Култура

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Мирандолина, жена на слободи

Дргана Бошковић

14. 10. 2024. у 07:30

ТАТЈАНА Мандић Ригонат је, осим по изузетном таленту да режира хитове у свим позоришним жанровима, можда најпознатија по адаптацији текстова, редовно им додајући још понеку димензију.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Мирандолина, жена на слободи

Голдонијеву "Мирандолину" из 18. века је, за фестивал "Пургаторије" надоградила адаптацијом аустријског писца Петера Туринија, из средине прошлог века. А сопствени печат овом пуном поготку Центра за културу из Тивта је дала крајем своје "Мирандолине", када се она удаљава барком од мизогиног, осрамоћеног, исмејаног Витеза од Рипафрата (одличан Вучић Перовић), који је убеђен да је победио и потлачио је, са карактеристичним, опсценим гестом... Јер је слободна да влада својом судбином и женском моћи...

Не би се могао замислити бољи оквир за "нашу" Мирандолину од "Пургаторија", јер и сам назив фестивала ("Чистилиште") асоцира на одагнани, преокренути грех у врлину, што је и суштина комедије, не само медитеранске. Катарина Марковић, једна од омиљених редитељкиних глумица, поново је заблистала, као вечна Голдонијева крчмарица, модерном појавом, енергијим и одлично одабраним тоном, да исприча, објасни, оправда и овековечи Мирандолину као борца за право жене на сопствени избор. Уметањем шаљивих, а истинитих исповести у представу, Тања Мандић Ригонат је постигла тачно оно што је Карло Голдони, реформатор комедије, желео - да она, осим што разгали публику, треба нечему и да је поучи, да пренесе и поруку, не само забаву. Фирентнска крчмарица Мирандолина ће завести мрзитеља жена, навести двојицу својих фарсичних удварача (Горан Славић и Горан Вујовић) да се заљубе у глумице (Лара Драговић и Јулија Милачић Петровић Његош), мислећи да су богаташице, а на крају ће послушати своје срце. Млади Фабрицио, момак за све, лудо заљубљен у њу, биће њен коначни избор, упркос његовом "слабом" карактеру...

Млади глумац Лазар Драгојевић је од Фабриција начинио моћног шоумена, неодољивог ветропира, музиканта и преваранта, незаустављивог у жељи да добије Мирандолину, али и газдовање њеном крчмом. Сценографија Весне Поповић је, амбијентом крчме, који допушта разигравање и магично отварање ка мору, са лепотицама-сиренама на паноу, омогућила игри расположених, спремних глумаца да распевано, разиграно, али са чврстим концептом и озбиљном поруком (што се не среће често у комедији) подрже Морандолинину моћ да влада светом и својом слободом по природном праву лепоте, мудрости и умећа. "Игру у игри" Катарина Марковић је сјајно мултипликовала до граница пуцања овог увек сложеног глумачког задатка - играла је заводницу, која то ради због циља да се освети, али која, све време, нама показује суштину бодријаровске игре завођења као врхунског уметничког чина... Коме је, потом, циљ да буде само средство за постизање сопствене победе у рату полова у друштвеној конвенцији, која не допушта жени да у борби користи сва средства...

Уз изврсну музичку подршку (Ирена Драговић, обрада Елио Ригонат), у савременом костиму Стефана Савковића и кореографији Славке Нелевић, оваква, савремена, драмска Мирандолина има шансу да дуго траје. Надамо се да ће јој мудро вођство Центра за културу Тиват то и омогућити, у корист театра и суштинског феминизма.