОЛНУ ИСТИНУ: Плаћао алиментацију, а онда сазнао да дете можда није његово
ПЕВАЧ тврди да је за девојчицу уредно плаћао алиментацију и куповао јој све што је потребно, али је онда уследио шок.
07. 07. 2026. у 13:25
НАКОН ПРЕСТАНКА РАДА НА РТС-У: Огласила се Косјерина, ево где се налази (ФОТО)
ДОК су се многи питали где је и шта ради у јеку ових медијских текстова, харизматична водитељка се коначно огласила...
07. 07. 2026. у 08:11
ТРИК ОД НЕКОЛИКО СЕКУНДИ: Како да безукусна лубеница буде слађа и сочнија?
ИСПРОБАЈТЕ метод који користе врхунски кувари широм света.
07. 07. 2026. у 10:50
ГОДИНАМА ЈЕ НА МУЗИЧКОЈ СЦЕНИ: Знате ли чиме се Ана Николић бавила пре него што је постала певачица?
У музичком свету Ана Николић направила је озбиљан успех, али пре популарности бавила се сасвим обичним послом.
07. 07. 2026. у 14:12
ПЕСМУ ПРЕПЕВАЛЕ 22 ПЕВАЧИЦЕ: Андрија Бајић написао највећи хит, а није зарадио ни динар
ВАЖИО је за једног од доајена народне музике у Југославији.
08. 07. 2026. у 09:06
СТРАХ ОД РУСИЈЕ ПРЕД НАТО САМИТ: Европа спрема "Источни штит" од Финске до Румуније - посебно их брине "Ахилова пета"
ЕВРОПСКИ репортери обишли су три најизложенија дела источне границе Европе: шумовиту границу Финске са Русијом, утврђену пољску границу према Калињинграду и Белорусији, као и рањиви део Литваније код Сувалског коридора - како би проценили колико су државе на првој линији НАТО спремне за могућност да Москва нападне Алијансу. Оно што су затекли, уочи кључног самита НАТО у Анкари ове недеље, је да континент убрзано утврђује своје источне границе.
07. 07. 2026. у 10:25
"ЈЕСТЕ, ШЕСТ ГОДИНА СМО ГЛУМИЛИ ПАР" Рада о вези са Миланом, ставила тачку на спекулаије: "Поповић нас је натерао..."
"МЕНЕ је то тада сметало, нисам се сналазила..."
07. 07. 2026. у 09:36
НОВИНАРКА МАРИЈА НАЂЕНА МРТВА У АУТУ: Камере снимиле последње тренутке
ГРЧКУ је потресла вест о изненадној смрти новинарке Марије Антонијанаки, која је пронађена мртва у свом аутомобилу у Ираклиону на Криту.
06. 07. 2026. у 10:26
"СПАВАО БИХ С ЊОМ И ОЖЕНИО ЈЕ!" Скандал премијера Аустралије са Кајли Миног - оженио се пре 6 месеци, а сад се извињава
АУСТРАЛИЈСКИ премијер Ентони Албанезе упутио је недвосмислено извињење због коментара о поп звезди Кајли Миног које је прошле недеље изнео током гостовања у једном подкасту. Његове изјаве изазвале су талас осуда, а критичари су их назвали „потпуно непримереним” и поручили да „омаловажавају функцију премијера”, пише Би-Би-Си.
06. 07. 2026. у 18:21 >> 18:21
Најновије из рубрике
ДАМАРИ ГОРОСТАСА ИЗ ШИДА: Први пут у једној књизи аутобиографски записи Саве Шумановића
ДАНАС радим стил који зовем сам пред собом именом: "како знам и умем" стил, који није ни академичан а ни левичарски нег онакав како ми га мотив, моје знање и моје расположење диктира.
07. 07. 2026. у 15:24
ПРЕДАВАЊЕ У СМЕДЕРЕВСКОМ МУЗЕЈУ: Вечерас о модерној уметности говори др Наташа Радосављевић Кузмановић
У Музеју у Смедереву вечерас од 19 сати др Наташа Радосављевић Кузмановић, музејска саветница и историчарка уметности одржаће предавање на тему „Модерна уметност: парадигме, дискурси и историјски контекст“
06. 07. 2026. у 14:02
ОСАМ ВЕКОВА ЧЕКАЛА ЈЕ СВОГА ПИСЦА: Настала из пера новинара и књижевника Драгана Дамјановића, књига о Светој Анастасији се чита по свету
Осам векова прошло је откако се Света Анастасија, мајка Светог Саве, преселила у вечност. Осам векова у којима је њено име, иако дубоко урезано у темеље српске духовности, остајало готово у сенци великих Немањића.
04. 07. 2026. у 20:32
У КИКИНДИ ПОЧЕО 45. ВАЈАРСКИ СИМПОЗИЈУМ „ТЕРРА“: Изложба скулптура означила нову колонију (Фото)
Годишњом изложбом скулптура, малог формата у галерији „Терра“, а великог на градском тргу, у петак увече у Кикинди је званично почео овогодишњи, јубиларни, 45. интернационални симпозијум скулптуре у теракоти „Терра“.
04. 07. 2026. у 16:08
ДВЕ ИЗЛОЖБЕ ЗА ДВА ВЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ: Стваралаштво др Данила Вуксановића у Грачаници и Сентандреји (ФОТО)
У години у којој Матица српска, наша најстарија књижевна, културна и научна институција обележава два века постојања, др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, уметник и музејски мислилац, приредио је две изложбене поставке у исто време: у Српском црквеном музеју у Сентандреји у Мађарској и у Дому културе у Грачаници.
03. 07. 2026. у 12:29
Коментари (0)