СЛОВЕНИ СЕ СЕЛИЛИ ВИШЕ ПУТА : Музеј Војводине и три руске институције на челу са Ермитажом настављају сарадњу (FOTO)
ЈЕДИНИ у Србији, Музеј Војводине из Новог Сада има озваничену и континуирану сарадњу у области археологије са највећим руским археолошким институцијама која траје већ петнаест година.
Фото : Музеј Војводине
Са три водеће културно-научне руске институције – Институтом за историју материјалне културе Руске академије наука и славним Емитажом из Санкт Петербурга, те са московским институтом данас је потписан наставак сарадње која ће ускоро бити проширена и на Институт у Москви.Главне теме истраживања биле су и биће - етногенеза и порекло Словена.
- Ниједна ранија генерација није извела овакву сарадњу и због тога постоје огромне празнине у нашим сазнањима што често доводи до произвољног па и погрешног тумачења историје.Обавили смо и размену стручне литературе која истраживачима недостајала,а за наредну годину са Ермитажом је у плану њихова изложба у нашем музеју „Невидљива уметност“ у оквиру манифестације Дани Ермитажа у Србији - најавила је Чарна Милинковић, в.д. директорка Музеја Војводине.
О томе да је сарадња на пољу културе и науке неопходна у сваком па и најбурнијем времену, говорио је заменик амбасадора Руске федерације у Београду Андреј Тамјашов.
- Нема ту никакве политизације већ само жеље да стварамо и идемо путевима наше заједничке прошлости а то је важно како за нашу садашњост тако и за будућност.Јер без историје нема ни будућности – нагласио је Тамјашов.
Заједничка достигнућа
КАО највеће достигнуће заједничког истраживања руских и српских аргеолога, Станко Трифуновић наводи доказе о култури Лимиганата, која је настала у Римско доба изван римских граница.Установљено је да та култура јесте извориште порекла Словена у Римском периоду,дакле у античком периоду.Пре три деценије о Словенима на овом простору размишљало се унатраг најдаље до 6.века .
По мишљењу једног од инспиратора покретања сарадње са руским колегама Станка Трифуновића,саветника и археолога Музеја Војводине, готово је невероватно да ранијих деценија нису постојали ни озбиљни контакти са Совјетима,а после ни са Русима у области археологије јер највећи број сеоба покретано је са истока а завршавале су на простору Подунавља и Балкана.
- Свака од тих сеоба народа - Сармати, Хуни, Бугари, Мађари и наравно Словени који су се у бурној историји више пута премештали из једног у други крај Европе -представља један историјски процес. Методолошки је неисправно истраживати те процесе одвојено,а ми смо то деценијама радили.Сагледавали смо само фрагменте њихових утицаја на формирање Европе какву данас познајемо - категоричан је овај истакнути археолог.
Археолог Ермитажа, Алексеј Фурасејев, подсетио је да су прва српско-руска заједничка ископавања започела 2018.године те да је искусним руским археолозима у почетку било тешко да схвате домете српских колега јер та истраживања пратила је врло скромна објављена литература.
- Међутим, пошто смо видели конкретне материјале (ископине) испоставило се да закључци и хипотезе српских колега, на основу истраживања из Подунавља,имају утемељење и да се оне могу развијати у будућим заједничким истраживањима – рекао је археолог Ермитажа, највећег уметничког и културно-историјског музеја у Русији и једног од највећих у свету.
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо легендарни глумац из серије о Шерлоку Холмсу (ФОТО)
15. 05. 2026. у 13:07
ДАРКО БАЈИЋ СЕ ВРАЋА ПОЗОРИШТУ: Представа „Рејтинг тајм“ у продукцији Фондације Mozzart
12. 05. 2026. у 13:00
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КРАЈ ВЕЛИКОГ ЗЛА? Војислав Шешељ саопштио ударну вест
ПРЕДСТАВНИЦИ Црвеног крста који су обилазили Србе робијаше по неким европским затворима, рекли су да ће на овој седници Савета безбедности у јуну месецу бити донета одлука да ли је сврсисходно да уопште постоји више тај Механизам, открио је председник СРС проф. др Војислав Шешељ.
14. 05. 2026. у 09:04 >> 09:04
Сунце, море и савршен одмор: Водич кроз хит дестинације у Грчкој и Турској
ЛЕТОВАЊЕ доноси савршену прилику да откријете неке од најлепших дестинација Медитерана и уживате у одмору прилагођеном различитим стиловима путовања - од мирних породичних летовања до активног провода и истраживања скривених плажа.
