ОД БЕЛИХ И ЦРНИХ СЛИКА ДО ЕКСПЛОЗИЈЕ БОЈЕ: Представљање каталога Легата Милене Јефтић Ничеве Костић из пера Ане Поповић Бодроже

ПОВОДОМ две деценије постојања, Кућа легата приредила је изложбу "Легат Милене Јефтић Ничеве Костић", а дан уочи њеног затварања, као круна, у среду, 6. новембра у 12.30, биће представљен каталог у коме је темељно обрађена и богато илустрована оставштина наше значајне уметнице овој културној институцији.

Фогто Кућа легата

Издање "БЕЛО vs. ЦРНО vs. БОЈА", чији је аутор Ана Поповић Бодрожа, музејски саветник, објављено на трогодишњицу смрти уметника, како сугерише поднаслов је каталог целокупне збирке, бави се њеним покретним и непокретним деловима, искуствима и перспективама заштите, обраде, презентације и популаризације овог легата.

У рецензији, професор емеритус Ирина Суботић истиче да је овај двојезични (српско-енглески) каталог одличан пример посвећености једном легату, који је детаљно обрађен, фотографисан и више пута, у разним приликама, излаган. Каталог збирке даје, како тврди, широк и заокружен увид у комплетно стваралаштво Милене ЈНК у њен животни пут до последњег тренутка:

- Поред детаљног и крајње професионално урађеног каталошког прегледа целокупног Легата, Ана Поповић Бодрожа је у екстензивном, веома стручном тексту приказала Миленин животни пут, њена професионална и лична интересовања, успешан рад у позориштима и паралелан ангажман на ликовном плану, заједно са променама које су се дешавале у њеном стваралаштву, а које се могу пратити кроз различите циклусе и поједина дела дарована Кући легата. Посебно детаљно, готово емотивно је анализиран сликарев последњи велики циклус монументалних радова са инсценацијама.

Рођена у Томашевацу 1943. године Милена Јефтић Ничева Костић је заједно са Олгом Јеврић и породицом Миленка Шербана била у групи прво троје дародаваца Куће легата, још од 2007. Њен први дар бројао је 30 радова - 12 слика и 18 цртежа. С временом се увећавао поклонима из нових циклуса, да би достигао број од 69 дела, пре него што 2021. уметник Кући легата поклања и свој стан-атеље, у коме се налазио и додатни документарни и папирни материјал, акварели, цртежи, пастели, скице, инсталације (42 дела у папирном материјалу и 33 предмета). Тако да њен легат сада укупно има 144 артефакта.

- Милена ЈНК је свој сликарски рад започела унутар живих токова београдске постмодернистичке уметничке праксе, и то у првом реду, новог концепта слике оличене у покретима Нове фигурације и Нове предметности, током осамдесетих година - пише Ана Поповић Бодрожа, напомињући да су тада настале њене "Беле слике" и "Црне слике". - У циклус "Белих слика" могли би се укључити Миленини "Бели пејзажи", слике и цртежи на белој позадини, са "наивним" обрисима предела, као из сликовница за децу, и лаганог, акварелског приступа колориту. Један мањи циклус "Беле фазе" посвећен је и серијама возила као што су трамваји, аутобуси, кола Хитне помоћи.

Фогто Кућа легата

А као можда најсмелији подухват из циклуса "Црних слика", на граници архитектонског, аутор каталога издваја 14 метара дуг, благо углачани "Графитни зид", излаган у Галерији КЦБ (2004):

- Постављен попреко - по дијагонали - мењао је простор Галерије, а могао се за(обићи) само уз осећај тескобе. "Графитни зид" је остављао утисак неке децидне, терминалне једноставности, беспоговорности, у свој снази монохромног. Свакако, црне инсталације - црни монолити - спадају међу најсугестивније, најмоћније радове овог уметника. У њима се одрекла свега "сувишног", додатног и поготово "декоративног", и остварила целину поруке пречишћеном формом и само једном бојом (односно, црном као скупом свих боја).

Средином осамдесетих, подсећа Поповић Бодрожа, бавила се низом сликарских оптичких и колористичких експеримената, блиских сликарству шаблона, оп арту и поп-арту, чији је најпознатији домет јарко анималистичко сликарство на ивици апстракције. Деведесетих су уследили циклуси - "Житa", "Травe", "Крошње", "Булке", "Божури", "Перунике", "Воде" и "Избушено небо", које настаје у тренутку НАТО агресије, а за које је добила награду Октобарског салона:

- Циклус, рађен на тананом паус папиру, на коме је интервенисала цепањем, гребањем, бодењем, тако да тај папир у тракама, са рупама - "ранама", приказује небо.

Фогто Кућа легата

Последње две деценије живота Милена се, према мишљењу аутора каталога, упушта у снажно, "расно", "пунокрвно" сликарство све јачих, изразитијих боја:

- Једини мотив коме се тада окреће, да га до краја живота не би напустила, представља биљни свет (као мотив откривен у Аустралији 2000. године) - у почетку мноштво разноврсних, разнобојних цветница, а касније лиснате биљке, витко дрвеће или тропско растиње. Због овога, често је пореде са једним другим сликаром тзв. женског рукописа и тематике, Џорџијом О'Киф.

Годинама је Милена ЈНК водила "паралелни живот" и у позоришту, креативно блистајући на пољу сценског дизајна, костимографије, али и као иноваторка и мајстор у области луткарства.

- Две каријере су се понекад и стилски надопуњавале, али нису се увек уклапале у свакодневном животу - пише у каталогу. - Последњих двадесетак година живота Милена напушта позориште и опредељује се за сликарски мир, сматрајући да је у театру све рекла и да би надаље било понављање. Она прави значајан искорак ка чистој уметности, тражећи инспирацију за то стваралаштво на другим географским ширинама, кроз далека, трансконтинентална путовања, стварајући своје "ескапистичке" циклусе, који као да су далеки сродници "Тахићанских дневника" Пола Гогена.

Тако настају "Цветања" и "Тропи", као и "Сутон", који, како открива Поповић Бодрожа, није последње што је изашло из њене руке: Милениним последњим делом може се сматрати серија од двадесетак мањих цртежа (у поседу породице Јефтић), који је требало да се склапају у зидну инсталацију. Предвидела је да их уради тачно 40, али је стигла да заврши 23 појединачна комада:

- Цртежи су тако остали без назива, само са нумерацијом на полеђини. Радила их је већ у доба физичке клонулости, попут свог узора, Фриде Кало, која је успевала да слика и у данима када је била готово непокретна... И Милена је у данима теже покретљивости због болести успевала да црта једино на дрвеним таблама које су биле причвршћене изнад постеље. У овим црним цртежима уметник напушта талас реализма и окреће се стилизацији, исцртавајући низове и флоралне преплете биљака, налик биљци адам, чији је лист у виду срца - закључује Ана Поповић Бодрожа, о чијем делу ће говорити Филип Брусић Ренауд, директор Куће легата и Ирина Суботић, рецензент каталога. Текстове о Милени ЈНК читаће Бојана Зечевић, драмски уметник, док ће сећања на великог уметника и своју пријатељицу поделити и Миљана Краљ, новинар "Вечерњих новости".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације