У МАЂАРСКОЈ НАГРАЂИВАН, ПА ПРОГАЊАН, У САД ЕМИГРАНТ: Пола века од смрти Лајоша Зилахија

РАТНИК, хуманиста, антифашиста, антикомуниста, писац, адвокат, новинар, власник филмске куће.

Доказ

У родној Мађарској био је награђиван, па прогањан, у Америци емигрант, у Србији, у Новом Саду, где је и умро, привремени становник. Навршило се равно пола века од смрти Лајоша Зилахија, једног од водећих мађарских писаца протеклог века.

- Mој се живот састојао од самих посртаја и половичности, сада око мене лежи безброј празних и бесциљних мисли, али нека ти никада не смета ако касније откријеш бесциљност тих мисли, нека ти никада неуспех не одузме радост, јер није успех важан него пут на којем за њим тежиш - писао је Лајош Зилахи (1891-1974). - Не тражи последњи узрок ствари, не истражуј њихову тајну, јер је она тамна и празна. Сјај ситних ствари је то што животу даје топлину. И не мери живот по томе што траје десет, двадесет година, више или мање, то је ионако свеједно упоређујући колико дуго ниси постојао и колико те дуго неће бити. Не покушавај изаћи из круга у коме ти је одређено да живиш. Веруј да загонетне силе случајности зависе од тебе, да ти знаш управљати њима. Изгубиш ли ту веру, напаст ће те случајност и смрвит ће те. Случај сматрај увек својим слугом, онда ако је то само илузија.

Зилахи је рођен 27. марта 1891. године у Салвадору. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета Пазмани Петер у Будимпешти, радило је у адвокатској канцеларији у Нагисзалонти. Учествовао је у Првом светском рату и био је тешко рањен у борби. Године 1916. писао је углавном ратне песме. Временом је и сам схватио да није лирски човек, и од тада је објављивао новинске чланке и кратке приче у дневнику "Пест" и другим часописима.

Први роман "Росе" који написао је 1917. приказан је на позорници Аполо кабареа. Његов деби сценског писца био је толико успешан да је, наставио да пише. На почетку Совјетске републике био је кратко време војник у Црвеној армији, али се убрзо накратко настанио у Бечу. Његов први, благо еротски и лирско-емоционални љубавни роман, "Самртно пролеће", постигао је велики успех и учинио га је познатим до данас.

После избијања Другог светског рата, он се све више противио фашизму. Године 1943. ставио је антифашистички комад под називом "Фаторниок", који је забрањен након немачке окупације Националног камерног театра. Године 1945. изабран је за члана Мађарске академије наука, а 1947. отпутовао је у САД службено и - није се вратио. Према неким изворима, био је "пребијен" код "куће" како би био бољи. У Америци, је могао пристојно да живи од свог рада али му је емиграција тешко пала. Почетком шездесетих година купио је кућу у Новом Саду, а често је ишао до границе да би видео Мађарску. Године 1973. напокон је отишао кући и предао своју молбу за репатријацију. Међутим, то више није било могуће. Умро је 1. децембра 1974. године у Новом Саду. Урна са његовим пепелом је постављена на гробљу Фаркасрети у Будимпешти.

Зилахијева најпознатија дела су: "Заробљеници", "Вода нешто носи", "Арарат", "Град избеглица", "Бегунац", "Разбеснели анђео", "Пурпурни век" и, наравно, "Самртно пролеће".

Препоручујемо

Панорама

0 0

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ТОАЛЕТА: УН процењују да 3,5 милијарди људи живи без санитарног чвора

19. 11. 2024. у 13:02

Култура

0 0

ПРОШЛА ЈЕ ГОДИНА, СЕЋАЊЕ НИКАД: Навршило се годину дана од смрти глумца Жарка Лаушевића (1960-2023)

15. 11. 2024. у 06:45

Култура

0 1

АВАНТУРИСТА, БОЕМ И ПИСАЦ: На данашњи дан Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда

28. 11. 2024. у 06:00

Култура

0 3

СВЕДОЧАНСТВА ПАРИСКОГ НОЋНОГ ЖИВОТА: Пре 160 година рођен Анри де Тулуз Лотрек

24. 11. 2024. у 06:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације