СЛОВЕНИ СЕ СЕЛИЛИ ВИШЕ ПУТА : Музеј Војводине и три руске институције на челу са Ермитажом настављају сарадњу (FOTO)

ЈЕДИНИ у Србији, Музеј Војводине из Новог Сада има озваничену и континуирану сарадњу у области археологије са највећим руским археолошким институцијама која траје већ петнаест година.

Фото : Музеј Војводине

Са три водеће културно-научне руске институције – Институтом за историју материјалне културе Руске академије наука и славним Емитажом из Санкт Петербурга, те са московским институтом данас је потписан наставак сарадње која ће ускоро бити проширена и на Институт у Москви.Главне теме истраживања биле су и биће -  етногенеза и порекло Словена.

 - Ниједна ранија генерација није извела овакву сарадњу и због тога постоје огромне празнине у нашим сазнањима што често доводи до произвољног па и погрешног тумачења историје.Обавили смо и размену стручне литературе која истраживачима недостајала,а за наредну годину са Ермитажом је у плану њихова изложба у нашем музеју „Невидљива уметност“ у оквиру манифестације Дани Ермитажа у Србији - најавила  је Чарна Милинковић, в.д. директорка Музеја Војводине.

Foto: Фото : Музеј Војводине

POGLEDAJ GALERIJU

О томе да је сарадња на пољу културе и науке неопходна у сваком па и најбурнијем времену, говорио је заменик амбасадора Руске федерације у Београду Андреј Тамјашов.

- Нема ту никакве политизације већ само жеље да стварамо и идемо путевима наше заједничке прошлости а то је важно како за нашу садашњост тако и за будућност.Јер без историје нема ни будућности – нагласио је Тамјашов.

По мишљењу једног од инспиратора покретања сарадње са руским колегама Станка Трифуновића,саветника и археолога Музеја Војводине, готово је невероватно да ранијих деценија нису постојали ни озбиљни контакти са Совјетима,а после ни са Русима у области археологије јер највећи број сеоба покретано је са истока а завршавале су на простору Подунавља и Балкана.

- Свака од тих сеоба народа - Сармати, Хуни, Бугари, Мађари и наравно Словени који су се у бурној историји више пута премештали из једног у други крај Европе -представља један историјски процес. Методолошки је неисправно истраживати те процесе одвојено,а ми смо то деценијама радили.Сагледавали смо само фрагменте њихових утицаја на формирање Европе какву данас познајемо - категоричан је овај истакнути археолог.

Археолог Ермитажа, Алексеј Фурасејев, подсетио је да су прва српско-руска заједничка ископавања започела 2018.године те да је искусним руским археолозима у почетку било тешко да схвате домете српских колега јер та истраживања пратила је врло скромна објављена литература.

- Међутим, пошто смо видели конкретне материјале (ископине) испоставило се да закључци и хипотезе српских колега, на основу истраживања из Подунавља,имају утемељење и да се оне могу развијати у будућим заједничким истраживањима – рекао је археолог Ермитажа, највећег уметничког и културно-историјског музеја у Русији и једног од највећих у свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације