"СРБИ ОКО ГУСЛАРА" НА АУКЦИЈИ У ЗАГРЕБУ: Кућа "Артмарк Хрватска"понудиће вечерас колекционарима дело Анастаса Јовановића

НА ЗИМСКОЈ аукцији загребачке куће "Артмарк Хрватска" , у уторак, 10. децембра од 19 часова наћи ће се, као лот 59, слика Анастаса Јовановића (1817-1899) "Срби око гуслара", чија почетна цена је 2.500 евра.

Фото Артмарк Хрватска

Очекује се да би ово уље на лиму, за које се тврди да је настало између 1855. и 1860. године, димензија 60 пута 84 центиметра, могло да достигне цену између 3.000 и 5.000 евра.

Како пише на сајту аукцијске куће, зна се за постојање још три Јовановићеве слике са истим именом и мотивом - две у Београду, у Народном музеју (инвентарисана под бројем 582, димензија 53 пута 68 центиметара) и збирци Музеја Вука и Доситеја, и једна у Загребу, у приватној колецији (47,5 пута 63, 5 центиметара). Дело које ће се сутра појавити пред колекционарима потиче из "угледне приватне збирке из румунског дела Баната".

Фото Музеј Вука и Доситеја

Народни музеј Србије, како је то "Новостима" потврдио музејски саветник Петар Петровић, задужен за српско сликарство 18. и 19. века, чува две слике Анастаса Јовановића - "Срби око гуслара". Једна је на сталној поставци у Музеју Вука и Доситеја, док се друга чува у депоу.

- Слика из Музеја Вука и Доситеја, највероватније потиче из Јовановићеве заоставштине, и на њеном раму, у стилу барока, постоји и сат, док је друга, нешто мања, из збирке Јоце Вујића - објашљава Петровић. - Поред тога, у збирци цртежа и графике, у Народном музеју постоји и Јовановићева литографија са истим мотивом.

Реч је, наглашава саговорник, о композицији типичној за роматизам, која велича значај народне поезије и њених певача, наставља Петровић:

- Али, ово дело има везе и са Вуковом реформом језика, као и са владавином Обреновића, са којима је Јовановић био веома близак.

Гуслари су, како објашњава Миодраг Томић, кустос Музеја Вука и Доситеја, имали веома важну улогу у време турске владавине, а и потом:

- Они су подизали морал народу, били су нека врста гласноговорника. Опевали су битке и јунаке. Описивали су њихова херојска дела, али и како су изгледали, и до детаља шта су у ком тренутку рекли или урадили. Углавном су се окупљали у време светковина испред цркава. Неки су могли и да живе од тога, а интересантно је да су изводили и српски, али и турски репертоар. Неки су од тога и живели. Посебно су на цени били слепи гуслари, јер су их људи доживљавали као визионаре. Међу њима је било и жена. Имали су у Иригу, још од 17. века своју "Слепачку академију", где су учили свирање на гуслама.

Посебну славу међу њима стекао је Филип Вишњић, који је, како истиче саговорник, гуслао пред Карађорђем, а Змај од Ноћаја му је поклонио запреге са белом кочијом, у којима се возио:

- Са Вуком Караџићем се сусрео у Шишатовцу, а током боравка у том манастиру Вук је забележио народну поезију и од Тешана Подруговића.

Гуслар на Јовановићевој слици, међутим, није Филип Вишњић, како је то навео 1901. године Андра Гавриловић у збирци "Знаменити Срби 19. века", коју је објавила Српска штампарија у Загребу, већ Лаза Зубан, Вуков пријатељ и сарадник, који је певао јуначке песме уз гусле. Али, и као "најгрлатији од писара" 1. децембра 1830. на свечаности код цркве Св. Марка у Београду, прочитао султанов хатишериф и берат, којим је Србији признато "политичко биће", а Милош Обреновић постао "наследствени књаз".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације