"НОВОСТИ" СУ ЈОШ СИГУРНА КУЋА ЗА КАРИКАТУРУ: Конкур "Пјер", најстарији и најмасовнији, поставља и питања опстанка овог вида уметности

М.Краљ

14. 10. 2024. у 19:08

СВАКЕ јесени, када у духу своје најбоље традиције "Вечерње новости" распишу конкус за најбољу новинску карикатуру, чувени "Пјер", покрену се и бројна, често и болна питања о положају ове уметничке дисциплине и оних који је стварају.

НОВОСТИ СУ ЈОШ СИГУРНА КУЋА ЗА КАРИКАТУРУ: Конкур Пјер, најстарији и најмасовнији, поставља и питања опстанка овог вида уметности

Кока кола- квас, Југослав Влаховић, Златни Пјер 2023,Фото Архива новости

Иако је манифестација која ће ове године обележити своје 57. издање, једно од последњих уточишта тог специфичног погледа на свет, чак и они који кроз карикатуру ведрије проматрају живот, када је у питању њен опстанак у јавном простору, не могу да избегну скепсу.

Фото Архива новости

Тошо Борковић

- Без обзира колико лоше биле вести, колико год суморни наслови, увек можете рачунати на осмех из бар једног угла дневних новина. Е, било некад - тврди Тошо Борковић, вишедеценијски карикатуриста нашег листа, али и апсолутни рекордер "Пјера", који је на овом конкурсу освојио чак пет златних одличја, али и из света у Србију доносио и доноси значајна признања. - Уређивачка карикатура је професија која умире. Мало је професионалних аутора, код нас тек неколико и то су угравном ветерани. Тешко је објавити карикатуру и бити плаћен за то пристојно. Интернет публикације плаћају далеко мање. Дакле, видимо да се појављује врло мало младих карикатуриста. Пулицерова награда није успела да именује победника у категорији уредничке карикатуре први пут у скоро пола века. "Вечерње новости" имају велику и непрекидну традицију у уредничкој карикатури, такође организују најзначанији конкус за најбољу карикатуру "Пјер", и још су увек сигурна кућа за карикатуру. У лудом свету у коме живимо, уметност визуелног коментара је потребна више него икада. И хумор.

Фото Архива новости

карикатуре Тоша Борковића

И прошлогодишњи лауреат "Златног Пјера" (такође вишеструки добитник овог признања), карикатуриста НИН-а и професор у пензији Факултета примењене уметности, Југослав Влаховић, сматра да би друштво могло да покаже више пажње и бриге према карикатури.

- Kада наши спортисти, писци или глумци добију неку домаћу, а поготово светску награду, сви медији их хвале, штампа доноси вести или дугачке чланке са сликама - наводи добитник великог броја светских и домаћих признања. - Љубе се пехари, гризу медаље, развлаче осмеси на великим ТВ екранима док кајрони поносно клизе здесна налево. Маше се са балкона, позорница. Председници и министри шаљу честитке, понекад и паре. Али када их добију карикатуристи, ништа, мук. Министарство уметности и културе или МУК. Не подржавају ниједан предлог, не финансирају скоро ниједан.

Фото Архива новости

Југослав Влаховић

А награде за карикатуру је, према његовом, али и искуству других колега, данас на међународним конкурсима много теже добити него раније:

- Некада су се радови слали поштом, сада углавном интернетом, па се број приспелих радова често мери у хиљадама. Добити награду у толикој конкуренцији заиста је подвиг који би морао бити препознат у медијима који као да се плаше да то објаве. А страх власти од карикатуре и сатире увек је постојао. И Петар Крижанић је, објављујући у "Копривама", узео надимак Пјер да би измакао властима у Загребу, а потом се и преселио у Београд, пре једног века.

Дуга и богата традиција

КОНКУРСИ карикатуре, иако су без подршке државе, популаран су вид презентације ове уметности, са дугом традицијом и део наше богате културне баштине, сматра Влаховић. и додаје:

- "Пјер" је најугледнији, али опстају и други, антиратни у Крагујевцу, "Златна кацига" у Крушевцу, Animal Cartoon у Београду или вински на Палићу, који је кренуо, па одласком Миленка Косановића застао. "Златни осмех" такоће, иако је достигао велики углед у свету, а пратеће изложбе о Тесли и Нушићу биле сензације.

У свету, према мишљењу Влаховића, ипак, расте интересовање за карикатуру, конкурса је све више, а јављају се и нове нације, поред већ етаблираних Турске, Ирана, Кине, ту су и Индонезија, Мароко или Египат. У неким земљама у којима су карикатуре изазивале велке друштвене полемике, па чак и масовна страдања, као Данска или Француска (из које је управо стигао, као учесник конкурса у једном малом месту поред Лимонжа), о овом виду јавног изражавања се посебно води рачуна.

Златна историја

КОНКУРС "Пјер" покренули су легендарни главни уредник "Новости" Слободан Глумац и карикатуриста Драган Савић, 1967. године, а први победник био је словеначки аутор Албин Рогељ за "Осмерац на југословенски начин". На списку лауреата су готово сва врхунска имена југословенске и српске карикатуре - Иво Кушанић, Сунчица Божиновска, Зоран Јовановић, Ранко Гузина, Шпиро Радуловић, Недељко Убовић, Александар Блатник, Душан Лудвиг, Душан Петричић, Предраг Кораксић, Мухамед Ђерлек, Драган Руменчић, Јован Прокопљевић, Лука Лагатор, Гане Милановић, Миланко Каличанин, Јово Шкомац, Горан Дивац, Зоран Петровић...

Према пропозицијама, од свих приспелих награда, специјални жири, који заседа у "Новостима", одлучује о "Златном", "Сребрном" и "Бронзаном Пјеру", награди за портрет "Ранко Гузина", као и признању за најбољи рад младог карикатуристе.

- Као члан једног жирија, био сам у Данској, где у Копенхагену, у Центру за карикатуру чувају баштину са 230.000 оригинала и новинских репродукција. У Француској ће 15. јануара обележити десетогодишњицу масакра у "Шарли Ебдоу". На срећу, код нас није било таквих догађаја који би скренули пажњу на карикатуру и карикатуристе. Али, ми имамо веома дугу и богату традицију коју би требало сачувати. Зато апелујем да се отвори музеј карикатуре, у коме би "Пјер" имао посебно, значајно место - прича Влаховић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НОВО РУСКО ОРУЖЈЕ НА ФРОНТУ У УКРАЈИНИ: Изазива застрашујућу штету, а има само један циљ

НОВО РУСКО ОРУЖЈЕ НА ФРОНТУ У УКРАЈИНИ: Изазива застрашујућу штету, а има само један циљ

РУСИЈА је недавно почела да производи термобаричне беспилотне летелице које ће се користити уз беспилотне летелице-мамце у Украјини, а које су у стању да нанесу озбиљну штету цивилима, открила је истрага Асошиејтед преса (АП).

16. 11. 2024. у 20:23

Коментари (0)

НИКОЛА ДРИНЧИЋ, ТВОРАЦ ЧУДА У НИШУ, ЗА НОВОСТИ ОТКРИВА: Како је Раднички опет Реал са Нишаве, шта је тајни рецепт и колико то кошта