Култура

ПОРОДИЧНА ПРИЧА О НОВОМ САДУ : „Балканска лепотица“ Андраша Урбана премијерно у СНП

Јованка СИМИЋ

17. 10. 2024. у 12:13

ТРЕЋЕ заједничко позоришно остварење романопица Ласла Вегела и редитеља Андраша Урбана јесте представа „Балканска лепотица“ која ће вечерас у 19.30 сати бити премијерно изведена у Српском народном позоришту у Новом Саду. Реприза је предвиђена је за 29.октобар.

ПОРОДИЧНА ПРИЧА О НОВОМ САДУ : „Балканска лепотица“ Андраша Урбана премијерно у СНП

У представи играју: Јелена Антонијевић, Драгиња Вогањац, Јована Мишковић, Миа Симоновић Аранђеловић, Ивана Панчић Добродолац, Анђела Пећинар, Катарина Брадоњић, Душан Вукашиновић, Димитрије Аранђеловић, Марко Савковић, Пеђа Марјановић, Аљоша Ђидић и Данило Миловановић Вукмановић.

POGLEDAJ GALERIJU

Вегелов истоимени роман „Балканска лепотица“ или „Шлемилово копиле“ говори о историји једне новосадске породице која се прелива из 20. у 21. век.Редитељ Урбан истиче да то јесте прича о Новом Саду, где почиње Балкан а завршава се средња Европа и где човек цео свој век проведе на истој адреси а, за то време промени четири или пет држава.

- Представа се не бави првенствено историјом већ покушава да досегне људску нит распаднутног идентитета показујући на који начин историја и догађаји мељу човека на овим просторима.Заправо, поставља питање шта је са човеком који покушава да опстане као биће у датом друштву - рекао је редитељ.

Књижевник Вегел објаснио је да је "Балканска лепотица“ једна велика илузија те да једна од последњих илузија јесте позориште.

- Она је фреска која је коначно стигла у своје родно место. И она управо представља једну илузију која ће можда само то и остати, а можда ће и постати нешто више. Та прича о 20. веку која говори о нашим очевима и дедовима се прелива у 21. век и постаје прича о нама. Стога ова представа није само антипод овог света, већ се претвара у причу о нашим Глембајевима а на нама је да видимо какви ће они бити.

Глумац Аљоша Ђидић сматра да термин „Балканска лепотица“ или лепота много говоре о нашем менталитету који је у својој основи веома контрадикторан јер од силних квалитета које имамо као људи и које наслеђујемо од наших предака и трудимо се да пренесемо на наше наслединке, у исто време веома лако сами себе због разних околности, биле оне личне или не, доводимо до изопачености.

У ауторском тиму су - драматург Ведрана Божиновић, сценограф Марија Калабић, костимограф Марина Сремац, композитор Ирена Поповић Драговић, кореограф Андреја Кулешевић, асистент костимографа Миња Давидовац и асистент редитеља Владислав Велковски.