11. 05. 2026. у 10:00
"ФАЛИЛО МИ ЈЕ ПАЖЊЕ" Снежану преварио муж, она га оставила у најтежем тренутку: "Тад сам била најслабија у животу"
"TO је било јако лоше искуство за мене и то је била једна медијска тортура."
15. 05. 2026. у 13:03
ПОНИЖЕЊЕ ЗА ТРАМПА: Дошао на ноге Сију, Пекинг му послао поруку коју ће дуго памтити
ДРЖАВНА посета америчког председника Доналда Трампа Пекингу, одржана у склопу кључних разговора с кинеским вођством, у кинеским је државним медијима добила знатно мање истакнуто место него што се очекивало, што неки аналитичари тумаче као дипломатски сигнал Пекинга.
14. 05. 2026. у 12:36
КАКО ЈЕ ТАСОВАЦ САЗНАО ДА ИМА РАК? Победио је опаку болест, па умро у 56. години
ИАКО га је судбина прерано прекинула, остала је успомена на човека који је страствено волео музику и живот.
14. 05. 2026. у 17:05
"ЈАВНА ЈЕ ТАЈНА ДА СЕ ДРОГИРА" Јулија оплела по бившем шефу, Путина диже у небеса: "Обе земље пате јер Словени убијају Словене!"
ЈУЛИЈА Мендел, бивша портпаролка председника Володимира Зеленског, појавила се у емисији америчког подкастера Такера Карлсона где је изнела низ тешких оптужби на рачун свог бившег шефа и украјинске власти, назвавши Зеленског „диктатором“ и „највећом препреком миру“.
14. 05. 2026. у 11:43
"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији
У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.
15. 05. 2026. у 13:16
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
ФАРМЕР ОСТАВИО 5 КРАВА НА ПУСТОМ ОСТРВУ: 130 година касније научници нису могли да верују шта виде
ПРИЧА о пет крава остављених на изолованом острву Амстердам у Јужном океану прерасла је у једно од најнеобичнијих поглавља модерне биологије.
14. 05. 2026. у 14:24 >> 20:55
Најновије из рубрике
КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо легендарни глумац из серије о Шерлоку Холмсу (ФОТО)
БРИТАНСКИ глумац Дејвид Берк, који је редефинисао лик доктора Џона Вотсона, верног пратиоца Шерлока Холмса, у легендарној серији "Авантуре Шерлока Холмса, и поставио стандарде за будуће генерације, преминуо је у 92. години живота, потврдила је његова породица.
15. 05. 2026. у 13:07
НАЈВЕЋЕ СВЕТИЊЕ ХИЛАНДАРА СТИГЛЕ У БЕОГРАД: Капитална изложба поводом 850 година од рођења Светог Саве (ФОТО)
МОЗАИЧКА икона Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Свети Симеон Мироточиви, икона Богородице Млекопитатељнице из испоснице у Кареји, икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства, чувенa иконa Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, реплика иконе Богородице Тројеручице, Карејски типик...
14. 05. 2026. у 00:03
ДАРКО БАЈИЋ СЕ ВРАЋА ПОЗОРИШТУ: Представа „Рејтинг тајм“ у продукцији Фондације Mozzart
ПОСЛЕ култног „Црног бомбардера“, незаборавног „Сивог дома“, али и упечатљивих позоришних режија, Дарко Бајић, један од најзначајнијих аутора домаће филмске и позоришне сцене, поново излази на даске које живот значе.
12. 05. 2026. у 13:00
„КОРПОРАТИВНА БАЈКА“ – НОВА ПРЕМИЈЕРА У АТЕЉЕУ 212!
ПРЕДСТАВА „Корпоративна бајка“, Вељка Мићуновића и Слободана Обрадовића у режији Вељка Мићуновића, премијерно ће бити изведена у Атељеу 212 на великој сцени „Мира Траиловић“ 16. маја 2026. године.
12. 05. 2026. у 11:59
ЗАГОНЕТКА КОЈА ТРАЈЕ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА: Водич кроз свет Агате Кристи – Од култних ликова до незаборавних домаћих издања
У СВЕТУ који се мења невероватном брзином, постоје константе које пркосе времену, технологији и пролазним књижевним модама.
11. 05. 2026. у 19:33
Коментари (0)