ТРАГАЊЕ ЗА СВЕТОМ СА ОТВОРЕНИМ ПОГЛЕДОМ: Зашто је важно што ће Народна библиотека Србије убудуће чувати легат Милана Младеновића

КАО што је Шведска краљевска академија, доделом Нобелове награде за књижевност Бобу Дилану, дала пун легитимитет рок поезији, тако у нашој седини, недавно отварање Легата Милана Младеновића у Народној библиотеци Србије, представља много више од одавања почасти пре три деценије преминулом гитаристи, певачу, текстописцу, композитору и лидеру ЕКВ.

Фото Задужбина Милана Младеновића

Песме којима је посветио кратак и креативно пребогат живот добиле су тиме још давно заслужено место у нашој књижевности, а рокенрол другачији статус, који му доноси ново вредновање, према коме више неће бити нешто што настаје и остаје на уметничкој, културној и друштвеној маргини (мада га је због многих сложених, и често ретроградних процеса, све мање у нашој стварности, међу савременим ствараоцима, и у Србији, и у свету).

Легат песника који је овековечио "очи боје меда", доспео је у нашу најстарију културну институцију, према речима њеног директора, књижевника Владимира Пиштала, потпуно спонтано, кроз иницијативу да се стручно помогне задужбини са његовим именом у сређивању заоставштине, да би потом грађа била уступљена на бригу и чување НБС:

- Народна библиотека Србије препознала је дело великог уметника, као оно које с пуним правом може да нађе место у њој. Иако се ради о делу које представља спој различитих уметничких језика, у њему значајну улогу игра управо књижевни језик, а најдрагоценији део легата управо чине рукописи текстова, тј. свеске и појединачни листови, који чине интегрални део синкретичке уметности Милана Младеновића, која својом бескомпромисном потрагом за истином, представља противтежу готово целом данашњем свету.

Фото Танјуг

Тако је у ову својеврсну "рок капсулу", попут оних које се шаљу у свемир, у сусрет непознатом животу, стало све што сведочи о незаборавних "пар година за нас", а под кровом здања у Скерлићевој улици, она је равноправно стала уз остале легате великана наше културе и уметности - Црњанског, Ракића, Цуце Сокић... Аутор те сталне поставке коју чине рукописи, бележнице, фотографије, разгледнице, касете, касетофон, прва Миланова гитара, цитати из песама и интервјуа, али и низ других, његових личних предмета је историчарка уметности Добрила Денегри.

- Његова поезија је била асоцијативна, наизглед херметична, али ни за кога недоступна јер је сваки стих био одраз проживљених емоција и стања - сматра кустоскиња легата. - Милан је користио речи да би створио визуелне представе које су одсликавале његов и живот генерација формираних на урбаном духу Београда осамдесетих, новом таласу, алтернативној култури, као и на свести о друштвеној кризи која је ескалирала до трагедије деведесетих. За Милана писање песама је био, како је говорио - "мисионарски посао".

Изложба је избор из богатог матерјала предатог на старање НБС, а који чини велики број песама у рукопису, лична библиотека са 200 публикација, фотографска архива са 260 снимака, колекција плоча... Конципирана је као колаж састављен од речи и слика, песама и фотографија.

- Професионална каријера, али и приватни живот, слава и интима, то су елементи које је поставка желела да означи кроз избор предмета који су припадали Милану, а сада постају део ширег наратива који је пуно значио претходним и, надамо се, значиће новим генерацијама - закључује Денегријева.

И вероватно ће највеће постигнуће овога легата бити, да генерација малишана, којој припадају чланови "Роцхоир кидс"-а ("Деца рок хора") који су на отварању отпевали песму "Буди сам на улици" (рукопис се налази на поставци), настави да трага за "светом отвореним за погледе". Јер, тако ће и Милан наставити да живи у његовој и нашој "земљи за нас, земљи за све наше људе".

Препоручујемо

Култура

0 3

Удахнуо је живот телу без осећања: Филм "Странац" Франсоа Озона из угла француске критике

26. 04. 2026. у 06:30

Култура

0 0

Оскар за најбриткија пера: "Вечерње новости" расписале 58. Конкурс "Пјер" за најбољу карикатуру, основан 1967. године

25. 04. 2026. у 06:30

Култура

0 0

Никада није бежао од себе: У Суботици, у 81. години, преминуо академик Саво Халугин, један од наших најистакнутијих ликовних уметника

24. 04. 2026. у 18:33

Култура

0 0

Деци треба више књига и више читања: На 29. књижевним сусретима "Гордана Брајовић" у Алексинцу додељена награда Весни Видојевић Гајовић

24. 04. 2026. у 18:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације