ПРЕМИНУО ПИСАЦ РАДОСЛАВ ПЕТКОВИЋ: Добитник награде "Меша Селимовић"
ЈЕДАН од најважнијих савремених српских писаца Радослав Вава Петковић преминуо је данас у 71. години у Новом Саду, саопштило је Српско књижевно друштво.
Фото: Геге институт
Радослав Петковић рођен је 21. јула 1953. у Београду.
Од 1983. до 1987. био је главни уредник часописа Књижевна критика.
Од 1988. до 1994. године радио је као секретар задужбине "Иво Андрић".
У периоду од 1994. до 2001. године деловао је у статусу слободног уметника. Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду.
Следеће радно место му је, од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине као заменик секретара и помоћник.
Радослав Петковић аутор је романа, књига прича и есеја.
Његове књиге награђиване су најугледнијим књижевним признањима у бившој Југославији и потоњој Србији.
Објавио је романе Пут у Двиград (1979), Записи из године јагода (1983), Сенке на зиду (1985), Судбина и коментари (1993), за који је и добио награду Вечерњих новости "Меша Селимовић", Савршено сећање на смрт (2008), Судбина и коментари, допуњено издање (2022).
Три Петковићева романа (Сенке на зиду, Судбина и коментари и Савршено сећање на смрт) и обе збирке прича преведени су на француски језик и објављени у Француској; његова дела превођена су и на мађарски (Судбина и коментари, Човек који је живео у сновима, Византијски интернет), грчки (Судбина и коментари), енглески (Судбина и коментари и поједине приче), италијански (Судбина и коментари (у припреми) и поједине приче), словеначки (Судбина и коментари), словачки (Сенке на зиду), немачки (Сенке на зиду) и бугарски (Судбина и коментари, Човек који је живео у сновима).
Мађарски превод Судбине и коментара објављен је у издању угледног издавача „Јеленкор“ и побрао је изванредне критике у водећим мађарским дневним листовима: убрзо по објављивању, роман је доспео на листу десет најпродаванијих прозних књига на мађарском језику.
Француски превод Савршеног сећања на смрт добио је похвалне приказе у „Л Монду“. Петковићева проза заступљена је у бројним антологијама савремене српске књижевности на енглеском, француском, италијанском језику, а представљена је и у оквиру тематских бројева немачких и пољских часописа посвећених српској књижевности.
Радослав Петковић бавио се и превођењем са енглеског: преводио је прозу Толкина, Честертона, Роберта Луиса Стивенсона и Данијела Дефоа. Током деведесетих био је колумниста "НИН"-а, дневног листа "Демократија", као и стални сарадник "Времена" и "Европљанина".
Више од десет година био је редовни колумниста најтиражнијег српског дневног листа "Блиц".
Радослав Петковић живео је у родном Београду до 2000. године, када се сели у Панчево, а од 2006. настањује се у Новом Саду.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КАКО ЈЕ СПАСОВДАН ПОСТАО СЛАВА БЕОГРАДА: Више од 6 векова је симбол уздизања града из пепела
ДЕСПОТ Стефан Лазаревић је 1403. године прогласио Београд за српску престоницу први пут у историји.
29. 05. 2025. у 11:08 >> 11:21
ЉУДИ СЕ ЧУДЕ КАКО ЈЕ НАЗВАЛА 3 СИНА: "Како? То је име за старца!" Двојица по српским војсковођама
"ЖЕЛЕЛИ смо да сачувамо то име."
28. 05. 2025. у 17:55
ХРВАТСКА ВЛАСТ ОТКАЗАЛА БАЈАГИ КОНЦЕРТ Ево како се правдају! Инструктори поручују: "Ипак ћемо певати у Загребу - видимо се"
ГРАД Сисак у уторак је отказао концерт Бајаге и инструктора који је требало да се одржи у том граду на Дан града Сиска, 4. јуна, на Корзу.
28. 05. 2025. у 19:49 >> 19:50
ВИДИТЕ КАКО САД ИЗГЛЕДА Бојковић се коначно огласио после пораза: "Нисам ни потрес главе имао!"
"СА ТРЕНИНЗИМА сам већ почео."
28. 05. 2025. у 19:59 >> 20:01
"СТРАШНО" Џенифер Анистон снимила интимне сцене - стиди их се
ЏЕНИФЕР Анистон је касније признала да јој је снимање те интимне сцене било изузетно непријатно и исцрпљујуће, како психички, тако и физички.
28. 05. 2025. у 18:32
ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ: Четири бање за душу и тело
ТРАГАЈУЋИ за аутентичним местима све више људи долази у Србију. Наша земља постаје све популарнија дестинација, како међу домаћим туристима, тако и међу посетиоцима из иностранства који желе да искусе комбинацију природних лепота, културног наслеђа и приступачних цена.
28. 05. 2025. у 10:00
"ПРЕТПОСТАВЉАМ ДА ЈЕ ЗАТО СКИНУЛА ПОЈАС" Огласио се власник агенције у којој је страдала девојка, Тијана махала пријатељима на плажи
НОВОСАЂАНКА Тијана Р. (19), која је погинула 28. маја у застрашујућој несрећи у Будви, током парасејлинга, била је потпуно безбедна у седишту које је сајлама везано за падобран, који вуче глисер.
29. 05. 2025. у 14:31
УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.
28. 05. 2025. у 09:45
"УРАЂЕНА ЈЕ ДНК АНАЛИЗА" Девин нема право на једну Мирославову кућу - остало све као и Илићева деца рођена у браку
"АКО ЈЕ правоснажно утврђено да је Девин дете Мирослава Илића, он има иста права као и сва друга деца у вези са наследством."
28. 05. 2025. у 14:15
Најновије из рубрике
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Слика стваралаштва
ЗБОРНИКОМ "Поетика прозе Светлане Велмар-Јанковић" (Центaр за наратолошке студије Универзитета у Нишу 2024; уреднице проф. др Снежана Милосављевић Милић и др Јелена Милић) изузетан је подухват који је реализован десет година након смрти наречене ауторке чије дело припада српском књижевном канону.
29. 05. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Маскарелијев бокешки сан
У ГАЛЕРИЈИ ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића у Новом Саду до 26. јуна одржава се на два нивоа једна несвакидашња, сјајна изложба. Реч је о ретроспективи сликара Марија Маскарелија (Цетиње, 1918 - Рисан, 1996) са делима из Галерије Рајка Мамузића, Музеја савремене уметности у Београду и колекције Николе Богдановића из Сремске Митровице.
29. 05. 2025. у 09:00
ПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ СА ЉУБАВЉУ: На вест о одласку Љубице Бубе Миљковић (1949-2025)
ЉУБИЦА Буба Миљковић (1949-2025) је била сигурно највећи зналац српског сликарства 20. века. Не само што је била највећи зналац, него је то радила с великом количном непатворене љубави, да јој нема премца.
29. 05. 2025. у 08:00
ПОЛЕТ - НАЈЛЕПША РЕЧ НАДЕ И ВЕРЕ: Данас ће у САНУ бити представљен 22. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика
РЕЧНИК је све. И оно прво и оно крајње. Речник сабира и уздах новорођенчета и час када човек напушта свет, када одахне - ово је својевремено рекао писац и академик Горан Петровић на представљању 19. тома Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
29. 05. 2025. у 07:15
ГАЛА КОНЦЕРТ У СИНАГОГИ: Опера СНП изводи најлепше арије Доницетија, Вердија, Росинија и Пучинија
АНСАМБЛ Опере Српског народног позоришта одржаће Гала концерт у петак, 30.маја, у новосадској Синагоги, под диригентском палицом Микице Јевтића.
29. 05. 2025. у 07:00
Коментари (0)