ИВО АНДРИЋ - ЧОВЕК ИЗНАД ВРЕМЕНА: Поставка о нашем нобеловцу у Културном центру Србије у Кини
КЊИЖЕВНИК, Дипломата, Нобелова награда, Пут у Кину... Неке су то од улога, догађаја или фаза које су одредиле животни пут, каријеру, личност, дело јединог нобеловца са ових простора.
Музеј Иве Андрића
Уједно, то су и називи тематских целина - сегмената поставке насловљене "Иво Андрић - човек изнад времена", која ће се захваљујући Музеју града Београда од последњег дана новембра наћи пред публиком у далекој Кини.
Изложба у Културном центру Србије "Иво Андрић" у Дистрикту 789, једном од најживљих уметничких квартова Пекинга, реализована је уз подршку Министарства културе Републике Србије, а трајаће до 20. децембра.
За ову прилику, први пут је детаљно истражена Андрићева посета Кини, у којој се писац обрео као члан југословенске делегације 1956. године, а поводом двадесетогодишњице смрти кинеског књижевника Лу Сина, оснивача нове књижевности. "Није се могао наћи бољи повод за такво путовање!", изјавио је Андрић, који је одмах по приспећу у Кину 1. октобра послао писмо Милици Бабић и у њему забележио своје прве утиске: "Све је ново и велико, а човек се ипак осећа као код куће."
Писмо је потписано са Мандарин, како га је од милоште звала Милица, након што је сазнала да ће Андрић путовати у Кину. Током једномесечног боравка, писац је посетио Пекинг и Шангај, а најснажнији утисак на њега је оставила посета Музеју Лу Сина, смештеном на пекиншкој адреси становања кинеског књижевника.
Музеј Иве Андрића
Одушевљен проналаском књиге српског писца Лазе Лазаревића у библиотеци Лу Сина, Андирић је по доласку у Београд написао кратак текст насловљен "Сусрет у Кини", о значају писане речи и дела која као мостови могу прећи највеће географске и временске удаљености.
Један је од најзначајнијих српских, југословенских и светских писаца 20. века, Иво Андрић (1892-1975) је најраније детињство и младост провео у Босни и Херцеговини, а студије у разним европским градовима. После Првог светског рата дошао је у Београд и започео дипломатску каријеру, током које је путовао и службовао по читавој Европи.
Почетком Другог светског рата трајно се настанио у Београду и потпуно посветио писању. Нобеловом наградом за књижевност овенчан је 1961. године, као 55. добитник тог признања, а први и до данас једини са простора бивше Југославије.
Из Пекинга у Травник
ПОСЕТИОЦИ мултимедијалне поставке изложбе "Иво Андрић - човек изнад времена" ће моћи, уз помоћ ВР наочара, да посете Музеј Иве Андрића у Београду, Родну кућу Иве Андрића у Травнику, као и Апартман у Соко Бањи.
Пред крај живота, у присуству троје блиских сарадника је изразио жељу да се његова заоставштина сачува као целина и да се "намени за опште културне и хуманитарне потребе", те је у складу са његовом вољом 1976. године основан Спомен-музеј Иве Андрића.
Музејски простор, који је смештен у стану у којем је Андрић живео, задржао је аутентични амбијент у коме је чувени писац стварао, а ту се чува и музејска поставка посвећена његовом стваралаштву.
Централни део изложбе посвећен је Нобеловој награди и у склопу тог сегмента посвећеног Андрићу - Нобеловцу, биће изложене реплике дипломе и медаље, уз звучни запис говора са доделе награде.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)